Osim industrijalaca, in\u017eenjera, arhitekata, lekara, apotekara, muzi\u010dara\u2026 koji su krajem devetnaestog i po\u010detkom dvadesetog veka iz \u010ce\u0161ke do\u0161li u Srbiju bio je i ne mali broj zanatlija. O njima se relativno malo zna jer nisu gradili velelepne zgrade, nisu za budu\u0107a pokolenja ostavljali institucije koje neretko nose njihova imena, nisu ulazili u enciklopedije iz oblasti kojim su se bavili\u2026 Oni su, jednostavno, bili ne mnogo primetni \u2013 \u201cmali ljudi\u201d ve\u0161tih ruku.<\/p>\n\n\n\n
Na jednog od tih \u201cmalih ljudi\u201d podse\u0107a i poslasti\u010darnica \u201cD.J\u201d \u0161to su inicijali Dragomira Jovanovi\u0107a na beogradskom Vra\u010daru. Naravno da se postavlja pitanje kakve veze ima Dragomir sa \u010ce\u0161kom? Ima, jer se iza tog imena i prezimena \u201ckrije\u201d Jaromil Dlabl, ro\u0111en 1901. godine u Moravskoj. On je u\u010dio poslasti\u010darski zanat kod \u010duvenog \u017derboa u Pe\u0161ti i nameravao da se uputi \u201cpreko bare\u201d. Put ga je naneo u Srbiju, u Kru\u0161evac, gde se zaljubio i \u2013 ostao. O\u017eenio se 1922. godine, prihvatio je pravoslavnu veru i promenio ime. Supruga mu je rano umrla od tuberkuloze tako da je, kao udovac sa dvoje male dece, uz pomo\u0107 provodad\u017eija upoznao drugu \u017eenu Biserku iz Melenaca.<\/p>\n\n\n\n
Preselio se u Beograd gde je 1936. godine otvorio poslasti\u010darnicu \u201cZora\u201d u dana\u0161njoj Nu\u0161i\u0107evoj ulici u Beogradu. Ubrzo potom u\u0161ao je u fran\u0161izu sa \u010duvenim poslasti\u010darom Lubardi\u0107em koji je pravio slatki\u0161e \u010dak i za dvor.<\/p>\n\n\n\n
Po\u010detkom \u0161ezdesetih je preuzeo poslasti\u010darnicu na uglu Mi\u0161arske i Svetozara Markovi\u0107a na beogradskom Vra\u010daru.<\/p>\n\n\n\n
\u2013 Deda je bio tih i miran \u010dovek, preokupiran svojim zanatom ali ne ba\u0161 vi\u010dan poslovanju tako da je taj deo posla obavljala energi\u010dna i promu\u0107urna baka Biserka \u2013 se\u0107a se Sa\u0161a Radovi\u0107, Dragomirova unuka koja i sada radi u poslasti\u010darnici. \u2013 Obo\u017eavao je da pravi poslastice ali i da ih jede. Omiljena mu je, ka\u017ee Sa\u0161a, bila rum torta.<\/p>\n\n\n\n
Posle Dragomirove smrti 1979. godine posao je, uz pomo\u0107 vrsnog poslasti\u010dara Vlatka Nova\u010di\u0107a, nastavila njegova udovica, potom \u0107erka Zlatana pa unuka Sa\u0161a. Njeno troje dece poslasti\u010darstvo ne interesuje ali ih, zahvaljuju\u0107i verovatno i \u201c\u010de\u0161kom genu\u201d, zanima muzika.<\/p>\n\n\n\n
\u2013 Oko polovine na\u0161ih kola\u010da i torti pravimo po be\u010dko-pe\u0161tanskim poslasti\u010darskim recepturama koje je koristio i Dragomir a knjige u kojima su oni \u010duvamo kao relikvije \u2013 ka\u017ee poslasti\u010dar Vlatko Nova\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Manje slaku, ali ni\u0161ta manju slasnu hranu pravili su u Beogradu mesari i kobasi\u010dari Bohumil (Bogoljub) Rosulek i Jovan Smejkal. Rosulek je u Beograd do\u0161ao 1887, godine i zaposlio se u kafani \u201cHajduk Veljko\u201d, na po\u010detku beogradske Knez Mihailove ulice. Bila je poznata po tome \u0161to su, izme\u0111u ostalog, slu\u017eene kobasice i pra\u0161ka \u0161unka a mogle su da se \u201czaliju\u201d plzenskim i minhenskim pivom. Kasnije se Rosulek osamostalio i postao poznat po tome \u0161to je u metalnom sudu sa vrelom vodom po gradu raznosio i prodavao vir\u0161le sa renom i druge sli\u010dne djakonije. Imao je prodavnice na vi\u0161e mesta u Beogradu ali je napoznatija bila ona na uglu Terazija i sada\u0161nje Nu\u0161i\u0107eve ulice koju je otvorio 1901. godine. Tu su i stari i mladi Beogra\u0111ani tokom popodnvenih i ve\u010dernjih \u0161etnji gradom u\u017eivali u vi\u0161lama ali i parizeru, debrecinama, salamama. Kada je Bogoljub nau\u010dio zanatu pastorka Kostu, sina Ane koja je radila u prodanici i koju je o\u017eenio, radnju je prepustio njemu. I on je imao \u010de\u0161ke korene po\u0161to mu je otac bio mlinar u varo\u0161ici Malo Crni\u0107e. U podrumu prodavnice Kosta je otvorio i pivnicu tako da je to postalo jo\u0161 popularnije mesto. Posle Kostine smrti radnju je nasledio njegov sin Bogoljub, ali ne zadugo jer je umro mlad pa je posao nastavila njegova udovica. Na\u017ealost, nije se sna\u0161la i ubzo je morala da je proda.<\/p>\n\n\n\n
Preko puta Rosuleka na beogradskim Terazijama bila je radnja tako\u0111e kobasi\u010dara Jovana Smejkala, ro\u0111enog 1884. godine u \u010de\u0161kom gradu Svjetnov na Viso\u010dini. On je iz \u010de\u0161ke u Beograd do\u0161ao 1906. godine i zaposlio se kao pomo\u0107nik kod Koste Rosuleka. Tokom Prvog svetskog rata pre\u017eiveo je albansku golgotu a posle oslobo\u0111enja nastavio je da radi kod Rosuleka. Osamostalio se i otvorio sopstvenu radnju 1922. godine. Iako su Smejkalovi i Rosulekovi bile kom\u0161ije i bavili su se istim poslom nisu bili konkurencija. Dogovarali su se da im se asortiman proizvoda ne podudara a kupci su znali da su vir\u0161le najbolje kod Rosuleka a pra\u0161ka \u0161unka kod Smejkala.<\/p>\n\n\n\n
Osim \u010de\u0161kih zanatlija u belom va\u017eno je da se spomene i jedan u crnom! Malo je poznato da je prvi od\u017ea\u010dar sa majstorskim pismom u Beogradu bio \u010ceh Lambert Kluza\u010dek. U Kne\u017eevinu Srbiju do\u0161ao je 1863. godine a dve godine kasnije zvani\u010dno je otvorio zanatsku radnju. \u0160to on, \u0161to njegovi sinovi, nastavili su da \u010diste beogradske dimnjake naredne dvadeset i tri godine.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Osim industrijalaca, in\u017eenjera, arhitekata, lekara, apotekara, muzi\u010dara\u2026 koji su krajem devetnaestog i po\u010detkom dvadesetog veka iz \u010ce\u0161ke do\u0161li u Srbiju bio je i ne mali broj zanatlija. O njima se relativno malo zna jer nisu gradili velelepne zgrade, nisu za budu\u0107a pokolenja ostavljali institucije koje neretko nose njihova imena, nisu ulazili u enciklopedije iz oblasti kojim su se bavili\u2026 Oni su, jednostavno, bili ne mnogo primetni \u2013 \u201cmali ljudi\u201d ve\u0161tih ruku. Na jednog od tih \u201cmalih ljudi\u201d podse\u0107a i poslasti\u010darnica \u201cD.J\u201d \u0161to su inicijali Dragomira Jovanovi\u0107a na beogradskom Vra\u010daru. Naravno da se postavlja pitanje kakve veze ima Dragomir sa \u010ce\u0161kom? Ima, jer se iza tog imena i prezimena \u201ckrije\u201d Jaromil Dlabl, ro\u0111en 1901. godine u Moravskoj. On je u\u010dio poslasti\u010darski zanat kod \u010duvenog \u017derboa u Pe\u0161ti i nameravao da se uputi \u201cpreko bare\u201d. Put ga je naneo u Srbiju, u Kru\u0161evac, gde se zaljubio i \u2013 ostao. O\u017eenio se 1922. godine, prihvatio je pravoslavnu veru i promenio ime. Supruga mu je rano umrla od tuberkuloze tako da je, kao udovac sa dvoje male dece, uz pomo\u0107 provodad\u017eija upoznao drugu \u017eenu Biserku iz Melenaca. Preselio se u Beograd gde je 1936. godine otvorio poslasti\u010darnicu \u201cZora\u201d u dana\u0161njoj Nu\u0161i\u0107evoj ulici u Beogradu. Ubrzo potom u\u0161ao je u fran\u0161izu sa \u010duvenim poslasti\u010darom Lubardi\u0107em koji je pravio slatki\u0161e \u010dak i za dvor. Po\u010detkom \u0161ezdesetih je preuzeo poslasti\u010darnicu na uglu Mi\u0161arske i Svetozara Markovi\u0107a na beogradskom Vra\u010daru. \u2013 Deda je bio tih i miran \u010dovek, preokupiran svojim zanatom ali ne ba\u0161 vi\u010dan poslovanju tako da je taj deo posla obavljala energi\u010dna i promu\u0107urna baka Biserka \u2013 se\u0107a se Sa\u0161a Radovi\u0107, Dragomirova unuka koja i sada radi u poslasti\u010darnici. \u2013 Obo\u017eavao je da pravi poslastice ali i da ih jede. Omiljena mu je, ka\u017ee Sa\u0161a, bila rum torta. Posle Dragomirove smrti 1979. godine posao je, uz pomo\u0107 vrsnog poslasti\u010dara Vlatka Nova\u010di\u0107a, nastavila njegova udovica, potom \u0107erka Zlatana pa unuka Sa\u0161a. Njeno troje dece poslasti\u010darstvo ne interesuje ali ih, zahvaljuju\u0107i verovatno i \u201c\u010de\u0161kom genu\u201d, zanima muzika. \u2013 Oko polovine na\u0161ih kola\u010da i torti pravimo po be\u010dko-pe\u0161tanskim poslasti\u010darskim recepturama koje je koristio i Dragomir a knjige u kojima su oni \u010duvamo kao relikvije \u2013 ka\u017ee poslasti\u010dar Vlatko Nova\u010di\u0107. Manje slaku, ali ni\u0161ta manju slasnu hranu pravili su u Beogradu mesari i kobasi\u010dari Bohumil (Bogoljub) Rosulek i Jovan Smejkal. Rosulek je u Beograd do\u0161ao 1887, godine i zaposlio se u kafani \u201cHajduk Veljko\u201d, na po\u010detku beogradske Knez Mihailove ulice. Bila je poznata po tome \u0161to su, izme\u0111u ostalog, slu\u017eene kobasice i pra\u0161ka \u0161unka a mogle su da se \u201czaliju\u201d plzenskim i minhenskim pivom. Kasnije se Rosulek osamostalio i postao poznat po tome \u0161to je u metalnom sudu sa vrelom vodom po gradu raznosio i prodavao vir\u0161le sa renom i druge sli\u010dne djakonije. Imao je prodavnice na vi\u0161e mesta u Beogradu ali je napoznatija bila ona na uglu Terazija i sada\u0161nje Nu\u0161i\u0107eve ulice koju je otvorio 1901. godine. Tu su i stari i mladi Beogra\u0111ani tokom popodnvenih i ve\u010dernjih \u0161etnji gradom u\u017eivali u vi\u0161lama ali i parizeru, debrecinama, salamama. Kada je Bogoljub nau\u010dio zanatu pastorka Kostu, sina Ane koja je radila u prodanici i koju je o\u017eenio, radnju je prepustio njemu. I on je imao \u010de\u0161ke korene po\u0161to mu je otac bio mlinar u varo\u0161ici Malo Crni\u0107e. U podrumu prodavnice Kosta je otvorio i pivnicu tako da je to postalo jo\u0161 popularnije mesto. Posle Kostine smrti radnju je nasledio njegov sin Bogoljub, ali ne zadugo jer je umro mlad pa je posao nastavila njegova udovica. Na\u017ealost, nije se sna\u0161la i ubzo je morala da je proda. Preko puta Rosuleka na beogradskim Terazijama bila je radnja tako\u0111e kobasi\u010dara Jovana Smejkala, ro\u0111enog 1884. godine u \u010de\u0161kom gradu Svjetnov na Viso\u010dini. On je iz \u010de\u0161ke u Beograd do\u0161ao 1906. godine i zaposlio se kao pomo\u0107nik kod Koste Rosuleka. Tokom Prvog svetskog rata pre\u017eiveo je albansku golgotu a posle oslobo\u0111enja nastavio je da radi kod Rosuleka. Osamostalio se i otvorio sopstvenu radnju 1922. godine. Iako su Smejkalovi i Rosulekovi bile kom\u0161ije i bavili su se istim poslom nisu bili konkurencija. Dogovarali su se da im se asortiman proizvoda ne podudara a kupci su znali da su vir\u0161le najbolje kod Rosuleka a pra\u0161ka \u0161unka kod Smejkala. Osim \u010de\u0161kih zanatlija u belom va\u017eno je da se spomene i jedan u crnom! Malo je poznato da je prvi od\u017ea\u010dar sa majstorskim pismom u Beogradu bio \u010ceh Lambert Kluza\u010dek. U Kne\u017eevinu Srbiju do\u0161ao je 1863. godine a dve godine kasnije zvani\u010dno je otvorio zanatsku radnju. \u0160to on, \u0161to njegovi sinovi, nastavili su da \u010diste beogradske dimnjake naredne dvadeset i tri godine. Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-98","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/98","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=98"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/98\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":99,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/98\/revisions\/99"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=98"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=98"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=98"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}