Ove godine navr\u0161ava se 160 godina od ro\u0111enja Karla Ma\u0107ejka istaknutog intelektulaca \u010de\u0161kog porekla koji je ostavio neizbrisav trag u kuturnom razvitku jugoisto\u010dne Srbije.<\/p>\n\n\n\n
Tom prilikom, o \u017eivotu ovog velikog kulturnog poslenika, razgovaramo sa njegovim unukom prof. dr Milivojem Ma\u0107ejkom koji nam je izbliza govorio o ovom velikom stvaraocu i njegovim brojnim potomcima \u0161irom sveta.<\/p>\n\n\n\n
Profesore, molim vas da nam za \u010ditaoce na\u0161eg portala pribli\u017eite lik i delo svoga dede, onako kako su Vama preneli va\u0161i preci?<\/p>\n\n\n\n
Moj deda, ro\u0111en je 1860. godine u malom rudarskom gradu Pelhrimov, u oblasti Bohemija, dana\u0161njoj \u010ce\u0161koj. Njegov otac, bio je vlasnik i direktor osnovne \u0161kole. Karlo je imao osam sestara.<\/p>\n\n\n\n
Nakon zavr\u0161etka gimnazije napu\u0161ta rodni grad i seli se u Prag gde upisuje farmaciju i muziku na fakultetu. Diplomirao je u operskoj i peva\u010dkoj \u0161koli. Pored toga poha\u0111ao je i \u0161kolu horskog dirigovanja koju je vodio dirigent Josif Fabijan. Imao je izvanredne profesore, ugledne li\u010dnosti toga doba od kojih je mnogo mogao da nau\u010di. Karlo je nakon dolaska u Srbiju postavljen kao horovo\u0111a Smederevske peva\u010dke grupe ali ubrzo staje na \u010delo Kovina\u010dkog srpsko-crkvenog dru\u0161tva sa kojima nastupa 1885. i 1886. godine. Njegovo prvo radno mesto bilo je u Vr\u0161cu. Godine 1883. godine u U\u017eicu je predavao likovno vaspitanje, vojsku je slu\u017eio u Sarajevu.<\/p>\n\n\n\n
Kako je proticao privatni \u017eivot Karla Ma\u0107ejke?<\/p>\n\n\n\n
Ma\u0107ejka je ovde upoznao Laurenciju, moju baku, nao\u010ditu devojku koja je tako\u0111e bila muzi\u010dki obrazovana, svirala je dva instrumenta. Ona poti\u010de iz Bele Crkve. Tada je taj grad imao oko 10 000 stanovnika i veoma intenzivan dru\u0161tveni \u017eivot. On nije mogao da \u017eivi od svoje plate i zbog toga su mu tast i ta\u0161ta pomagali i ako je imao \u0161est diploma: diplomu Gra\u0111anske gimnazije, muzi\u010dku, farmaceutsku, visoko-opersku \u0161kolu kao i vi\u0161u farmaceutsku \u0161kolu.<\/p>\n\n\n\n
Stalno je podnosio molbe Ministarstvu da ga prebaci u neko mesto, koje podse\u0107a na njegov rodni kraj, malo mesto sa dobrim kvalitetom vazduha.<\/p>\n\n\n\n
Karlu je ponu\u0111en Pirot mali grad na jugoistoku Srbije, koji je tih godina dobio i \u017eelezni\u010dku prugu pa je transport bio znatno olak\u0161an do tog dela zemlje.<\/p>\n\n\n\n
Kako je bio njegov \u017eivot dok je slu\u017ebovao u Pirotu?<\/p>\n\n\n\n
Osim kao horovo\u0111a \u010detvoroglasnog peva\u010dkog dru\u0161tva \u201a\u201aMom\u010dilo\u201a\u201a koje je nastalo 1890. godine on je oformio i \u0111a\u010dki orkestar.<\/p>\n\n\n\n
Upoznav\u0161i se sa materijalnim statusom ljudi iz tog kraja, on osniva Fond za \u0161kolovanje siroma\u0161nih \u0111aka iz kojeg se finasirala kupovina ud\u017ebenika, nastavnih pomagala i instrumenata. Zahvaljuju\u0107i njemu i prikupljenom novcu sa nastupa ove dru\u017eine, 1899. godine iz \u010ce\u0161ke je nabavljen prvi pianino za Pirotsku gimnaziju. Na zabavi tokom \u0161kolske slave Savindana, januara 1901. godine Ma\u0107ejka je svirao pijanino prate\u0107i \u0111a\u010dki hor. Jedan od koncerata koji se dugo prepri\u010davao u varo\u0161i je nastup moga dede dve godine kasnije, na Savindan, kada je sa gospo\u0111icom Paulinom Jovanovi\u0107, izvodio kompoziciju na klaviru za \u010detiri ruke, \u0161to je za posetioce predstavljalo pravu atrakciju. To je bio po\u010detak jedne lepe tradicije da se na ovaj veliki dan u Gimnaziji prire\u0111uju koncerti hora, \u0111a\u010dkog orkestra i solista.<\/p>\n\n\n\n
Ova peva\u010dka dru\u017eina je u\u010destvovala i na jednom va\u017enom doga\u0111aju po\u010detkom dvadesetog veka u Beogradu?<\/p>\n\n\n\n
Na poziv saveznog beogradskog peva\u010dkog dru\u0161tva, njegova dru\u017eina je u\u010destvovala na sve\u010danom hodu prilikom krunisanja kralja Petra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a 8. septembra 1904. godine pod dirigentskom upravom Karla Ma\u0107ejke.<\/p>\n\n\n\n
Da li je peva\u010dko dru\u0161tvo \u201a\u201aMom\u010dilo\u201a\u201a dobijalo priznanja za svoj rad?<\/p>\n\n\n\n
Na festivalu peva\u010dkog dru\u0161tva Abra\u0161evi\u0107 1903. godine u Beogradu, peva\u010dka dru\u017eina \u201a\u201aMom\u010dilo\u201a\u201a osvaja prvu nagradu. Dru\u017eina je imala pet vrsta \u010dlanova \u010dlanova: redovni, po\u010dasni, utemeljiva\u010di, poma\u017eu\u0107i i dobrotvori.<\/p>\n\n\n\n
Po \u010demu \u0107e jo\u0161 stanovnici Pirota pamtiti Va\u0161eg dedu?<\/p>\n\n\n\n
Ma\u0107ejka je svakodnevno, kada mu je vreme to dozvoljavalo \u0161etao relacijom od gradskog streli\u0161ta prema Bistrici i Rasni\u010dkoj reci. Iako su njegove \u0161etnje delovale \u010dudno stanovcima ovog grada vremenom su i samo po\u010deli da \u0161etaju.Tako da mo\u017eemo re\u0107i da je on osniva\u010d korzoa u tom gradu.<\/p>\n\n\n\n
Da li je Karlo Ma\u0107ejka napisao knjigu iz oblasti muzike?<\/p>\n\n\n\n
Da. Knjigu pod nazivom \u201a\u201aTeorija muzike\u201a\u201a napisao je\u201a 1902. godine ali ona, na \u017ealost nije ugledala svetlost dana. Te godine, Ministarstvo je unapredilo Karla u u\u010ditelja \u010detvrte klase.<\/p>\n\n\n\n
Gde je jo\u0161 Va\u0161 deda slu\u017ebovao?<\/p>\n\n\n\n
Zbog lo\u0161eg materijalnog stanja, on tra\u017ei preme\u0161taj u Smederevu ili u Ni\u0161u, ali biva preme\u0161ten u \u010da\u010dansku gimnaziju kao u\u010ditelj pevanja. To je bio njegov najplodniji stvarala\u010dki period. U \u010ca\u010dku je nastala i porodi\u010dna fotografija Karla Ma\u0107ejke i njegovim potomcima koju je izradio ni\u0161ki fotograf. On je slu\u017ebovao i u Negotinu, u kome je dobio dvoje dece jedan od njih je i moj otac Miroslav.<\/p>\n\n\n\n
Ka\u017eite nam ne\u0161to Va\u0161em o va\u0161em ocu, on je tako\u0111e imao veoma zanimljiv \u017eivotni put?<\/p>\n\n\n\n
Miroslav se godine 1896. prvi put o\u017eenio. Njegova izbranica bila je markiza iz Marseja, tako da je Karlo stalno dolazio na jug Francuske. Nakon smrti njegove supruge ostao je u Marseju gde je sa jednom od markiza dobio de\u010daka po imenu \u017dor\u017e Mate koji je poznat bio po tome \u0161to je prona\u0161ao lek protiv karcionoma i pomagao je mnogim ljudima. Znam koliki je to dorinos svetskoj medicini jer sam i sam bolovao i pobedio ovu opaku bolest. Jedno odeljenje za onkologiju na KBC \u201a\u201aBe\u017eanijska kosa\u201a\u201a nosi ime \u017dor\u017e Mate.<\/p>\n\n\n\n
Miroslav koji je tako\u0111e bio muzi\u010dki obrazovan, radio je u fabrici aviona ali se nakon izvesnog vremena vratio u Zaje\u010dar gde je predavao pevanje. Iz Zaje\u010dara prelazi da \u017eivi i radi u Prokuplju u kome je obavljao funkciju direktora elektrodistrubicije. Miroslav je godinu i po dana radio kao upravnik Ni\u0161ke Banje. U Banji mu se rodio jo\u0161 jedan sin, moj brat Nader Khalili arhitekta, koji je konstruisao poznate eko-ku\u0107e, preminuo je 2010. godine.<\/p>\n\n\n\n
Koliko dece je imao va\u0161 deda Karlo?<\/p>\n\n\n\n
Karlo Ma\u0107ejka imao je troje dece: Bo\u017eanu, Miroslava, Gizelu. Bo\u017eana je bila udata za Dobrosava Ratajca koji je bio ministar u \u010detiri vlade, poznat po tome \u0161to je postavio podmorski kabl od Igala do Maseja.<\/p>\n\n\n\n
Da li ste i Vi od svog predka nasledili muzi\u010dki talenat?<\/p>\n\n\n\n
Iako se bavim drugim poslom, od dede sam nasledio muzi\u010dki talenat, sara\u0111ivao sam sa poznatim srpskim \u0161ansonjerom Draganom Stojni\u0107em a operska diva Biserka Cveji\u0107 je jednom prilikom izjavila da je moj glas nacionalno blago. Na tu \u010dinjenicu sam veoma ponosan.<\/p>\n\n\n\n
Kako iz pri\u010da pamtite svog dedu Karla?<\/p>\n\n\n\n
Karlo je, kako su mi govorili bio neobi\u010dan \u010dovek. Nakon odlaska u penziju 1921. godine, po\u010deo je da radi sa poznatim kru\u0161eva\u010dkim farmaceutom kome je pomagao da naprave lekove od biljaka. Deda je i sam studirao farmaciju. Govorio je da, svi lekovi postoje u prirodi. Moj deda je zavr\u0161io dva fakulteta, jednu vi\u0161u i tri srednje \u0161kole. Maternji jezik mu je bio nema\u010dki, sa o\u010deve strane, \u010de\u0161ki, a on sam nau\u010dio je jo\u0161 nekoliko stranih jezika.<\/p>\n\n\n\n
Jedan neobi\u010dan doga\u0111aj obele\u017eio je njegov dan smrti. \u0160ta se zapravo dogodilo toga dana?<\/p>\n\n\n\n
Kada je umro 1927. godine, sahranjen je u porodi\u010dnoj grobnici gde je izme\u0111u ostalih po\u010divala i negova prerano preminula k\u0107i. Kako su mi pri\u010dali roditelji, nakon izvesnog vremena, ustao je iz groba, stavio \u0161e\u0161ir i na zaprepa\u0161\u0107enje svih krenuo je ku\u0107i. Bio je slabog zdravstvenog stanja i ubrzo je izdahnuo. Pred smrt je ostavio oporuku i napisao gde novac da se podeli.<\/p>\n\n\n\n
Za svoj predani rad Karlo Ma\u0107ejka je ukazom prestolonaslednika Aleksandra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a od 27. januara 1921. godine, odlikovan Ordenom Svetog Save \u010detvrtog stepena.<\/p>\n\n\n\n
Preminuo 13. januara 1929. godine u Kru\u0161evcu.<\/p>\n\n\n\n
Autor:Elizabeta Vojinovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ove godine navr\u0161ava se 160 godina od ro\u0111enja Karla Ma\u0107ejka istaknutog intelektulaca \u010de\u0161kog porekla koji je ostavio neizbrisav trag u kuturnom razvitku jugoisto\u010dne Srbije. Tom prilikom, o \u017eivotu ovog velikog kulturnog poslenika, razgovaramo sa njegovim unukom prof. dr Milivojem Ma\u0107ejkom koji nam je izbliza govorio o ovom velikom stvaraocu i njegovim brojnim potomcima \u0161irom sveta. Profesore, molim vas da nam za \u010ditaoce na\u0161eg portala pribli\u017eite lik i delo svoga dede, onako kako su Vama preneli va\u0161i preci? Moj deda, ro\u0111en je 1860. godine u malom rudarskom gradu Pelhrimov, u oblasti Bohemija, dana\u0161njoj \u010ce\u0161koj. Njegov otac, bio je vlasnik i direktor osnovne \u0161kole. Karlo je imao osam sestara. Nakon zavr\u0161etka gimnazije napu\u0161ta rodni grad i seli se u Prag gde upisuje farmaciju i muziku na fakultetu. Diplomirao je u operskoj i peva\u010dkoj \u0161koli. Pored toga poha\u0111ao je i \u0161kolu horskog dirigovanja koju je vodio dirigent Josif Fabijan. Imao je izvanredne profesore, ugledne li\u010dnosti toga doba od kojih je mnogo mogao da nau\u010di. Karlo je nakon dolaska u Srbiju postavljen kao horovo\u0111a Smederevske peva\u010dke grupe ali ubrzo staje na \u010delo Kovina\u010dkog srpsko-crkvenog dru\u0161tva sa kojima nastupa 1885. i 1886. godine. Njegovo prvo radno mesto bilo je u Vr\u0161cu. Godine 1883. godine u U\u017eicu je predavao likovno vaspitanje, vojsku je slu\u017eio u Sarajevu. Kako je proticao privatni \u017eivot Karla Ma\u0107ejke? Ma\u0107ejka je ovde upoznao Laurenciju, moju baku, nao\u010ditu devojku koja je tako\u0111e bila muzi\u010dki obrazovana, svirala je dva instrumenta. Ona poti\u010de iz Bele Crkve. Tada je taj grad imao oko 10 000 stanovnika i veoma intenzivan dru\u0161tveni \u017eivot. On nije mogao da \u017eivi od svoje plate i zbog toga su mu tast i ta\u0161ta pomagali i ako je imao \u0161est diploma: diplomu Gra\u0111anske gimnazije, muzi\u010dku, farmaceutsku, visoko-opersku \u0161kolu kao i vi\u0161u farmaceutsku \u0161kolu. Stalno je podnosio molbe Ministarstvu da ga prebaci u neko mesto, koje podse\u0107a na njegov rodni kraj, malo mesto sa dobrim kvalitetom vazduha. Karlu je ponu\u0111en Pirot mali grad na jugoistoku Srbije, koji je tih godina dobio i \u017eelezni\u010dku prugu pa je transport bio znatno olak\u0161an do tog dela zemlje. Kako je bio njegov \u017eivot dok je slu\u017ebovao u Pirotu? Osim kao horovo\u0111a \u010detvoroglasnog peva\u010dkog dru\u0161tva \u201a\u201aMom\u010dilo\u201a\u201a koje je nastalo 1890. godine on je oformio i \u0111a\u010dki orkestar. Upoznav\u0161i se sa materijalnim statusom ljudi iz tog kraja, on osniva Fond za \u0161kolovanje siroma\u0161nih \u0111aka iz kojeg se finasirala kupovina ud\u017ebenika, nastavnih pomagala i instrumenata. Zahvaljuju\u0107i njemu i prikupljenom novcu sa nastupa ove dru\u017eine, 1899. godine iz \u010ce\u0161ke je nabavljen prvi pianino za Pirotsku gimnaziju. Na zabavi tokom \u0161kolske slave Savindana, januara 1901. godine Ma\u0107ejka je svirao pijanino prate\u0107i \u0111a\u010dki hor. Jedan od koncerata koji se dugo prepri\u010davao u varo\u0161i je nastup moga dede dve godine kasnije, na Savindan, kada je sa gospo\u0111icom Paulinom Jovanovi\u0107, izvodio kompoziciju na klaviru za \u010detiri ruke, \u0161to je za posetioce predstavljalo pravu atrakciju. To je bio po\u010detak jedne lepe tradicije da se na ovaj veliki dan u Gimnaziji prire\u0111uju koncerti hora, \u0111a\u010dkog orkestra i solista. Ova peva\u010dka dru\u017eina je u\u010destvovala i na jednom va\u017enom doga\u0111aju po\u010detkom dvadesetog veka u Beogradu? Na poziv saveznog beogradskog peva\u010dkog dru\u0161tva, njegova dru\u017eina je u\u010destvovala na sve\u010danom hodu prilikom krunisanja kralja Petra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a 8. septembra 1904. godine pod dirigentskom upravom Karla Ma\u0107ejke. Da li je peva\u010dko dru\u0161tvo \u201a\u201aMom\u010dilo\u201a\u201a dobijalo priznanja za svoj rad? Na festivalu peva\u010dkog dru\u0161tva Abra\u0161evi\u0107 1903. godine u Beogradu, peva\u010dka dru\u017eina \u201a\u201aMom\u010dilo\u201a\u201a osvaja prvu nagradu. Dru\u017eina je imala pet vrsta \u010dlanova \u010dlanova: redovni, po\u010dasni, utemeljiva\u010di, poma\u017eu\u0107i i dobrotvori. Po \u010demu \u0107e jo\u0161 stanovnici Pirota pamtiti Va\u0161eg dedu? Ma\u0107ejka je svakodnevno, kada mu je vreme to dozvoljavalo \u0161etao relacijom od gradskog streli\u0161ta prema Bistrici i Rasni\u010dkoj reci. Iako su njegove \u0161etnje delovale \u010dudno stanovcima ovog grada vremenom su i samo po\u010deli da \u0161etaju.Tako da mo\u017eemo re\u0107i da je on osniva\u010d korzoa u tom gradu. Da li je Karlo Ma\u0107ejka napisao knjigu iz oblasti muzike? Da. Knjigu pod nazivom \u201a\u201aTeorija muzike\u201a\u201a napisao je\u201a 1902. godine ali ona, na \u017ealost nije ugledala svetlost dana. Te godine, Ministarstvo je unapredilo Karla u u\u010ditelja \u010detvrte klase. Gde je jo\u0161 Va\u0161 deda slu\u017ebovao? Zbog lo\u0161eg materijalnog stanja, on tra\u017ei preme\u0161taj u Smederevu ili u Ni\u0161u, ali biva preme\u0161ten u \u010da\u010dansku gimnaziju kao u\u010ditelj pevanja. To je bio njegov najplodniji stvarala\u010dki period. U \u010ca\u010dku je nastala i porodi\u010dna fotografija Karla Ma\u0107ejke i njegovim potomcima koju je izradio ni\u0161ki fotograf. On je slu\u017ebovao i u Negotinu, u kome je dobio dvoje dece jedan od njih je i moj otac Miroslav. Ka\u017eite nam ne\u0161to Va\u0161em o va\u0161em ocu, on je tako\u0111e imao veoma zanimljiv \u017eivotni put? Miroslav se godine 1896. prvi put o\u017eenio. Njegova izbranica bila je markiza iz Marseja, tako da je Karlo stalno dolazio na jug Francuske. Nakon smrti njegove supruge ostao je u Marseju gde je sa jednom od markiza dobio de\u010daka po imenu \u017dor\u017e Mate koji je poznat bio po tome \u0161to je prona\u0161ao lek protiv karcionoma i pomagao je mnogim ljudima. Znam koliki je to dorinos svetskoj medicini jer sam i sam bolovao i pobedio ovu opaku bolest. Jedno odeljenje za onkologiju na KBC \u201a\u201aBe\u017eanijska kosa\u201a\u201a nosi ime \u017dor\u017e Mate. Miroslav koji je tako\u0111e bio muzi\u010dki obrazovan, radio je u fabrici aviona ali se nakon izvesnog vremena vratio u Zaje\u010dar gde je predavao pevanje. Iz Zaje\u010dara prelazi da \u017eivi i radi u Prokuplju u kome je obavljao funkciju direktora elektrodistrubicije. Miroslav je godinu i po dana radio kao upravnik Ni\u0161ke Banje. U Banji mu se rodio jo\u0161 jedan sin, moj brat Nader Khalili arhitekta, koji je konstruisao poznate eko-ku\u0107e, preminuo je 2010. godine. Koliko dece je imao va\u0161 deda Karlo? Karlo Ma\u0107ejka imao je troje dece: Bo\u017eanu, Miroslava, Gizelu. Bo\u017eana je bila udata za Dobrosava Ratajca koji je bio ministar u \u010detiri vlade, poznat po tome \u0161to je postavio podmorski kabl od Igala do Maseja. Da li ste i Vi od svog predka nasledili muzi\u010dki talenat? Iako se bavim drugim poslom, od dede sam nasledio muzi\u010dki talenat, sara\u0111ivao sam sa poznatim srpskim \u0161ansonjerom Draganom Stojni\u0107em a operska diva Biserka Cveji\u0107 je jednom prilikom izjavila da je moj glas nacionalno blago. Na tu \u010dinjenicu sam veoma ponosan. Kako iz pri\u010da pamtite svog dedu Karla? Karlo je, kako su mi govorili bio neobi\u010dan \u010dovek. Nakon odlaska u penziju 1921. godine, po\u010deo je da radi sa poznatim kru\u0161eva\u010dkim farmaceutom kome je pomagao da naprave lekove od biljaka. Deda je i sam studirao farmaciju. Govorio je da, svi lekovi postoje u prirodi. Moj deda je zavr\u0161io dva fakulteta, jednu vi\u0161u i tri srednje \u0161kole. Maternji jezik mu je bio nema\u010dki, sa o\u010deve strane, \u010de\u0161ki, a on sam nau\u010dio je jo\u0161 nekoliko stranih jezika. Jedan neobi\u010dan doga\u0111aj obele\u017eio je njegov dan smrti. \u0160ta se zapravo dogodilo toga dana? Kada je umro 1927. godine, sahranjen je u porodi\u010dnoj grobnici gde je izme\u0111u ostalih po\u010divala i negova prerano preminula k\u0107i. Kako su mi pri\u010dali roditelji, nakon izvesnog vremena, ustao je iz groba, stavio \u0161e\u0161ir i na zaprepa\u0161\u0107enje svih krenuo je ku\u0107i. Bio je slabog zdravstvenog stanja i ubrzo je izdahnuo. Pred smrt je ostavio oporuku i napisao gde novac da se podeli. Za svoj predani rad Karlo Ma\u0107ejka je ukazom prestolonaslednika Aleksandra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a od 27. januara 1921. godine, odlikovan Ordenom Svetog Save \u010detvrtog stepena. Preminuo 13. januara 1929. godine u Kru\u0161evcu. Autor:Elizabeta Vojinovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-88","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/88","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=88"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/88\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":89,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/88\/revisions\/89"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=88"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=88"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=88"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}