Me\u0111u oko dve stotine pedeset muzi\u010dara koji su u drugoj polovini devetnaestog veka iz \u010ce\u0161ke do\u0161li u Srbiju bio je i Jan Urban ro\u0111en 26. oktobra 1875. godine u uglednoj pra\u0161koj trgova\u010dkoj porodici. S obzirom na to da je bio jedinac i da su planirali da nastavi porodi\u010dnu tradiciju roditelji nisu bili odu\u0161evljeni njegovom odlukom da studira muziku. Dok je bio student Pra\u0161kog konzervatorijuma na odseku za kompoziciju i dirigovanje, kao uostalom i brojni mladi intelektualci tog vremena, prihvatio je panslavisti\u010dke ideje. To, kao i raniji poziv \u0161kolovanim muzi\u010darima iz \u010ce\u0161ke da do\u0111u u Srbiju, podstaklo je Jana da, posle diplomiranja 1897. godine, Habzbur\u0161ku \u201etamnicu naroda\u201c zameni samostalnom Kraljevinom Srbijom.<\/p>\n\n\n\n
Prvo zaposlenje dobio je u prole\u0107e 1899. kao kapelnik IV klase vojne muzike Drinske divizije u Valjevu, a ubrzo potom i orkestra pe\u0161adijskog puka \u201eKralj Milan\u201c u istom gradu. Sredinom 1903. o\u017eenio se Milkom iz bogate i ugledne valjevske porodice Peri\u0107, pritom pre\u0161ao u pravoslavnu veru, i dobio ime Jovan. U Valjevu je bio veoma anga\u017eovan u kulturnom \u017eivotu tako da je oformio gradski guda\u010dki orkestar, bio je dirigent \u201eRadni\u010dkog hora\u201c koji je prerastao u dru\u0161tvo \u201eAbra\u0161evi\u0107\u201c, podu\u010davao je notno pevanje u Vi\u0161oj \u017eenskoj \u0161koli\u2026<\/p>\n\n\n\n
Osim redovnih obaveza u vojsci Urban je prvih godina boravka u Srbiji uglavnom komponovao klavirske i kompozicije za orkestar. Njegova orkestarska dela nose pe\u010dat \u010de\u0161ke nacionalne \u0161kole ali je inspiraciju nalazio i u srpskom folkloru. To se posebno odnosi na \u201eSrpke igre\u201c i \u201ePosko\u010dice\u201c koje po karakteru prate opus Antonjina Dvor\u017eaka. Zbog toga su Urbana \u010desto zvali \u201esrpski Dvor\u017eak\u201c. U tom stilu je napisao i operu u jednom \u010dinu iz srpskog \u017eivota \u201eMajka\u201c \u010dija je premijera bila 4. decembra 1910. godine u Beogradu. U prvom izvo\u0111enju opere, koja se doga\u0111a pre prvog ustanka na carigradskom drumu u smederevskoj nahiji, na sceni je bilo i nekoliko \u010ceha. Iako je notna partitura izgubljena u sa\u010duvanom programu sa libretom pi\u0161e da \u201e\u0107erku Milicu tuma\u010di sopran g-\u0111ica Pokorna, a sina Vladimira tenor g. Zah\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Kao kapelnik Jan Jovan Urban u\u010destvovao je u oba balkanska a sa srpskom vojskom pre\u017eiveo je i albansku golgotu u Prvom svetskom ratu. Uvertire \u201eZvuci pod Medvednikom\u201c i \u201eTrojan\u201c komponovao je 1916. na Krfu dok je po dolasku u Solun napisao orkestarske kompozicije \u201eU znak se\u0107anja na Krf\u201c, \u201ePrelaze\u0107i Albaniju\u201c, \u201eSrbija na istoku\u201c\u2026 Ova poslednja premijerno je izvedena tokom rata u Bizerti ali se na kasnijim izvo\u0111enjima u Francuskoj kao autor pominje Urbanov nadre\u0111eni oficir Dragutin Pokorni. Bila je to velika nepravda u\u010dinjena Urbanu, ali, na\u017ealost, ne i jedina! Jer, mada za to nema konkretnih dokaza, \u010dlanovi njegove porodice kao i brojni Valjevci tvrde da je on 1915. godine napisao mar\u0161 \u201eNa Drinu\u201c ali je autorstvo pripisano vi\u0161em po \u010dinu \u2013 Stanislavu Bini\u010dkom.<\/p>\n\n\n\n
Osim u Valjevu Urban je kao kapelnik slu\u017ebovao u Ni\u0161u, Pri\u0161tini i Skoplju, me\u0111utim, posebno plodan period bio je boravak u Osijeku. U taj grad je kao kapel majstor do\u0161ao 1922. godine sa oko 20 muzi\u010dara \u010de\u0161kog porekla. Osim \u0161to je bio na \u010delu vojne muzike, dirigovao je i pozori\u0161nim orkestrom i horom. U februaru 1924. godine prvi put je izvedena njegova opera \u201e\u0110ul-beaza\u201c (bela ru\u017ea) dok je dve godine kasnije bila je premijera njegove operete \u201eIgumanov greh\u201c. U martu 1930. izvedeno je i njegova muzi\u010dko scensko delo \u201eOstrvo smrti\u201c a iste godine bila je premijera Urbanove operete \u201eTerpsihora\u201c nazvanoj po muzi plesa i horskog pevanja u gr\u010dkoj mitologiji. Od 1926. do 1928. godine bio je i upravnik vojne muzi\u010dke \u0161kole u Vr\u0161cu.<\/p>\n\n\n\n
U Osijeku je Urban ostao da po\u010detka Drugog svetskog rata a kada su ratne strahote po\u010dele sklonio se u Valjevo i nastavio da komponuje. Preminuo je 9. februara 1952. godine u tom gradu gde je i sahranjen.<\/p>\n\n\n\n
Iako je gotovo tre\u0107ina Urbanovih dela nestala u ratnim vihorima kroz koje je prolazio ono \u0161to je ostalo, a to su vi\u0161e od 90 kompozicija za klavir i violinu, horska dela, svite, uvertire, mar\u0161evi, valceri, kamerna, scenska dela\u2026 svrstava ga me\u0111u zna\u010dajne muzi\u010dke stvaraoce na na\u0161im prostorima.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Me\u0111u oko dve stotine pedeset muzi\u010dara koji su u drugoj polovini devetnaestog veka iz \u010ce\u0161ke do\u0161li u Srbiju bio je i Jan Urban ro\u0111en 26. oktobra 1875. godine u uglednoj pra\u0161koj trgova\u010dkoj porodici. S obzirom na to da je bio jedinac i da su planirali da nastavi porodi\u010dnu tradiciju roditelji nisu bili odu\u0161evljeni njegovom odlukom da studira muziku. Dok je bio student Pra\u0161kog konzervatorijuma na odseku za kompoziciju i dirigovanje, kao uostalom i brojni mladi intelektualci tog vremena, prihvatio je panslavisti\u010dke ideje. To, kao i raniji poziv \u0161kolovanim muzi\u010darima iz \u010ce\u0161ke da do\u0111u u Srbiju, podstaklo je Jana da, posle diplomiranja 1897. godine, Habzbur\u0161ku \u201etamnicu naroda\u201c zameni samostalnom Kraljevinom Srbijom. Prvo zaposlenje dobio je u prole\u0107e 1899. kao kapelnik IV klase vojne muzike Drinske divizije u Valjevu, a ubrzo potom i orkestra pe\u0161adijskog puka \u201eKralj Milan\u201c u istom gradu. Sredinom 1903. o\u017eenio se Milkom iz bogate i ugledne valjevske porodice Peri\u0107, pritom pre\u0161ao u pravoslavnu veru, i dobio ime Jovan. U Valjevu je bio veoma anga\u017eovan u kulturnom \u017eivotu tako da je oformio gradski guda\u010dki orkestar, bio je dirigent \u201eRadni\u010dkog hora\u201c koji je prerastao u dru\u0161tvo \u201eAbra\u0161evi\u0107\u201c, podu\u010davao je notno pevanje u Vi\u0161oj \u017eenskoj \u0161koli\u2026 Osim redovnih obaveza u vojsci Urban je prvih godina boravka u Srbiji uglavnom komponovao klavirske i kompozicije za orkestar. Njegova orkestarska dela nose pe\u010dat \u010de\u0161ke nacionalne \u0161kole ali je inspiraciju nalazio i u srpskom folkloru. To se posebno odnosi na \u201eSrpke igre\u201c i \u201ePosko\u010dice\u201c koje po karakteru prate opus Antonjina Dvor\u017eaka. Zbog toga su Urbana \u010desto zvali \u201esrpski Dvor\u017eak\u201c. U tom stilu je napisao i operu u jednom \u010dinu iz srpskog \u017eivota \u201eMajka\u201c \u010dija je premijera bila 4. decembra 1910. godine u Beogradu. U prvom izvo\u0111enju opere, koja se doga\u0111a pre prvog ustanka na carigradskom drumu u smederevskoj nahiji, na sceni je bilo i nekoliko \u010ceha. Iako je notna partitura izgubljena u sa\u010duvanom programu sa libretom pi\u0161e da \u201e\u0107erku Milicu tuma\u010di sopran g-\u0111ica Pokorna, a sina Vladimira tenor g. Zah\u201c. Kao kapelnik Jan Jovan Urban u\u010destvovao je u oba balkanska a sa srpskom vojskom pre\u017eiveo je i albansku golgotu u Prvom svetskom ratu. Uvertire \u201eZvuci pod Medvednikom\u201c i \u201eTrojan\u201c komponovao je 1916. na Krfu dok je po dolasku u Solun napisao orkestarske kompozicije \u201eU znak se\u0107anja na Krf\u201c, \u201ePrelaze\u0107i Albaniju\u201c, \u201eSrbija na istoku\u201c\u2026 Ova poslednja premijerno je izvedena tokom rata u Bizerti ali se na kasnijim izvo\u0111enjima u Francuskoj kao autor pominje Urbanov nadre\u0111eni oficir Dragutin Pokorni. Bila je to velika nepravda u\u010dinjena Urbanu, ali, na\u017ealost, ne i jedina! Jer, mada za to nema konkretnih dokaza, \u010dlanovi njegove porodice kao i brojni Valjevci tvrde da je on 1915. godine napisao mar\u0161 \u201eNa Drinu\u201c ali je autorstvo pripisano vi\u0161em po \u010dinu \u2013 Stanislavu Bini\u010dkom. Osim u Valjevu Urban je kao kapelnik slu\u017ebovao u Ni\u0161u, Pri\u0161tini i Skoplju, me\u0111utim, posebno plodan period bio je boravak u Osijeku. U taj grad je kao kapel majstor do\u0161ao 1922. godine sa oko 20 muzi\u010dara \u010de\u0161kog porekla. Osim \u0161to je bio na \u010delu vojne muzike, dirigovao je i pozori\u0161nim orkestrom i horom. U februaru 1924. godine prvi put je izvedena njegova opera \u201e\u0110ul-beaza\u201c (bela ru\u017ea) dok je dve godine kasnije bila je premijera njegove operete \u201eIgumanov greh\u201c. U martu 1930. izvedeno je i njegova muzi\u010dko scensko delo \u201eOstrvo smrti\u201c a iste godine bila je premijera Urbanove operete \u201eTerpsihora\u201c nazvanoj po muzi plesa i horskog pevanja u gr\u010dkoj mitologiji. Od 1926. do 1928. godine bio je i upravnik vojne muzi\u010dke \u0161kole u Vr\u0161cu. U Osijeku je Urban ostao da po\u010detka Drugog svetskog rata a kada su ratne strahote po\u010dele sklonio se u Valjevo i nastavio da komponuje. Preminuo je 9. februara 1952. godine u tom gradu gde je i sahranjen. Iako je gotovo tre\u0107ina Urbanovih dela nestala u ratnim vihorima kroz koje je prolazio ono \u0161to je ostalo, a to su vi\u0161e od 90 kompozicija za klavir i violinu, horska dela, svite, uvertire, mar\u0161evi, valceri, kamerna, scenska dela\u2026 svrstava ga me\u0111u zna\u010dajne muzi\u010dke stvaraoce na na\u0161im prostorima. Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-86","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/86","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=86"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/86\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":87,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/86\/revisions\/87"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=86"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=86"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=86"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}