Nakon razo\u010darenja odnosima u politi\u010dkim krugovima Nove Jugoslavije i njenog nerazumljivog udaljavanja sa funkcije generalnog sekretara Crvenog krsta Jugoslavije, Jara Ribnikar se preorijentisala na oblast kulture i literarni rad. Takvo \u017eivotno opredeljenje jo\u0161 vi\u0161e je u\u010dvrstila posle smrti supruga Vladislava Ribnikara 1955. godine.<\/p>\n\n\n\n
Godine 1947. odr\u017eavala se veoma va\u017ena konferencija Lige i Komiteta Crvenog krsta u Londonu. Jara Ribnikar je predstavljala Jugoslaviju i na konferenciji bila zapa\u017eena, zala\u017eu\u0107i se za prava zarobljenika i interniraca. Odr\u017eala je govore na dva strana jezika paralelno, jer tada tamo jo\u0161 nije bilo simultanog prevo\u0111enja. Na konferenciji je uspostavila zna\u010dajne veze sa uticajnim ljudima me\u0111unarodnog Crvenog krsta. Nakon povratka sa konferencije u Beograd, oko Jare Ribnikar je nastalo zahla\u0111enje i \u0107utanje. Nedugo zatim, pozvana je na razgovor od strane kadrovske komisije CK Jugoslavije. Na sastanku joj je re\u010deno da podnese ostavku na funkciju. Jara to tada nije uop\u0161te razumela, jer nije videla razloge za svoju ostavku. Od tog doga\u0111aja po\u010dela je da shvata da se u \u017eivotu ideali ne zadr\u017eavaju i ne odr\u017eavaju u neprekidnom kontinuitetu. Podnela je ostavku i ostala bez posla. Postala je svesna prisutnosti, kako je sama rekla, \u201cpodmuklog i neuhvatljivog\u201d. Shvatila je da u dnevno-politi\u010dkom \u017eivotu ima \u201cmnogo vi\u0161e nevidljivog nego vidljivog\u201d.<\/p>\n\n\n\n
Nakon zbunjenosti i odre\u0111enog \u017eivotnog nesnala\u017eenja Jare Ribnikar, tada\u0161nji rukovodilac Direkcije za informacije Vladimir Dedijer, ponudio joj je mesto referenta. U toj Direkciji su bili potrebni ljudi koji su znali strane jezike. Iako je bila li\u010dnost sa predratnom i ratnom visokom reputacijom, Jara Ribnikar je u Direkciji raspore\u0111enana mesto obi\u010dnog referenta. Trebalo je vi\u0161e od dve godine dokazivanja dok je nisu postavili za pomo\u0107nika na\u010delnika odeljenja, ali na\u010delnik nije mogla da postane. Kako je na jednom mestu navela, \u201cto su bile godine mog unutra\u0161njeg otre\u017enjenja\u201d.<\/p>\n\n\n\n
Po sugestiji Oto Bihalji Merina, krajem 1949. godine, Jara Ribnikar prelazi u redakciju \u010dasopisa \u201eJugoslavija\u201c. Postavljena je na funkciju zamenika urednika. \u010casopis \u201eJugoslavija\u201c izlazio je dva puta godi\u0161nje, kao ilustrovani magazin na pet jezika. Bio je rasko\u0161no dizajniran i sadr\u017eao je brojne slikovne priloge zajedno sa \u010dlancima koje su \u010desto pisali vode\u0107i jugoslovenski intelektualci, umetnici i nau\u010dnici. \u010casopis \u201cJugoslavija\u201d bio je namenjen i usmeren na strane \u010ditaoce. Cilj \u010dasopisa bio je predstavljanje sociopoliti\u010dke situacije, nacionalnog blaga i turisti\u010dkih mesta Jugoslavije zapadnim zemljama. Sadr\u017eao je i posebne \u010dlanke koji su odra\u017eavali posebnost balkanske kulture. Kao takav, \u010dasopis je \u010dinio deo ukupnog diplomatskog i kulturnog napora da se oja\u010da \u201emeka mo\u0107\u201c zemlje, \u0161irenjem jugoslovenske kulturne produkcije u inostranstvu, postaju\u0107i tako deo kulturne diplomatije.<\/p>\n\n\n\n
U tom periodu Jara Ribnikar je po\u010dela da objavljuje prve pesme, pod pseudonimom Du\u0161anka Radak. Ozbiljnim knji\u017eevnim radom pod svojim imenom, Jara Ribnikar po\u010dinje da se bavi od 1953. godine, kada joj izlazi prva knjiga pripovedaka pod naslovom \u201eDevetog dana\u201c. Prvi roman, nazvan \u201eNedovr\u0161en krug\u201c iza\u0161ao je 1954. godine. Za svoje knji\u017eevno usmerenje i rad imala je punu podr\u0161ku svoga supruga Vladislava Ribnikara. Njegovom smr\u0107u 1955. godine izgubila je osnovni \u017eivotni oslonac. Ostala je sama, materijalno nedovoljno zbrinuta, sa petoro dece. Iz prvog braka Vladislava Ribnikara podizala je troje, Slobodana, Milicu i Ivanu i njeno dvoje, Darko i Vladislava. Nijedno tada jo\u0161 nije bilo zavr\u0161ilo \u0161kolu, svi su jo\u0161 u\u010dili ili studirali.<\/p>\n\n\n\n
Pod uticajem svih tih okolnosti, njeno literarno stvarala\u0161tvo dobija posebnu formu, koja je razli\u010dita od tada\u0161nje realsocijalisti\u010dke. Jara Ribnikar je nastojala da svoj pripoveda\u010dki i romansijerski postupak saobrazi jednom dubljem i slo\u017eenijem do\u017eivljavanju, koje je odstupalo od op\u0161teprihva\u0107enih gledanja na ideolo\u0161ku ispravnost i svrsishodnost pojedinih tema. Literarnu sliku tada\u0161nje stvarnosti Jara upotpunjuje motivima razo\u010daranih ratnika i biv\u0161ih revolucionara, koji se ne snalaze u svetu mirnodopskog \u017eivota i novonastalih konfliktnih situacija. Za takav svoj rad imala je podr\u0161ku od tada velikih imena srpske knji\u017eevnosti, kao \u0161to su Du\u0161an Mati\u0107, Oto Bihalji Merin, Ivo Andri\u0107 i Isidora Sekuli\u0107. <\/p>\n\n\n\n
Autor: Prof. dr Jo\u017ee Siva\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nakon razo\u010darenja odnosima u politi\u010dkim krugovima Nove Jugoslavije i njenog nerazumljivog udaljavanja sa funkcije generalnog sekretara Crvenog krsta Jugoslavije, Jara Ribnikar se preorijentisala na oblast kulture i literarni rad. Takvo \u017eivotno opredeljenje jo\u0161 vi\u0161e je u\u010dvrstila posle smrti supruga Vladislava Ribnikara 1955. godine. Godine 1947. odr\u017eavala se veoma va\u017ena konferencija Lige i Komiteta Crvenog krsta u Londonu. Jara Ribnikar je predstavljala Jugoslaviju i na konferenciji bila zapa\u017eena, zala\u017eu\u0107i se za prava zarobljenika i interniraca. Odr\u017eala je govore na dva strana jezika paralelno, jer tada tamo jo\u0161 nije bilo simultanog prevo\u0111enja. Na konferenciji je uspostavila zna\u010dajne veze sa uticajnim ljudima me\u0111unarodnog Crvenog krsta. Nakon povratka sa konferencije u Beograd, oko Jare Ribnikar je nastalo zahla\u0111enje i \u0107utanje. Nedugo zatim, pozvana je na razgovor od strane kadrovske komisije CK Jugoslavije. Na sastanku joj je re\u010deno da podnese ostavku na funkciju. Jara to tada nije uop\u0161te razumela, jer nije videla razloge za svoju ostavku. Od tog doga\u0111aja po\u010dela je da shvata da se u \u017eivotu ideali ne zadr\u017eavaju i ne odr\u017eavaju u neprekidnom kontinuitetu. Podnela je ostavku i ostala bez posla. Postala je svesna prisutnosti, kako je sama rekla, \u201cpodmuklog i neuhvatljivog\u201d. Shvatila je da u dnevno-politi\u010dkom \u017eivotu ima \u201cmnogo vi\u0161e nevidljivog nego vidljivog\u201d. Nakon zbunjenosti i odre\u0111enog \u017eivotnog nesnala\u017eenja Jare Ribnikar, tada\u0161nji rukovodilac Direkcije za informacije Vladimir Dedijer, ponudio joj je mesto referenta. U toj Direkciji su bili potrebni ljudi koji su znali strane jezike. Iako je bila li\u010dnost sa predratnom i ratnom visokom reputacijom, Jara Ribnikar je u Direkciji raspore\u0111enana mesto obi\u010dnog referenta. Trebalo je vi\u0161e od dve godine dokazivanja dok je nisu postavili za pomo\u0107nika na\u010delnika odeljenja, ali na\u010delnik nije mogla da postane. Kako je na jednom mestu navela, \u201cto su bile godine mog unutra\u0161njeg otre\u017enjenja\u201d. Po sugestiji Oto Bihalji Merina, krajem 1949. godine, Jara Ribnikar prelazi u redakciju \u010dasopisa \u201eJugoslavija\u201c. Postavljena je na funkciju zamenika urednika. \u010casopis \u201eJugoslavija\u201c izlazio je dva puta godi\u0161nje, kao ilustrovani magazin na pet jezika. Bio je rasko\u0161no dizajniran i sadr\u017eao je brojne slikovne priloge zajedno sa \u010dlancima koje su \u010desto pisali vode\u0107i jugoslovenski intelektualci, umetnici i nau\u010dnici. \u010casopis \u201cJugoslavija\u201d bio je namenjen i usmeren na strane \u010ditaoce. Cilj \u010dasopisa bio je predstavljanje sociopoliti\u010dke situacije, nacionalnog blaga i turisti\u010dkih mesta Jugoslavije zapadnim zemljama. Sadr\u017eao je i posebne \u010dlanke koji su odra\u017eavali posebnost balkanske kulture. Kao takav, \u010dasopis je \u010dinio deo ukupnog diplomatskog i kulturnog napora da se oja\u010da \u201emeka mo\u0107\u201c zemlje, \u0161irenjem jugoslovenske kulturne produkcije u inostranstvu, postaju\u0107i tako deo kulturne diplomatije. U tom periodu Jara Ribnikar je po\u010dela da objavljuje prve pesme, pod pseudonimom Du\u0161anka Radak. Ozbiljnim knji\u017eevnim radom pod svojim imenom, Jara Ribnikar po\u010dinje da se bavi od 1953. godine, kada joj izlazi prva knjiga pripovedaka pod naslovom \u201eDevetog dana\u201c. Prvi roman, nazvan \u201eNedovr\u0161en krug\u201c iza\u0161ao je 1954. godine. Za svoje knji\u017eevno usmerenje i rad imala je punu podr\u0161ku svoga supruga Vladislava Ribnikara. Njegovom smr\u0107u 1955. godine izgubila je osnovni \u017eivotni oslonac. Ostala je sama, materijalno nedovoljno zbrinuta, sa petoro dece. Iz prvog braka Vladislava Ribnikara podizala je troje, Slobodana, Milicu i Ivanu i njeno dvoje, Darko i Vladislava. Nijedno tada jo\u0161 nije bilo zavr\u0161ilo \u0161kolu, svi su jo\u0161 u\u010dili ili studirali. Pod uticajem svih tih okolnosti, njeno literarno stvarala\u0161tvo dobija posebnu formu, koja je razli\u010dita od tada\u0161nje realsocijalisti\u010dke. Jara Ribnikar je nastojala da svoj pripoveda\u010dki i romansijerski postupak saobrazi jednom dubljem i slo\u017eenijem do\u017eivljavanju, koje je odstupalo od op\u0161teprihva\u0107enih gledanja na ideolo\u0161ku ispravnost i svrsishodnost pojedinih tema. Literarnu sliku tada\u0161nje stvarnosti Jara upotpunjuje motivima razo\u010daranih ratnika i biv\u0161ih revolucionara, koji se ne snalaze u svetu mirnodopskog \u017eivota i novonastalih konfliktnih situacija. Za takav svoj rad imala je podr\u0161ku od tada velikih imena srpske knji\u017eevnosti, kao \u0161to su Du\u0161an Mati\u0107, Oto Bihalji Merin, Ivo Andri\u0107 i Isidora Sekuli\u0107. Autor: Prof. dr Jo\u017ee Siva\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-78","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/78","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=78"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/78\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":79,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/78\/revisions\/79"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=78"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=78"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=78"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}