Biografija Jare Ribnikar nakon \u017eivotnog usmerenja ka knji\u017eevnosti ima nekoliko prepoznatljivih perioda. Na funkciji zamenika urednika beogradskog umetni\u010dkog \u010dasopisa \u201eJugoslavija\u201d bila je od 1949. do njegovog ukidanja, 1959. godine. U tom vremenu srela je i upoznala mnogo ljudi iz sveta knji\u017eevnosti i umetnosti, koji \u0107e zna\u010dajno uticati na njenu knji\u017eevnu karijeru. Zaslu\u017ena je za skidanje zabrane i stvaranje uslova za rad Srpskog PEN centra 1962. godine. Obavljala je funkciju predsednice PEN centra od 1966. do 1980. godine. Aktivno je u\u010destvovala u knji\u017eevnom i kulturnom \u017eivotu Srbije nakon 1980. godine. Bila je jedan od osniva\u010da i prvi predsednik Dru\u0161tva srpsko-\u010de\u0161kog prijateljstva koje je kratkotrajno delovalu u Beogradu 1991. godine. Do\u017eivela je punih 94 godine. Preminula je u Beograd, 30. april 2007. godine u bolnici \u201eDr Dragi\u0161a Mi\u0161ovi\u0107\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Bibliografija Jare Ribnikar obuhvata ve\u0107i broj zbirki novela i kratkih pri\u010da, kao i desetak romana od kojih su najzapa\u017eeniji \u201eJan Nepomucki\u201d, inspirisan \u017eivotom njenog oca i strica, a zatim \u201eZa\u0161to vam je unaka\u017eeno lice\u201d, \u201eBakaru\u0161a\u201d, \u201ePobeda i poraz\u201d, \u201eKratko beogradsko prole\u0107e\u201d, \u201eRoman o TM\u201d.<\/p>\n\n\n\n
Veliku pa\u017enju javnosti izazvali su Jarinih pet tomova memoarske proze pod nazivom \u201e\u017divot i pri\u010de\u201c. Objavljivala ih je od 1979. do 1991. godine i te stranice predstavljaju dragoceno svedo\u010danstvo o vremenu pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata. Posebno je zna\u010dajno \u0161to je u tom pregledu doga\u0111aja o kojima je svedo\u010dila, Jara Ribnikar oslikavala ljude koji su pripadali intelektualnoj i politi\u010dkoj eliti toga vremena, posebno iz razloga \u0161to je otkrivala psihologiju li\u010dnosti i detalje njihovog svakodnevnog \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n
Pisala je pod zna\u010dajnim uticajem ameri\u010dke literature, posebno Sol Beloua, \u010dija je dela prevodila, pored prevo\u0111enja dela Jozefa \u0160kvoreckog, Riharda Vajnera i Jaroslava Sajferta. Njena knji\u017eevna dela, kroz rasko\u0161an katalog tema i u provokativnom dijalogu sa vremenom, govore o klju\u010dnim pitanja 20. veka, politici, naciji, porodici, prikazuju me\u0111uzavisnost umetnosti i stvarnosti, na dinami\u010dan i komunikativan na\u010din. Izdava\u010dka ku\u0107a \u201eProsveta\u201d objavila je njena izabrana dela u \u0161est tomova 1999. godine.<\/p>\n\n\n\n
\u017divotna filozofija Jare Ribnikar mo\u017ee se, kako je sama napisala, svesti na shvatanje da \u201c\u017eivimo u fragmentima, i da \u201cnije ta\u010dno da je na\u0161 \u017eivot reka, a jo\u0161 manje da postoji roman reke\u201d. Konstatovala je da se \u201cna\u0161 \u017eivot sastoji od odlomaka, a izme\u0111u njih je praznina\u201d.<\/p>\n\n\n\n
Sedamdesetih godina XX veka govorilo se da bi Jara Ribnikar trebala da bude postavljena za predsednicu Udru\u017eenja knji\u017eevnika Srbije. Jedan deo srpskih pisaca tada je zastupao stav da bi to bilo \u201c\u010dudno da jedna \u010cehinja bude predsednik srpskih knji\u017eevnika\u201d, iako se Jara Ribnikar na svim popisima, od kada je do\u0161la u Srbiju, prihvatila pravoslavnu veru i izja\u0161njavala se kao Srpkinja. Svesna takvih kulturolo\u0161kih ograni\u010denja i u najvi\u0161im intelektualnim krugovima, rezervisano je pristupala gra\u0111enju odnosa na trenutnim emotivnim situacijama i spontanosti.<\/p>\n\n\n\n
Najpre kroz li\u010dnost njenog oca Emila Hajeka, a onda kroz li\u010dnost supruga Vladislava Ribnikara, Jari Ribnikar je poklonjeno bogatstvo susreta sa darovitim i divnim ljudima. Da nije do\u0161la u Beograd za ocem, nikada ne bi srela nobelovca Ivu Andri\u0107a, Isidoru Sekuli\u0107, Milo\u0161a Crnjanskog, Krle\u017eu i mnoge druge velikane knji\u017eevnosti i umetnosti. Upoznala je za \u017eivota slavnog kompozitora Sergeja Prokofjeva, slikara Petra Dobrovi\u0107a i mnoge zna\u010dajne ljude iz sveta politike i kulture.<\/p>\n\n\n\n
Na jedan deo sebe bila je i uvek ostala ponosna. Opisala je to na slede\u0107i na\u010din: \u201cdrago mi je \u0161to sam ro\u0111ena u maloj, kulturnoj \u010de\u0161koj zemlji, koja je bila ve\u0107 pre Drugog svetskog rata sto odsto pismena, koja ima sjajnu poeziju i veliku muziku, \u010dija stara arhitektura i danas o\u010darava svakog putnika koji kroz nju prolazi\u201d. Kako je tvrdila, na granici velikog Zapada i velikog Istoka, \u010cesi su mogli da ranije do\u017eive nu\u017ena istorijska iskustva koja poma\u017eu razvitku kulture i umetnosti.<\/p>\n\n\n\n
Rezime \u017eivota Jare Ribnikar u Srbiji, mo\u017ee se sumarati na slede\u0107i na\u010din. Bila je \u0107erka poznatog muzi\u010dara i muzikologa i druga supruga Vladislava Ribnikara, direktora novinske ku\u0107e \u201ePolitika\u201c. Zajedno sa mu\u017eem Vladislavom radila na \u201eInformativnom biltenu\u201c. U Narodnooslobodila\u010dkoj borbi u\u010destvovala je od 1941. godine. Maja 1943. godine pre\u0161la je na oslobo\u0111enu teritoriju. Bila je u agenciji TANJUG, od njenog osnivanja 1943. godine. Autorka je vi\u0161e od dvadeset knjiga, prevodilac sa engleskog, nema\u010dkog, ruskog, francuskog i \u010de\u0161kog jezika. Obavljala je funkciju predsednice obnovljenog Srpskog PEN centra (sa najdu\u017eim mandatom od \u010detrnaest godina). Bila je poslanik Ve\u0107a naroda Savezne skup\u0161tine SFRJ. Nosilac je partizanske spomenice 1941. godine i drugih jugoslovenskih odlikovanja. Kako je neko od njenih prijatelja napisao \u201eJara Ribnikar je bila velika dama Beograda\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Prof. dr Jo\u017ee Siva\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Biografija Jare Ribnikar nakon \u017eivotnog usmerenja ka knji\u017eevnosti ima nekoliko prepoznatljivih perioda. Na funkciji zamenika urednika beogradskog umetni\u010dkog \u010dasopisa \u201eJugoslavija\u201d bila je od 1949. do njegovog ukidanja, 1959. godine. U tom vremenu srela je i upoznala mnogo ljudi iz sveta knji\u017eevnosti i umetnosti, koji \u0107e zna\u010dajno uticati na njenu knji\u017eevnu karijeru. Zaslu\u017ena je za skidanje zabrane i stvaranje uslova za rad Srpskog PEN centra 1962. godine. Obavljala je funkciju predsednice PEN centra od 1966. do 1980. godine. Aktivno je u\u010destvovala u knji\u017eevnom i kulturnom \u017eivotu Srbije nakon 1980. godine. Bila je jedan od osniva\u010da i prvi predsednik Dru\u0161tva srpsko-\u010de\u0161kog prijateljstva koje je kratkotrajno delovalu u Beogradu 1991. godine. Do\u017eivela je punih 94 godine. Preminula je u Beograd, 30. april 2007. godine u bolnici \u201eDr Dragi\u0161a Mi\u0161ovi\u0107\u201c. Bibliografija Jare Ribnikar obuhvata ve\u0107i broj zbirki novela i kratkih pri\u010da, kao i desetak romana od kojih su najzapa\u017eeniji \u201eJan Nepomucki\u201d, inspirisan \u017eivotom njenog oca i strica, a zatim \u201eZa\u0161to vam je unaka\u017eeno lice\u201d, \u201eBakaru\u0161a\u201d, \u201ePobeda i poraz\u201d, \u201eKratko beogradsko prole\u0107e\u201d, \u201eRoman o TM\u201d. Veliku pa\u017enju javnosti izazvali su Jarinih pet tomova memoarske proze pod nazivom \u201e\u017divot i pri\u010de\u201c. Objavljivala ih je od 1979. do 1991. godine i te stranice predstavljaju dragoceno svedo\u010danstvo o vremenu pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata. Posebno je zna\u010dajno \u0161to je u tom pregledu doga\u0111aja o kojima je svedo\u010dila, Jara Ribnikar oslikavala ljude koji su pripadali intelektualnoj i politi\u010dkoj eliti toga vremena, posebno iz razloga \u0161to je otkrivala psihologiju li\u010dnosti i detalje njihovog svakodnevnog \u017eivota. Pisala je pod zna\u010dajnim uticajem ameri\u010dke literature, posebno Sol Beloua, \u010dija je dela prevodila, pored prevo\u0111enja dela Jozefa \u0160kvoreckog, Riharda Vajnera i Jaroslava Sajferta. Njena knji\u017eevna dela, kroz rasko\u0161an katalog tema i u provokativnom dijalogu sa vremenom, govore o klju\u010dnim pitanja 20. veka, politici, naciji, porodici, prikazuju me\u0111uzavisnost umetnosti i stvarnosti, na dinami\u010dan i komunikativan na\u010din. Izdava\u010dka ku\u0107a \u201eProsveta\u201d objavila je njena izabrana dela u \u0161est tomova 1999. godine. \u017divotna filozofija Jare Ribnikar mo\u017ee se, kako je sama napisala, svesti na shvatanje da \u201c\u017eivimo u fragmentima, i da \u201cnije ta\u010dno da je na\u0161 \u017eivot reka, a jo\u0161 manje da postoji roman reke\u201d. Konstatovala je da se \u201cna\u0161 \u017eivot sastoji od odlomaka, a izme\u0111u njih je praznina\u201d. Sedamdesetih godina XX veka govorilo se da bi Jara Ribnikar trebala da bude postavljena za predsednicu Udru\u017eenja knji\u017eevnika Srbije. Jedan deo srpskih pisaca tada je zastupao stav da bi to bilo \u201c\u010dudno da jedna \u010cehinja bude predsednik srpskih knji\u017eevnika\u201d, iako se Jara Ribnikar na svim popisima, od kada je do\u0161la u Srbiju, prihvatila pravoslavnu veru i izja\u0161njavala se kao Srpkinja. Svesna takvih kulturolo\u0161kih ograni\u010denja i u najvi\u0161im intelektualnim krugovima, rezervisano je pristupala gra\u0111enju odnosa na trenutnim emotivnim situacijama i spontanosti. Najpre kroz li\u010dnost njenog oca Emila Hajeka, a onda kroz li\u010dnost supruga Vladislava Ribnikara, Jari Ribnikar je poklonjeno bogatstvo susreta sa darovitim i divnim ljudima. Da nije do\u0161la u Beograd za ocem, nikada ne bi srela nobelovca Ivu Andri\u0107a, Isidoru Sekuli\u0107, Milo\u0161a Crnjanskog, Krle\u017eu i mnoge druge velikane knji\u017eevnosti i umetnosti. Upoznala je za \u017eivota slavnog kompozitora Sergeja Prokofjeva, slikara Petra Dobrovi\u0107a i mnoge zna\u010dajne ljude iz sveta politike i kulture. Na jedan deo sebe bila je i uvek ostala ponosna. Opisala je to na slede\u0107i na\u010din: \u201cdrago mi je \u0161to sam ro\u0111ena u maloj, kulturnoj \u010de\u0161koj zemlji, koja je bila ve\u0107 pre Drugog svetskog rata sto odsto pismena, koja ima sjajnu poeziju i veliku muziku, \u010dija stara arhitektura i danas o\u010darava svakog putnika koji kroz nju prolazi\u201d. Kako je tvrdila, na granici velikog Zapada i velikog Istoka, \u010cesi su mogli da ranije do\u017eive nu\u017ena istorijska iskustva koja poma\u017eu razvitku kulture i umetnosti. Rezime \u017eivota Jare Ribnikar u Srbiji, mo\u017ee se sumarati na slede\u0107i na\u010din. Bila je \u0107erka poznatog muzi\u010dara i muzikologa i druga supruga Vladislava Ribnikara, direktora novinske ku\u0107e \u201ePolitika\u201c. Zajedno sa mu\u017eem Vladislavom radila na \u201eInformativnom biltenu\u201c. U Narodnooslobodila\u010dkoj borbi u\u010destvovala je od 1941. godine. Maja 1943. godine pre\u0161la je na oslobo\u0111enu teritoriju. Bila je u agenciji TANJUG, od njenog osnivanja 1943. godine. Autorka je vi\u0161e od dvadeset knjiga, prevodilac sa engleskog, nema\u010dkog, ruskog, francuskog i \u010de\u0161kog jezika. Obavljala je funkciju predsednice obnovljenog Srpskog PEN centra (sa najdu\u017eim mandatom od \u010detrnaest godina). Bila je poslanik Ve\u0107a naroda Savezne skup\u0161tine SFRJ. Nosilac je partizanske spomenice 1941. godine i drugih jugoslovenskih odlikovanja. Kako je neko od njenih prijatelja napisao \u201eJara Ribnikar je bila velika dama Beograda\u201c. Autor: Prof. dr Jo\u017ee Siva\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-80","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/80","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=80"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/80\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":81,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/80\/revisions\/81"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=80"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=80"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=80"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}