Dok vi\u0161e od polovine \u017eitelja Evrope, uglavnom predstavnika ja\u010deg pola, pomno prati i strepi za rezultate koje posti\u017eu njihove reprezentacije na prvenstvu starog kontinenta u fudbalu, ljubitelji najva\u017enije sporedne stvari na svetu u Srbiji nemaju te probleme. Jer, \u201cplavi\u201d nisu ni izborili u\u010de\u0161\u0107e na evropskoj smotri fudbala. Za razliku od reprezantacije Srbije, \u010ce\u0161ka je uspela da se kvalifikuje na EURO i do predaje ovog teksta pro\u0161li su grupnu fazu. Igrom, istini za volju, nisu odu\u0161evili, ali ni razo\u010darali.<\/p>\n\n\n\n
Kakve sad imaju veze Srbi i \u010cesi kad je o fudbalu re\u010d, pitaju se neki? Sada, na\u017ealost, gotovo nikakve ali dok ih je bilo i dok su i Srbi i \u010cesi \u201cgajili\u201d tehni\u010dki doteran stil igre zasnovan na ve\u0161tini baratanja loptom i preciznim dodavanjima imali su znatno ve\u0107i ugled u fudbalskom svetu nego danas.<\/p>\n\n\n\n
Po\u010detkom dvadesetog veka srpski studenti iz Praga, kao i vi\u0111eniji \u010cesi u Srbiji, su ove prostore po\u010deli da \u201cinficiraju\u201d igrom u kojoj po jedanaest mu\u0161karaca iz dve ekipe tr\u010de za loptom i poku\u0161avaju da je nogom \u0161utnu izme\u0111u protivni\u010dke pre\u010dke i stativa. Ta nadmetanja su \u201cna mah\u201d zainteresovala mnoge pa je bilo sve vi\u0161e onih koji su dolazili da gledaju utakmice i da se nerviraju ako njihovi miljenici ne uspeju da postignu gol i odu\u0161evljeno reaguju ako im to po\u0111e za nogom.<\/p>\n\n\n\n
Ubrzo su u Srbiji po\u010deli da se formiraju klubovi po ugledu na \u010ce\u0161ke a bilo je i desetak \u010ceha koji su zaigrali fudbal u Srbiji. Me\u0111u njima bio je i Alojz Mahek ro\u0111en 8. jula 1895. godine u mestu Hradec Kralove. Kao klinac igrao je fudbal u lokalnom klubu, a s obzirom na to da su ga smatrali izuzetnim talentom, debitovao je za prvi tim kad je imao samo \u0161esnaest godina. U sedamnaestoj se zaposlio u \u0161kodinoj fabrici u Plzenu i zaigrao za \u201c\u010cesk\u00fd lev\u201d iz tog grada. Jednog dana Alojzu je stiglo pismo prijatelja sa fudbalskog terena Eduarda Mifeka iz Beograda u kojem ga poziva da mu se pridru\u017ei jer \u201covde ima dobrih ljudi koji vole fudbal i bi\u0107e\u0161 sigurno zadovoljan\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Samo nekoliko dana kasnije Alojz se obreo na be\u010dkoj \u017eelezni\u010dkoj stanici sa papirom na kojem je pisalo \u201cVelika Srbija\u201d, \u0161to je bio naziv kluba za koji je trebalo da zaigra. To je bio znak za predstavika beogradskog kluba da prona\u0111e Maheka u stani\u010dnoj vrevi. Po\u0161to je \u201coperacija\u201d raspoznavanja uspela kupili su komplet dresova i u\u0161li u voz za Beograd.<\/p>\n\n\n\n
Iako je imao samo osamnaest godina Mahek je postao trener i igra\u010d \u201cVelike Srbije\u201d i sa zemljacima Vaclavom Petrovickim i ve\u0107 pomenutim Mifekom \u010dinio okosnicu tima. Ubrzo je Alojz, koga su od milja zvali Lojda, postao poznat u Beogradu jer je odli\u010dno driblao, imao jak \u0161ut\u2026 Prvi veliki uspeh sa klubom ostvario je u finalu srpskog Olimpijskog kupa kada su maja 1914. pobedili \u201c\u0160umadiju\u201d iz Kragujevca sa 3:1, a Mahek je postigao dva od tri gola. S obzirom na to da je izbijanje Velikog rata \u201cugasilo\u201d fudbalske klubove u Beogradu Mahek se uputio u unutra\u0161njost Srbije i sa Mifekom i Petrovickim odigrao nekoliko utakmica za kragujeva\u010dku \u201c\u0160umadiju\u201di \u201cMoravu\u201d iz \u0106uprije.<\/p>\n\n\n\n
Po oslobo\u0111enju ve\u0107ina \u010dlanova uprave i igra\u010da, me\u0111u kojima je bio i Mahek, obnovili su rad kluba ali pod nazivom \u201cJugoslavija\u201d. Bez obzira na to \u0161to je i dalje pokazivao majstorstvo u baratanju loptom njegov klub nije mogao da se suprotstavi tada neprikosnovenom BSK-u. Stvari su po\u010dele da se menjaju na bolje sredinom dvadesetih godina kada je \u201cJugoslavija\u201d pod \u201ctrenerskom palicom\u201d \u010ceha Karela Blaha i Maheka, koji je bio alfa i omega sredine terena, osvojila prvenstvo Jugoslavije. Pobe\u0111eni su, \u0161to je do tada bilo nepojmljivo za klubove iz Beograda, \u201cHajduk\u201d iz Splita sa 2:1 i \u201cGra\u0111anski\u201d iz Zagreba 3:2 a na me\u0111unarodnom planu je ostvarena pobeda nad \u201cSlavijom\u201d iz Praga od 4:2. Poseban dan za Alojza Maheka bio je 25. mart 1925. godine kada je sa ekipom \u201cJugoslavije\u201d gostovao u rodnom gradu Hradec Kralove i odigrao dve utakmice, obe nere\u0161eno, protiv kluba u kojem je ponikao.<\/p>\n\n\n\n
Poslednju sezonu, a bilo je to 1927. godine, Alojz Mahek proveo je u klubu \u201cSoko\u201d iz Beograda i potom \u201coka\u010dio kopa\u010dke o klin\u201d. Za doprinos razvoju fudbala u Srbiji dobio je zna\u010dajna priznanja Fudbalskog saveza Beograda i Jugoslavije ali mu je posebno draga bila po\u010dasna plaketa sa trakom u bojama \u010de\u0161ke zastave koju mu je rukovodstvo kluba iz Hradec Kralove poslalo povom 65. godi\u0161njice postojanja.<\/p>\n\n\n\n
Poznati fudbaler umro je 20. avgusta 1978. godine a Beogra\u0111ani su mu se, izme\u0111u ostalog, odu\u017eili davanjem njegovog imena ulici u naselju Bor\u010da.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dok vi\u0161e od polovine \u017eitelja Evrope, uglavnom predstavnika ja\u010deg pola, pomno prati i strepi za rezultate koje posti\u017eu njihove reprezentacije na prvenstvu starog kontinenta u fudbalu, ljubitelji najva\u017enije sporedne stvari na svetu u Srbiji nemaju te probleme. Jer, \u201cplavi\u201d nisu ni izborili u\u010de\u0161\u0107e na evropskoj smotri fudbala. Za razliku od reprezantacije Srbije, \u010ce\u0161ka je uspela da se kvalifikuje na EURO i do predaje ovog teksta pro\u0161li su grupnu fazu. Igrom, istini za volju, nisu odu\u0161evili, ali ni razo\u010darali. Kakve sad imaju veze Srbi i \u010cesi kad je o fudbalu re\u010d, pitaju se neki? Sada, na\u017ealost, gotovo nikakve ali dok ih je bilo i dok su i Srbi i \u010cesi \u201cgajili\u201d tehni\u010dki doteran stil igre zasnovan na ve\u0161tini baratanja loptom i preciznim dodavanjima imali su znatno ve\u0107i ugled u fudbalskom svetu nego danas. Po\u010detkom dvadesetog veka srpski studenti iz Praga, kao i vi\u0111eniji \u010cesi u Srbiji, su ove prostore po\u010deli da \u201cinficiraju\u201d igrom u kojoj po jedanaest mu\u0161karaca iz dve ekipe tr\u010de za loptom i poku\u0161avaju da je nogom \u0161utnu izme\u0111u protivni\u010dke pre\u010dke i stativa. Ta nadmetanja su \u201cna mah\u201d zainteresovala mnoge pa je bilo sve vi\u0161e onih koji su dolazili da gledaju utakmice i da se nerviraju ako njihovi miljenici ne uspeju da postignu gol i odu\u0161evljeno reaguju ako im to po\u0111e za nogom. Ubrzo su u Srbiji po\u010deli da se formiraju klubovi po ugledu na \u010ce\u0161ke a bilo je i desetak \u010ceha koji su zaigrali fudbal u Srbiji. Me\u0111u njima bio je i Alojz Mahek ro\u0111en 8. jula 1895. godine u mestu Hradec Kralove. Kao klinac igrao je fudbal u lokalnom klubu, a s obzirom na to da su ga smatrali izuzetnim talentom, debitovao je za prvi tim kad je imao samo \u0161esnaest godina. U sedamnaestoj se zaposlio u \u0161kodinoj fabrici u Plzenu i zaigrao za \u201c\u010cesk\u00fd lev\u201d iz tog grada. Jednog dana Alojzu je stiglo pismo prijatelja sa fudbalskog terena Eduarda Mifeka iz Beograda u kojem ga poziva da mu se pridru\u017ei jer \u201covde ima dobrih ljudi koji vole fudbal i bi\u0107e\u0161 sigurno zadovoljan\u201c. Samo nekoliko dana kasnije Alojz se obreo na be\u010dkoj \u017eelezni\u010dkoj stanici sa papirom na kojem je pisalo \u201cVelika Srbija\u201d, \u0161to je bio naziv kluba za koji je trebalo da zaigra. To je bio znak za predstavika beogradskog kluba da prona\u0111e Maheka u stani\u010dnoj vrevi. Po\u0161to je \u201coperacija\u201d raspoznavanja uspela kupili su komplet dresova i u\u0161li u voz za Beograd. Iako je imao samo osamnaest godina Mahek je postao trener i igra\u010d \u201cVelike Srbije\u201d i sa zemljacima Vaclavom Petrovickim i ve\u0107 pomenutim Mifekom \u010dinio okosnicu tima. Ubrzo je Alojz, koga su od milja zvali Lojda, postao poznat u Beogradu jer je odli\u010dno driblao, imao jak \u0161ut\u2026 Prvi veliki uspeh sa klubom ostvario je u finalu srpskog Olimpijskog kupa kada su maja 1914. pobedili \u201c\u0160umadiju\u201d iz Kragujevca sa 3:1, a Mahek je postigao dva od tri gola. S obzirom na to da je izbijanje Velikog rata \u201cugasilo\u201d fudbalske klubove u Beogradu Mahek se uputio u unutra\u0161njost Srbije i sa Mifekom i Petrovickim odigrao nekoliko utakmica za kragujeva\u010dku \u201c\u0160umadiju\u201di \u201cMoravu\u201d iz \u0106uprije. Po oslobo\u0111enju ve\u0107ina \u010dlanova uprave i igra\u010da, me\u0111u kojima je bio i Mahek, obnovili su rad kluba ali pod nazivom \u201cJugoslavija\u201d. Bez obzira na to \u0161to je i dalje pokazivao majstorstvo u baratanju loptom njegov klub nije mogao da se suprotstavi tada neprikosnovenom BSK-u. Stvari su po\u010dele da se menjaju na bolje sredinom dvadesetih godina kada je \u201cJugoslavija\u201d pod \u201ctrenerskom palicom\u201d \u010ceha Karela Blaha i Maheka, koji je bio alfa i omega sredine terena, osvojila prvenstvo Jugoslavije. Pobe\u0111eni su, \u0161to je do tada bilo nepojmljivo za klubove iz Beograda, \u201cHajduk\u201d iz Splita sa 2:1 i \u201cGra\u0111anski\u201d iz Zagreba 3:2 a na me\u0111unarodnom planu je ostvarena pobeda nad \u201cSlavijom\u201d iz Praga od 4:2. Poseban dan za Alojza Maheka bio je 25. mart 1925. godine kada je sa ekipom \u201cJugoslavije\u201d gostovao u rodnom gradu Hradec Kralove i odigrao dve utakmice, obe nere\u0161eno, protiv kluba u kojem je ponikao. Poslednju sezonu, a bilo je to 1927. godine, Alojz Mahek proveo je u klubu \u201cSoko\u201d iz Beograda i potom \u201coka\u010dio kopa\u010dke o klin\u201d. Za doprinos razvoju fudbala u Srbiji dobio je zna\u010dajna priznanja Fudbalskog saveza Beograda i Jugoslavije ali mu je posebno draga bila po\u010dasna plaketa sa trakom u bojama \u010de\u0161ke zastave koju mu je rukovodstvo kluba iz Hradec Kralove poslalo povom 65. godi\u0161njice postojanja. Poznati fudbaler umro je 20. avgusta 1978. godine a Beogra\u0111ani su mu se, izme\u0111u ostalog, odu\u017eili davanjem njegovog imena ulici u naselju Bor\u010da. Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-94","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/94","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=94"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/94\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":95,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/94\/revisions\/95"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=94"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=94"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=94"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}