Me\u0111u medicinskim stru\u010dnjacima koji su do\u0161li u Srbiju da oja\u010daju vojni sanitet pre po\u010detka srpsko-turskih ratova bio je i Jozef Mar\u017eik. Ro\u0111en je 17. jula 1844. godine u mestu Spoli u Taborskom okrugu kao najmla\u0111i od osmoro dece zemljoradnika Mateja i doma\u0107ice Ane. Hirurgiju na Medicinskom fakultetu zavr\u0161io je u Pragu a kada je \u010duo da su Srbiji potrebni lekari spakovao je kofere i u julu 1876. godine do\u0161ao u Beograd. Raspore\u0111en je u vojnu bolnicu \u010diji je upravnik bio dr Jovan Valenta a tokom mobilizacije i ratnih operacija koje su usledile radio je kao lekarski pomo\u0107nik u \u0160apcu, U\u017eicu, Po\u017eegi i Ivanjici.<\/p>\n\n\n\n
Marta 1881. godine Ministarstvo vojske poslalo je Mar\u017eika u Vroclav da polo\u017ei \u201eexamen rigorosum\u201c i postane doktor medicinskih nauka. Sve ispite je uspe\u0161no polo\u017eio do decembra iste godine ali su po povratku u Srbiju, na osnovu u me\u0111uvremenu donetog zakona, tra\u017eili da to isto uradi i u Beogradu. S pravom ozloje\u0111en Mar\u017eik je to odbio pa mu je napredovanje u slu\u017ebi bilo onemogu\u0107eno.<\/p>\n\n\n\n
Iako je do\u017eiveo nepravdu Jozef nije \u017eeleo da napusti Srbiju ve\u0107 je u tada\u0161njem Karanovcu, koji ubrzo postaje Kraljevo, radio kao upravnik privremene vojne bolnice i lekar u Ratarskoj \u0161koli. U prole\u0107e 1885. godine o\u017eenio se Angelinom Proti\u0107, k\u0107erkom imu\u0107nog trgovca, pritom prihvatio pravoslavlje i dobio ime Josip. U jednoj od ku\u0107a koju je dobio kao miraz otvorio je kafanu i s ponosom je nazvao \u201eZlatni Prag\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Sredinom 1888. godine Josip je ostao udovac jer od tuberkuloze umrla Angelina. Na jednom od putovanja u rodni kraj dr Mar\u017eik je upoznao Eleonoru Kolia\u0161 iz Trebi\u010da u Moravskoj i sa njom se ven\u010dao. U Kraljevo su se vratili 1892. godine a potomci se se\u0107aju Eleonorinih pri\u010da da je u po\u010detku bila iznena\u0111ena izgledom mu\u0161karaca iz kraljeva\u010dke \u010dar\u0161ije koji su imali duge brkove a za pojasom su nosili pi\u0161tolje i jatagane. Ubrzo se, me\u0111utim, privikla na novu sredinu a zbog brige prema pastorki kao i dobrodu\u0161nosti koju je na svakom koraku pokazivala postala je omiljena u gradu. Od milja su je zvali Jelena ili Lena.<\/p>\n\n\n\n
Jula 1896. godine Josifu i Eleonori se rodio sin Vladislav o kome \u0107e vi\u0161e re\u010di biti kasnije. Dve godine nakon toga ukazom Kralja Aleksandra Obrenovi\u0107a Mar\u017eik je dobio \u010din po\u010dasnog sanitetskog kapatana \u010dime je donekle ispravljena nepravda koju je do\u017eiveo petnaestak godina ranije. U zaslu\u017eenu penziju dr Mar\u017eik oti\u0161ao je 1901. ali je i posle toga nastavio da radi kao op\u0161tinski i lekar u Ratarskoj \u0161koli. Tokom Prvog svetskog rata u po\u010detku je radio kao dobrovoljac u vojnoj bolnici u Kraljevu a po povla\u010denju srpske vojske dobio je zadatak da ostane u gradu i da od Austrougarske vojske zahteva da se pridr\u017eava me\u0111unarodnog humanog prava za bolesne i ranjene.<\/p>\n\n\n\n
Od skromne penzije Mar\u017eikovi su te\u0161ko \u017eiveli tako da je Josif honorarno predavao latinski i higijenu u gimnaziji a iz istog razloga morao je 1921. godine da proda kafanu. Jedini njegov uslov je bio da novi vlasnik zadr\u017ei naziv \u201eZlatni Prag\u201c. Naredne godine umrla je njegova supruga Eleonora a, u dubokoj starosti, 28. avgusta 1933. preminuo je i Josif. Na njegovoj i nadgrobnoj plo\u010di obe supruge i dvoje prerano umrle dece na Kraljeva\u010dkom groblju uklesani su i prvi stihovi \u010de\u0161ke himne \u201egde je dom moj\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Ve\u0107 pomenuti Vladislav, sin Josifov, tako\u0111e je ostavio dubok trag u Kraljevu. Imao je sklonost ka likovnoj umetnosti tako da je zavr\u0161io Umetni\u010dko-zanatsku \u0161kolu u Beogradu a potom bio student Akademije lepih umetnosti u Pragu koju, zbog nedostatka para, nije zavr\u0161io. Po povratku u Srbiju predavao je u Kraljeva\u010dkoj gimnaziji crtanje i lepo pisanje ali i slikao portrete, pejsa\u017ee iz Kraljeva i okoline\u2026<\/p>\n\n\n\n
Bio je i uspe\u0161an sokolski ve\u017eba\u010d tako da je u nekoliko navrata putovao na sletove u \u010ce\u0161ku gde je upoznao i o\u017eenio se sa Marijom Zemanovom iz Neveklova, mesta udaljenog \u010detrdesetak kilometara ju\u017eno od Praga. Sa njom se vratio u Kraljevo i skromno su \u017eiveli do izbijanja Drugog svetskog rata tokom kojeg je Vladislav te\u017ee ranjem u bombardovanju grada 1944. godine. Po oslobo\u0111enju radio je kao scenograf u novoformiranom pozori\u0161tu i kao restaurator u muzeju. U tom priodu, kao i po odlasku u penziju, aktivnije se bavio crtanjem i slikanjem pa su ga Kraljv\u010dani \u010desto vi\u0111ali sa \u0161tafelajem kako bele\u017ei izgled starih ku\u0107a i delova grada koji \u0107e ubzo nestati urbanizacijom.<\/p>\n\n\n\n
Umro je 1981. godine a u spomen na prvog \u0161kolovanog kraljeva\u010dkog slikara, scenografa, dizajnera i konzervatora Udru\u017eenje likovnih umetnika Kraljeva nosi ime \u201eVladislav Mar\u017eik\u201c kao i jedna ulica na periferiji grada. A, na mestu gde je nekada bila ku\u0107a Mar\u017eikovih postavljena je spomen plo\u010da koja podse\u0107a na dvojicu \u010ceha koji su ostavili zna\u010dajan trag u istoriji grada. <\/p>\n\n\n\n
Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Me\u0111u medicinskim stru\u010dnjacima koji su do\u0161li u Srbiju da oja\u010daju vojni sanitet pre po\u010detka srpsko-turskih ratova bio je i Jozef Mar\u017eik. Ro\u0111en je 17. jula 1844. godine u mestu Spoli u Taborskom okrugu kao najmla\u0111i od osmoro dece zemljoradnika Mateja i doma\u0107ice Ane. Hirurgiju na Medicinskom fakultetu zavr\u0161io je u Pragu a kada je \u010duo da su Srbiji potrebni lekari spakovao je kofere i u julu 1876. godine do\u0161ao u Beograd. Raspore\u0111en je u vojnu bolnicu \u010diji je upravnik bio dr Jovan Valenta a tokom mobilizacije i ratnih operacija koje su usledile radio je kao lekarski pomo\u0107nik u \u0160apcu, U\u017eicu, Po\u017eegi i Ivanjici. Marta 1881. godine Ministarstvo vojske poslalo je Mar\u017eika u Vroclav da polo\u017ei \u201eexamen rigorosum\u201c i postane doktor medicinskih nauka. Sve ispite je uspe\u0161no polo\u017eio do decembra iste godine ali su po povratku u Srbiju, na osnovu u me\u0111uvremenu donetog zakona, tra\u017eili da to isto uradi i u Beogradu. S pravom ozloje\u0111en Mar\u017eik je to odbio pa mu je napredovanje u slu\u017ebi bilo onemogu\u0107eno. Iako je do\u017eiveo nepravdu Jozef nije \u017eeleo da napusti Srbiju ve\u0107 je u tada\u0161njem Karanovcu, koji ubrzo postaje Kraljevo, radio kao upravnik privremene vojne bolnice i lekar u Ratarskoj \u0161koli. U prole\u0107e 1885. godine o\u017eenio se Angelinom Proti\u0107, k\u0107erkom imu\u0107nog trgovca, pritom prihvatio pravoslavlje i dobio ime Josip. U jednoj od ku\u0107a koju je dobio kao miraz otvorio je kafanu i s ponosom je nazvao \u201eZlatni Prag\u201c. Sredinom 1888. godine Josip je ostao udovac jer od tuberkuloze umrla Angelina. Na jednom od putovanja u rodni kraj dr Mar\u017eik je upoznao Eleonoru Kolia\u0161 iz Trebi\u010da u Moravskoj i sa njom se ven\u010dao. U Kraljevo su se vratili 1892. godine a potomci se se\u0107aju Eleonorinih pri\u010da da je u po\u010detku bila iznena\u0111ena izgledom mu\u0161karaca iz kraljeva\u010dke \u010dar\u0161ije koji su imali duge brkove a za pojasom su nosili pi\u0161tolje i jatagane. Ubrzo se, me\u0111utim, privikla na novu sredinu a zbog brige prema pastorki kao i dobrodu\u0161nosti koju je na svakom koraku pokazivala postala je omiljena u gradu. Od milja su je zvali Jelena ili Lena. Jula 1896. godine Josifu i Eleonori se rodio sin Vladislav o kome \u0107e vi\u0161e re\u010di biti kasnije. Dve godine nakon toga ukazom Kralja Aleksandra Obrenovi\u0107a Mar\u017eik je dobio \u010din po\u010dasnog sanitetskog kapatana \u010dime je donekle ispravljena nepravda koju je do\u017eiveo petnaestak godina ranije. U zaslu\u017eenu penziju dr Mar\u017eik oti\u0161ao je 1901. ali je i posle toga nastavio da radi kao op\u0161tinski i lekar u Ratarskoj \u0161koli. Tokom Prvog svetskog rata u po\u010detku je radio kao dobrovoljac u vojnoj bolnici u Kraljevu a po povla\u010denju srpske vojske dobio je zadatak da ostane u gradu i da od Austrougarske vojske zahteva da se pridr\u017eava me\u0111unarodnog humanog prava za bolesne i ranjene. Od skromne penzije Mar\u017eikovi su te\u0161ko \u017eiveli tako da je Josif honorarno predavao latinski i higijenu u gimnaziji a iz istog razloga morao je 1921. godine da proda kafanu. Jedini njegov uslov je bio da novi vlasnik zadr\u017ei naziv \u201eZlatni Prag\u201c. Naredne godine umrla je njegova supruga Eleonora a, u dubokoj starosti, 28. avgusta 1933. preminuo je i Josif. Na njegovoj i nadgrobnoj plo\u010di obe supruge i dvoje prerano umrle dece na Kraljeva\u010dkom groblju uklesani su i prvi stihovi \u010de\u0161ke himne \u201egde je dom moj\u201c. Ve\u0107 pomenuti Vladislav, sin Josifov, tako\u0111e je ostavio dubok trag u Kraljevu. Imao je sklonost ka likovnoj umetnosti tako da je zavr\u0161io Umetni\u010dko-zanatsku \u0161kolu u Beogradu a potom bio student Akademije lepih umetnosti u Pragu koju, zbog nedostatka para, nije zavr\u0161io. Po povratku u Srbiju predavao je u Kraljeva\u010dkoj gimnaziji crtanje i lepo pisanje ali i slikao portrete, pejsa\u017ee iz Kraljeva i okoline\u2026 Bio je i uspe\u0161an sokolski ve\u017eba\u010d tako da je u nekoliko navrata putovao na sletove u \u010ce\u0161ku gde je upoznao i o\u017eenio se sa Marijom Zemanovom iz Neveklova, mesta udaljenog \u010detrdesetak kilometara ju\u017eno od Praga. Sa njom se vratio u Kraljevo i skromno su \u017eiveli do izbijanja Drugog svetskog rata tokom kojeg je Vladislav te\u017ee ranjem u bombardovanju grada 1944. godine. Po oslobo\u0111enju radio je kao scenograf u novoformiranom pozori\u0161tu i kao restaurator u muzeju. U tom priodu, kao i po odlasku u penziju, aktivnije se bavio crtanjem i slikanjem pa su ga Kraljv\u010dani \u010desto vi\u0111ali sa \u0161tafelajem kako bele\u017ei izgled starih ku\u0107a i delova grada koji \u0107e ubzo nestati urbanizacijom. Umro je 1981. godine a u spomen na prvog \u0161kolovanog kraljeva\u010dkog slikara, scenografa, dizajnera i konzervatora Udru\u017eenje likovnih umetnika Kraljeva nosi ime \u201eVladislav Mar\u017eik\u201c kao i jedna ulica na periferiji grada. A, na mestu gde je nekada bila ku\u0107a Mar\u017eikovih postavljena je spomen plo\u010da koja podse\u0107a na dvojicu \u010ceha koji su ostavili zna\u010dajan trag u istoriji grada. Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-84","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/84","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=84"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/84\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":85,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/84\/revisions\/85"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=84"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=84"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=84"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}