Pol Polansky ro\u0111en je 1942. godine u porodici \u010de\u0161kih imigranata u Mejson sitiju,u Ajovi u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama. \u0160ezdesetih godina preselio se u Evropu. Poznat je kao pesnik, novinar, romansijer, fotograf, istori\u010dar i borac za ljudska prava. Objavio je veliki broj zbirki pesama na engleskom, italijanskom, \u0161panskom, \u010de\u0161kom, finskom, srpskom i hrvatskom jeziku, jedan roman i osam publicisti\u010dkih knjiga.<\/p>\n\n\n\n
Godine 2004. na predlog Gintera Grasa nagra\u0111en je Vajmarskom nagradom za ljudska prava. Polansky je radio na knjizi dokumenata o posledicama koje su kasetne NATO bombe ostavile po Ni\u0161 i Srbiju. Na centar Ni\u0161a u delu \u0160umatova\u010dke ulice, autobuske stanice i Tvr\u0111avske pijace 7. maja 1999. godine izba\u010dena su dva kontejnera kasetnih bombi. Bombe su padale i na Duvani\u0161te i pored zgrade patologije Klini\u010dkog centra.<\/p>\n\n\n\n
Pol Polansky preminuo je u Knez Selu severoisto\u010dno od grada Ni\u0161a, u svojoj ku\u0107i, u petak 26. marta 2021. godine. Sahranjen je u ponedjeljak, 29. marta, na mesnom groblju.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111u onima koji su prisustvovali sahrani bio je ambasador \u010ce\u0161ke u Beogradu, kao i predstavnici romskih zajednica. Kratak govor odr\u017eao je Toma\u0161 Kuhta \u010de\u0161ki ambasador i predstavnici iz organizacija za ljudska prava.<\/p>\n\n\n\n
Nad otvorenim grobom pro\u010ditana je pjesma Polanskog \u201cNadgrobni kamenovi\u201d.<\/p>\n\n\n\n
U Knez Selu, sme\u0161tenom na padinama brda Gradac, na nadmorskoj visini od 450 m, u gustom \u0161umskom podru\u010dju preselio se, zato \u0161to je u Ni\u0161u radio na obnovi sinagoge i na \u010di\u0161\u0107enju jevrejskog groblja koje je bilo pretvoreno u smetli\u0161te. Pre toga boravio je na Kosovu gde je \u017eiveo s Romima sme\u0161tenim u kampove podignute na jalovi\u0161tima rude olova, pored Obili\u0107a i Kosovske Mitrovice. Tamo je do\u0161ao 1999. kao izaslanik Visokog komesarijata za izbeglice jer se ve\u0107 dugo godina bavio polo\u017eajem ciganskih zajednica u Evropi.<\/p>\n\n\n\n
Ku\u0107a u kojoj je preminuo sme\u0161tena je u vikend naselju u blizini autobuske stanice. U njoj je Pol Polansky \u017eiveo od 2006. godine. Na njoj krupnim slovima pi\u0161e Poeta.<\/p>\n\n\n\n
Pisao je na engleskom jeziku. Obilazio je svetske festivale poezije i me\u0111unarodne konferencija posve\u0107ene Romima.<\/p>\n\n\n\n
\u2013 Bio je dobar \u010dovek. \u017diveli smo u slozi 15. godina. \u2013 opisuje Polanskog njegov prvi kom\u0161ija Neboj\u0161a Ceki\u0107, i ka\u017ee da je ovaj neobi\u010dni stranac mnogo u\u010dinio za Rome ovog kraja.<\/p>\n\n\n\n
Bio je odu\u0161evljen prirodom i izabrao je ba\u0161 na\u0161e mesto za svoj problem sa plu\u0107ima \u0161to ne \u010dudi jer je ovde do nedavno bilo najve\u0107a i najpoznatija bolnica za pulmolo\u0161ke probleme samo na oko 10 km od centra Ni\u0161a. Ovde je primljen otvorenog srca i bio je sre\u0107an zbog toga jer je imao priliku da se li\u010dno uveri u na\u0161e ju\u017enja\u010dko gostoprimstvo. Voleo je ljude, \u017eivotinje,imao je dva psa. Prijalo mu je da boravi ovde, da prou\u010dava ove prostore, narod, kulturu, na\u010din \u017eivota. Deca su mu retko dolazila ali on se dru\u017eio sa me\u0161tanima iako je slabo govorio na\u0161 jezik.<\/p>\n\n\n\n
Ovde je vodio jedan obi\u010dan \u017eivot uz \u010da\u0161icu rakije sa kom\u0161ijama. Mnogo je putovao po svetu me\u0111utim njemu su najvi\u0161e prijali ovi prostori. Kad god se vra\u0107ao sa svojih pute\u0161estvija uvek mi je govorio:\u201eKnez Selo je lep\u0161e od Amerike\u201a\u201a. \u2013 prise\u0107a se Ceki\u0107 svog prvog kom\u0161ije Pola Polanskog koji je putuju\u0107i po svetu svoju neobi\u010dnu \u017eivotnu pri\u010du zavr\u0161io nedaleko od Ni\u0161a, u \u0161umovitom poznatom selu koje je u svoje naru\u010dje primilo jednog svetskog, poznatog intelektualca.<\/p>\n\n\n\n
Autorka:Elizabeta Nikoli\u0107 \u2013 Vojinovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pol Polansky ro\u0111en je 1942. godine u porodici \u010de\u0161kih imigranata u Mejson sitiju,u Ajovi u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama. \u0160ezdesetih godina preselio se u Evropu. Poznat je kao pesnik, novinar, romansijer, fotograf, istori\u010dar i borac za ljudska prava. Objavio je veliki broj zbirki pesama na engleskom, italijanskom, \u0161panskom, \u010de\u0161kom, finskom, srpskom i hrvatskom jeziku, jedan roman i osam publicisti\u010dkih knjiga. Godine 2004. na predlog Gintera Grasa nagra\u0111en je Vajmarskom nagradom za ljudska prava. Polansky je radio na knjizi dokumenata o posledicama koje su kasetne NATO bombe ostavile po Ni\u0161 i Srbiju. Na centar Ni\u0161a u delu \u0160umatova\u010dke ulice, autobuske stanice i Tvr\u0111avske pijace 7. maja 1999. godine izba\u010dena su dva kontejnera kasetnih bombi. Bombe su padale i na Duvani\u0161te i pored zgrade patologije Klini\u010dkog centra. Pol Polansky preminuo je u Knez Selu severoisto\u010dno od grada Ni\u0161a, u svojoj ku\u0107i, u petak 26. marta 2021. godine. Sahranjen je u ponedjeljak, 29. marta, na mesnom groblju. Me\u0111u onima koji su prisustvovali sahrani bio je ambasador \u010ce\u0161ke u Beogradu, kao i predstavnici romskih zajednica. Kratak govor odr\u017eao je Toma\u0161 Kuhta \u010de\u0161ki ambasador i predstavnici iz organizacija za ljudska prava. Nad otvorenim grobom pro\u010ditana je pjesma Polanskog \u201cNadgrobni kamenovi\u201d. U Knez Selu, sme\u0161tenom na padinama brda Gradac, na nadmorskoj visini od 450 m, u gustom \u0161umskom podru\u010dju preselio se, zato \u0161to je u Ni\u0161u radio na obnovi sinagoge i na \u010di\u0161\u0107enju jevrejskog groblja koje je bilo pretvoreno u smetli\u0161te. Pre toga boravio je na Kosovu gde je \u017eiveo s Romima sme\u0161tenim u kampove podignute na jalovi\u0161tima rude olova, pored Obili\u0107a i Kosovske Mitrovice. Tamo je do\u0161ao 1999. kao izaslanik Visokog komesarijata za izbeglice jer se ve\u0107 dugo godina bavio polo\u017eajem ciganskih zajednica u Evropi. Ku\u0107a u kojoj je preminuo sme\u0161tena je u vikend naselju u blizini autobuske stanice. U njoj je Pol Polansky \u017eiveo od 2006. godine. Na njoj krupnim slovima pi\u0161e Poeta. Pisao je na engleskom jeziku. Obilazio je svetske festivale poezije i me\u0111unarodne konferencija posve\u0107ene Romima. \u2013 Bio je dobar \u010dovek. \u017diveli smo u slozi 15. godina. \u2013 opisuje Polanskog njegov prvi kom\u0161ija Neboj\u0161a Ceki\u0107, i ka\u017ee da je ovaj neobi\u010dni stranac mnogo u\u010dinio za Rome ovog kraja. Bio je odu\u0161evljen prirodom i izabrao je ba\u0161 na\u0161e mesto za svoj problem sa plu\u0107ima \u0161to ne \u010dudi jer je ovde do nedavno bilo najve\u0107a i najpoznatija bolnica za pulmolo\u0161ke probleme samo na oko 10 km od centra Ni\u0161a. Ovde je primljen otvorenog srca i bio je sre\u0107an zbog toga jer je imao priliku da se li\u010dno uveri u na\u0161e ju\u017enja\u010dko gostoprimstvo. Voleo je ljude, \u017eivotinje,imao je dva psa. Prijalo mu je da boravi ovde, da prou\u010dava ove prostore, narod, kulturu, na\u010din \u017eivota. Deca su mu retko dolazila ali on se dru\u017eio sa me\u0161tanima iako je slabo govorio na\u0161 jezik. Ovde je vodio jedan obi\u010dan \u017eivot uz \u010da\u0161icu rakije sa kom\u0161ijama. Mnogo je putovao po svetu me\u0111utim njemu su najvi\u0161e prijali ovi prostori. Kad god se vra\u0107ao sa svojih pute\u0161estvija uvek mi je govorio:\u201eKnez Selo je lep\u0161e od Amerike\u201a\u201a. \u2013 prise\u0107a se Ceki\u0107 svog prvog kom\u0161ije Pola Polanskog koji je putuju\u0107i po svetu svoju neobi\u010dnu \u017eivotnu pri\u010du zavr\u0161io nedaleko od Ni\u0161a, u \u0161umovitom poznatom selu koje je u svoje naru\u010dje primilo jednog svetskog, poznatog intelektualca. Autorka:Elizabeta Nikoli\u0107 \u2013 Vojinovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-96","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/96","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=96"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/96\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":97,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/96\/revisions\/97"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=96"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=96"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=96"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}