Grad Ni\u0161, glavni administrativni centar jugoisto\u010dne Srbije i jedan od najstarijih gradova Evrope osim izuzetnih prirodnih bogatstava, bogatog kulturno \u2013 istorijskog nasle\u0111a, slavne istorije mo\u017ee se, izme\u0111u ostalog pohvaliti i brojnim znamenitim li\u010dnostima koji su svojim delima ostavili neizbrisiv trag u razvoju grada koji ve\u0107 vekovima, nikoga ne ostavlja ravnodu\u0161nim.<\/p>\n\n\n\n
U njemu mo\u017eete videti bogato arheolo\u0161ko nalazi\u0161te \u201eMedijanu\u201c, rodnu ku\u0107u Cara Konstantina Velikog, \u0161etati starom Tvr\u0111avom, posetiti Ni\u0161ku Banju, kojoj je posve\u0107ena i jedna od najpoznatijih istoimenih pesama, pokloniti se senima slavnih Sin\u0111eli\u0107evih junaka na obli\u017enjem brdu \u010cegar, obilaziti okolinu nestvarne lepote a nakon nezaboravnog izleta, svaki putnik \u2013 namernik ima priliku da u brojnim kafanama proba autenti\u010dna jela sa ovih prostora, zaliti ih odli\u010dnim sortama vina a nekada je to bilo mogu\u0107e i \u010da\u0161om nadaleko poznatog piva marke \u201eApel\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Istaknuti \u010deh, poreklo vodi iz Austrougarske, u Srbiju je do\u0161ao sa znatnim finansijskim kapitalom gde je 1865. godine otvorio ru\u010dnu pivaru u Aleksincu i svoj posao iz Austrougarske premestio u Srbiju.<\/p>\n\n\n\n
Ro\u0111en je pod imenom Jozef Apel i bio rimokatoli\u010dke vere, pre nego \u0161to je primio pravoslavlje kada je postao poznat kao Jovan Apel.<\/p>\n\n\n\n
Nakon oslobo\u0111enja Ni\u0161a od Turaka, kupio je zemlji\u0161te pod Goricom i sagradio novu parnu pivaru. Postrojenje je 1884. godine premestio u Ni\u0161. Pivara je poslovala pod imenom \u201ePivara Jovana Apela i sinova\u201c i ubrzo je postala jedna od najprepoznatljivijih u ovom delu Balkana. Otvaranjem pruge Beograd \u2013 Ni\u0161 znatno je olak\u0161ano dopremanje repromaterijala i ma\u0161ina iz Evrope. U Ni\u0161u je tada \u017eivelo oko 17.000 stanovnika, koji su se uspe\u0161no bavili trgovinom, ugostiteljstvom i drugim privrednim granama. Grad je ubrzo postao novi privredni, saobra\u0107ajni i finansijski regionalni centar.<\/p>\n\n\n\n
Pivara je bila jedan od prvih industrijskih objekata na jugu Srbije. Tek narednih godina po\u010dinju da se osnivaju prvi tekstilni pogoni u Leskovcu, Ni\u0161u, Para\u0107inu.<\/p>\n\n\n\n
Od 1897. godine pivarom upravljaju njegovi sinovi Jozef i Hubert Apel. Kako se navodi u izvorima, pivara je proizvodila 20 hektolitara piva dnevno.<\/p>\n\n\n\n
Od 1912. godine firmi pristupaju i njegovi zetovi, mu\u017eevi njegovih \u0107erki Hristine i Sofije. Tada je uz pivaru podignuta moderna fabrika leda sa elektri\u010dnim pogonom, koja prevazilazila potrebe pivare.<\/p>\n\n\n\n
Aleksina\u010dka pivara je prestala sa radom 1900. godine. Preduze\u0107e u Aleksincu pretvoreno je u fabriku slada i imalo je kapacitet od 50-60 vagona.<\/p>\n\n\n\n
Jovan Apel je bio jedan od pionira u srpskom pivarstvu. Ru\u010dnu pivaru u Aleksincu osnovao je 1865. godine. Kao pograni\u010dno mesto Aleksinac je bio centar trgovine raznim namirnicama, tekstilom, alatom.<\/p>\n\n\n\n
Apel je zara\u0111eni novac ulagao u rudarstvo i 1883. godine, zajedno sa lekarom i preduzetnikom \u0110or\u0111em Dimitrijevi\u0107em dobija povlasticu da istra\u017euje i eksploati\u0161e rudno blago na prostoru oko 950 hektara, poznatom kao Kraljevac. Prve koli\u010dine uglja poslu\u017eile su kao gorivo za rad pivare i drugih lokalnih ustanova. Rudnik 1902. godine kupuje Belgijski in\u017eenjer Emil Forman vlasnik velikih Belgijskih rudnika na Sombri za 40.000 tada\u0161njih dinara. Forman je iste godine sa 66 belgijskih akcionara osnovao \u201eBezimeno dru\u0161tvo rudnika uglja u Aleksincu\u201c, sa sedi\u0161tem u Briselu. Ve\u0107 u naredne tri godine proizvedeno je 40.000 tona uglja, a do prvog balkanskog rata 50 \u2013 60 hiljada godi\u0161nje. Za vreme I svetskog rata Austro-Nema\u010dke okupacione vlasti proizvele su ukupno 170.000 tona uglja, da bi na kraju rata u povla\u010denju skoro uni\u0161tile rudnik.<\/p>\n\n\n\n
Jovan Apel umro je 21. januara 1907. godine u Beogradu.<\/p>\n\n\n\n
Poslednji vlasnici pivare bili su njegovi unuci ni\u0161lije Jovan i Ratibor \u2013 Bora, sinovi Jozefa Apela.<\/p>\n\n\n\n
Bora i Jovan Apel, posle drugog svetskog rata osu\u0111eni su kao \u201enarodni neprijatelji\u201c i sva imovina im je konfiskovana. Ratibor Bora Apel je proveo sedam godina u komunisti\u010dkom kazamatu, a njegova \u017eena \u010cehinja Ana Anika ina\u010de, \u0107erka pivarskog tehnologa Rudolfa Jaklina provela je dve godine u po\u017eareva\u010dkom zatvoru.<\/p>\n\n\n\n
Postupak restitucije pokrenuli su naslednici Jovana Apela.<\/p>\n\n\n\n
Apelova fabrika piva, posle drugog svetskog rata pre\u0161la je u dr\u017eavnu svojinu i nastavila je sa proizvodnjom piva.<\/p>\n\n\n\n
Poznata \u201eNi\u0161ka pivara\u201c Poslednjih godina bila je u ste\u010daju. Pivaru je 2015. godine kupila bugarska firma \u201eGrupa kapitalni projekti\u201d.<\/p>\n\n\n\n
Po \u010duvenom Jovanu Apelu danas \u010ditav gradski prostor uz fabriku piva nosi naziv Apelovac u znak se\u0107anja na porodicu koja je ostavila neizbrisiv trag u razvoju privrede ovog dela Srbije.<\/p>\n\n\n\n
Autor:Elizabeta Nikoli\u0107 \u2013 Vojinovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Grad Ni\u0161, glavni administrativni centar jugoisto\u010dne Srbije i jedan od najstarijih gradova Evrope osim izuzetnih prirodnih bogatstava, bogatog kulturno \u2013 istorijskog nasle\u0111a, slavne istorije mo\u017ee se, izme\u0111u ostalog pohvaliti i brojnim znamenitim li\u010dnostima koji su svojim delima ostavili neizbrisiv trag u razvoju grada koji ve\u0107 vekovima, nikoga ne ostavlja ravnodu\u0161nim. U njemu mo\u017eete videti bogato arheolo\u0161ko nalazi\u0161te \u201eMedijanu\u201c, rodnu ku\u0107u Cara Konstantina Velikog, \u0161etati starom Tvr\u0111avom, posetiti Ni\u0161ku Banju, kojoj je posve\u0107ena i jedna od najpoznatijih istoimenih pesama, pokloniti se senima slavnih Sin\u0111eli\u0107evih junaka na obli\u017enjem brdu \u010cegar, obilaziti okolinu nestvarne lepote a nakon nezaboravnog izleta, svaki putnik \u2013 namernik ima priliku da u brojnim kafanama proba autenti\u010dna jela sa ovih prostora, zaliti ih odli\u010dnim sortama vina a nekada je to bilo mogu\u0107e i \u010da\u0161om nadaleko poznatog piva marke \u201eApel\u201c. Istaknuti \u010deh, poreklo vodi iz Austrougarske, u Srbiju je do\u0161ao sa znatnim finansijskim kapitalom gde je 1865. godine otvorio ru\u010dnu pivaru u Aleksincu i svoj posao iz Austrougarske premestio u Srbiju. Ro\u0111en je pod imenom Jozef Apel i bio rimokatoli\u010dke vere, pre nego \u0161to je primio pravoslavlje kada je postao poznat kao Jovan Apel. Nakon oslobo\u0111enja Ni\u0161a od Turaka, kupio je zemlji\u0161te pod Goricom i sagradio novu parnu pivaru. Postrojenje je 1884. godine premestio u Ni\u0161. Pivara je poslovala pod imenom \u201ePivara Jovana Apela i sinova\u201c i ubrzo je postala jedna od najprepoznatljivijih u ovom delu Balkana. Otvaranjem pruge Beograd \u2013 Ni\u0161 znatno je olak\u0161ano dopremanje repromaterijala i ma\u0161ina iz Evrope. U Ni\u0161u je tada \u017eivelo oko 17.000 stanovnika, koji su se uspe\u0161no bavili trgovinom, ugostiteljstvom i drugim privrednim granama. Grad je ubrzo postao novi privredni, saobra\u0107ajni i finansijski regionalni centar. Pivara je bila jedan od prvih industrijskih objekata na jugu Srbije. Tek narednih godina po\u010dinju da se osnivaju prvi tekstilni pogoni u Leskovcu, Ni\u0161u, Para\u0107inu. Od 1897. godine pivarom upravljaju njegovi sinovi Jozef i Hubert Apel. Kako se navodi u izvorima, pivara je proizvodila 20 hektolitara piva dnevno. Od 1912. godine firmi pristupaju i njegovi zetovi, mu\u017eevi njegovih \u0107erki Hristine i Sofije. Tada je uz pivaru podignuta moderna fabrika leda sa elektri\u010dnim pogonom, koja prevazilazila potrebe pivare. Aleksina\u010dka pivara je prestala sa radom 1900. godine. Preduze\u0107e u Aleksincu pretvoreno je u fabriku slada i imalo je kapacitet od 50-60 vagona. Jovan Apel je bio jedan od pionira u srpskom pivarstvu. Ru\u010dnu pivaru u Aleksincu osnovao je 1865. godine. Kao pograni\u010dno mesto Aleksinac je bio centar trgovine raznim namirnicama, tekstilom, alatom. Apel je zara\u0111eni novac ulagao u rudarstvo i 1883. godine, zajedno sa lekarom i preduzetnikom \u0110or\u0111em Dimitrijevi\u0107em dobija povlasticu da istra\u017euje i eksploati\u0161e rudno blago na prostoru oko 950 hektara, poznatom kao Kraljevac. Prve koli\u010dine uglja poslu\u017eile su kao gorivo za rad pivare i drugih lokalnih ustanova. Rudnik 1902. godine kupuje Belgijski in\u017eenjer Emil Forman vlasnik velikih Belgijskih rudnika na Sombri za 40.000 tada\u0161njih dinara. Forman je iste godine sa 66 belgijskih akcionara osnovao \u201eBezimeno dru\u0161tvo rudnika uglja u Aleksincu\u201c, sa sedi\u0161tem u Briselu. Ve\u0107 u naredne tri godine proizvedeno je 40.000 tona uglja, a do prvog balkanskog rata 50 \u2013 60 hiljada godi\u0161nje. Za vreme I svetskog rata Austro-Nema\u010dke okupacione vlasti proizvele su ukupno 170.000 tona uglja, da bi na kraju rata u povla\u010denju skoro uni\u0161tile rudnik. Jovan Apel umro je 21. januara 1907. godine u Beogradu. Poslednji vlasnici pivare bili su njegovi unuci ni\u0161lije Jovan i Ratibor \u2013 Bora, sinovi Jozefa Apela. Bora i Jovan Apel, posle drugog svetskog rata osu\u0111eni su kao \u201enarodni neprijatelji\u201c i sva imovina im je konfiskovana. Ratibor Bora Apel je proveo sedam godina u komunisti\u010dkom kazamatu, a njegova \u017eena \u010cehinja Ana Anika ina\u010de, \u0107erka pivarskog tehnologa Rudolfa Jaklina provela je dve godine u po\u017eareva\u010dkom zatvoru. Postupak restitucije pokrenuli su naslednici Jovana Apela. Apelova fabrika piva, posle drugog svetskog rata pre\u0161la je u dr\u017eavnu svojinu i nastavila je sa proizvodnjom piva. Poznata \u201eNi\u0161ka pivara\u201c Poslednjih godina bila je u ste\u010daju. Pivaru je 2015. godine kupila bugarska firma \u201eGrupa kapitalni projekti\u201d. Po \u010duvenom Jovanu Apelu danas \u010ditav gradski prostor uz fabriku piva nosi naziv Apelovac u znak se\u0107anja na porodicu koja je ostavila neizbrisiv trag u razvoju privrede ovog dela Srbije. Autor:Elizabeta Nikoli\u0107 \u2013 Vojinovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-82","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/82","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=82"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/82\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":83,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/82\/revisions\/83"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=82"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=82"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=82"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}