Krajem tridesetih godina XX veka dru\u0161tveni \u017eivot Jare Ribnikar i cele porodice Ribnikar bio je vrlo kontradiktoran. Na jednoj strani prisustvo u uticajnim aristokratskim krugovima Beograda, a na drugoj strani, sve ve\u0107e uklju\u010divanje u revolucionarni pokret. Deo razloga za takav pristup verovatno le\u017ei u avangardnom shvatanju \u017eivota koje je Vladislav Ribnikar doneo iz Pariza, a Jara iz Praga.<\/p>\n\n\n\n
Od 1939. godine, ku\u0107a Ribnikarovih postala je zna\u010dajna za revolucionarna komunisti\u010dka zbivanja na prostoru tada\u0161nje Jugoslavije. Vladislav je podr\u017eavao pokret zbog antifa\u0161isti\u010dkog anga\u017eovanja i nagove\u0161tenih dru\u0161tvenih promena, veruju\u0107i u pravednost ideje i ljudsku ravnopravnost koju su komunisti proklamovali. Li\u010dno se u pokretu nije mnogo eksponirao, ve\u0107 je njegovo anga\u017eovanje bilo usmereno na obezbe\u0111ivanje informativnih uslova i pru\u017eanju podr\u0161ke, posebno kroz pripremu i \u0161tampanje ilegalnog materijala i letaka.<\/p>\n\n\n\n
Neposredno pred po\u010detak Drugog svetskog rata 1941. godine, u Ribnikarevoj ku\u0107i jedno vreme boravio je Josip Broz Titi. Osim Tita, u ku\u0107i su povremeno boravili i Edvard Kardelj, Vladimir Dedijer i Ivo Lola Ribar. Tu je doneta poznata odluka 04. jula 1941. godine o dizanju ustanka i brorbi protiv nema\u010dkog okupatora. Sve je to uslovilo da su Vladislav i Jara Ribnikar bili pod velikim pritiskom opasnosti od kvislin\u0161kih i okupatorskih vlasti. Zato je doneta odluka da napuste Beograd, do \u010dega je do\u0161lo tek u prole\u0107e 1943. godine. Decu, njih \u010detvoro, ostavili su u Beogradu, dvoje kod tetaka Vladislava Ribnikara, a dvoje kod Jarinog oca, Emila Hajeka.<\/p>\n\n\n\n
U partizanima su Vladislav i Jara Ribnikar bili neposredno uz Vrhovni \u0161tab. Vladislav je obavljao poslove vezane za informisanje o obezbe\u0111ivanje potrebne komunikacije, a Jara je obavljala sekretarske i prevodila\u010dke poslove. Zajedno su pre\u017eiveli Desant na Drvar i bili neposredni u\u010desnici Drugog i Tre\u0107eg zasedanja AVNOJ-a. Tokom NOB-a Vladislav je bio \u010dlan Prezidijuma AVNOJ-a, jedan je od osniva\u010da i prvi direktor TANJUG-a, potpredsednik NKOJ-a i poverenik za informacije.<\/p>\n\n\n\n
Kao osoba u neposrednoj administraciji Vrhovnog \u0161taba, Jara Ribnikar je bila u situaciji da sara\u0111uje sa mnogim revolucionarima komunisti\u010dkog pokreta iz prve linije. Svakog od njih ljudski je do\u017eivela na svoj na\u010din. Posebno se mogu izdvojiti njeni stavovi o Josipu Brozu Titu i Ivi Loli Ribaru.<\/p>\n\n\n\n
Josipa Broza Tita prvi put Jara je srela 1940. godine, kada je njen suprug Vladislav imao ilegalni sastanak sa Titom. Tom prilikom je zaklju\u010dila da se radi o \u201cgenijalnom \u010doveku svoga vremena\u201d. Po Jarinom mi\u0161ljenu, imao je \u201cveli\u010danstvenu koncepciju koju je prezentovao u odsudnom trenutku istorije\u201d. Tito nije li\u010dio na ilegalce, \u201cnjegovi pokreti bili su blagi, opu\u0161teni, a osmeh veoma privla\u010dan\u201d. Jara Ribnikar je tada zaklju\u010dila da se radi o \u201csvetskom \u010doveku\u201d. Svoje mi\u0161ljenje nije bitnije promenila ni nakon vi\u0161e godina saradnje, iako je bilo situacija i postupanja Josipa Broza u odnosu na bliske saradnike, koja Jara Ribnikar nije do kraja razumela i podr\u017eavala.<\/p>\n\n\n\n
Ivo Lola Ribar bio je komunisti\u010dki lider tada\u0161nje omladine. Tokom 1941. godine, do odlaska u partizane, nekoliko meseci \u017eiveo je ilegalno u ku\u0107i Vladislava Ribnikara. U tom periodu Jara je imala prilike da ga dobro upozna. Bio je vrlo specifi\u010dan revolucionar, atipi\u010dan u odnosu na ostale. Opisala ga je na slede\u0107i na\u010din: \u201cPravi ilegalac, mo\u017eda malo nedisciplinovan, mo\u017eda hazarder, ponekad, kao da se ruga, sebi i celom svetu\u201d. Bila je jedna od retkih osoba kojoj je Ivo Lola Ribar \u201cokrivao neke svoje nepartiznske sentimentalne tajne\u201d. \u010cetvrtog jula 1941. godine, posle zasedanja Politbiroa u ku\u0107i Ribnikarovih, Ivo Lola Ribar je diskretno rekao Jari Ribnikar, koja nije bila \u010dlan partije i nije prisustvovala skupu: \u201cZa ovaj sastanak zna\u0107e uskoro cela Jugoslavija\u201d. Jara je konstatovala kako je bio vrlo inteligentan da ta\u010dno proceni taj neponovljivi istorijski trenutak. Poginuo je 27. novembra 1943. godine. Za Jaru Ribnikar to je bila velika tragedija, posebno iz razloga \u0161to je kratko vreme pre toga poginuo i Lolin mla\u0111i brat Jurica Ribar.<\/p>\n\n\n\n
Za vreme NOB-a Jara Ribnikar je, osim poslova u Vrhovnom \u0161tabu, tokom rata radila u agenciji TANJUG od njegog osnivanja 1943. godine i vodila Jugoslovenski Crveni krst tokom Drugog svetskog rata i neposredno po njegovom zavr\u0161etku, da bi 1947. godine, iz nepoznatih razloga bila smenjena i udalena sa te funkcije. To je ostalo duboke ljudske i emotivne tragove u njenom \u017eivotu i uslovilo \u017eivotnu preorijentaciju, sa revolucionarne poli\u010dke, na literarnu stranu. <\/p>\n\n\n\n
Autor: Prof. dr Jo\u017ee Siva\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Krajem tridesetih godina XX veka dru\u0161tveni \u017eivot Jare Ribnikar i cele porodice Ribnikar bio je vrlo kontradiktoran. Na jednoj strani prisustvo u uticajnim aristokratskim krugovima Beograda, a na drugoj strani, sve ve\u0107e uklju\u010divanje u revolucionarni pokret. Deo razloga za takav pristup verovatno le\u017ei u avangardnom shvatanju \u017eivota koje je Vladislav Ribnikar doneo iz Pariza, a Jara iz Praga. Od 1939. godine, ku\u0107a Ribnikarovih postala je zna\u010dajna za revolucionarna komunisti\u010dka zbivanja na prostoru tada\u0161nje Jugoslavije. Vladislav je podr\u017eavao pokret zbog antifa\u0161isti\u010dkog anga\u017eovanja i nagove\u0161tenih dru\u0161tvenih promena, veruju\u0107i u pravednost ideje i ljudsku ravnopravnost koju su komunisti proklamovali. Li\u010dno se u pokretu nije mnogo eksponirao, ve\u0107 je njegovo anga\u017eovanje bilo usmereno na obezbe\u0111ivanje informativnih uslova i pru\u017eanju podr\u0161ke, posebno kroz pripremu i \u0161tampanje ilegalnog materijala i letaka. Neposredno pred po\u010detak Drugog svetskog rata 1941. godine, u Ribnikarevoj ku\u0107i jedno vreme boravio je Josip Broz Titi. Osim Tita, u ku\u0107i su povremeno boravili i Edvard Kardelj, Vladimir Dedijer i Ivo Lola Ribar. Tu je doneta poznata odluka 04. jula 1941. godine o dizanju ustanka i brorbi protiv nema\u010dkog okupatora. Sve je to uslovilo da su Vladislav i Jara Ribnikar bili pod velikim pritiskom opasnosti od kvislin\u0161kih i okupatorskih vlasti. Zato je doneta odluka da napuste Beograd, do \u010dega je do\u0161lo tek u prole\u0107e 1943. godine. Decu, njih \u010detvoro, ostavili su u Beogradu, dvoje kod tetaka Vladislava Ribnikara, a dvoje kod Jarinog oca, Emila Hajeka. U partizanima su Vladislav i Jara Ribnikar bili neposredno uz Vrhovni \u0161tab. Vladislav je obavljao poslove vezane za informisanje o obezbe\u0111ivanje potrebne komunikacije, a Jara je obavljala sekretarske i prevodila\u010dke poslove. Zajedno su pre\u017eiveli Desant na Drvar i bili neposredni u\u010desnici Drugog i Tre\u0107eg zasedanja AVNOJ-a. Tokom NOB-a Vladislav je bio \u010dlan Prezidijuma AVNOJ-a, jedan je od osniva\u010da i prvi direktor TANJUG-a, potpredsednik NKOJ-a i poverenik za informacije. Kao osoba u neposrednoj administraciji Vrhovnog \u0161taba, Jara Ribnikar je bila u situaciji da sara\u0111uje sa mnogim revolucionarima komunisti\u010dkog pokreta iz prve linije. Svakog od njih ljudski je do\u017eivela na svoj na\u010din. Posebno se mogu izdvojiti njeni stavovi o Josipu Brozu Titu i Ivi Loli Ribaru. Josipa Broza Tita prvi put Jara je srela 1940. godine, kada je njen suprug Vladislav imao ilegalni sastanak sa Titom. Tom prilikom je zaklju\u010dila da se radi o \u201cgenijalnom \u010doveku svoga vremena\u201d. Po Jarinom mi\u0161ljenu, imao je \u201cveli\u010danstvenu koncepciju koju je prezentovao u odsudnom trenutku istorije\u201d. Tito nije li\u010dio na ilegalce, \u201cnjegovi pokreti bili su blagi, opu\u0161teni, a osmeh veoma privla\u010dan\u201d. Jara Ribnikar je tada zaklju\u010dila da se radi o \u201csvetskom \u010doveku\u201d. Svoje mi\u0161ljenje nije bitnije promenila ni nakon vi\u0161e godina saradnje, iako je bilo situacija i postupanja Josipa Broza u odnosu na bliske saradnike, koja Jara Ribnikar nije do kraja razumela i podr\u017eavala. Ivo Lola Ribar bio je komunisti\u010dki lider tada\u0161nje omladine. Tokom 1941. godine, do odlaska u partizane, nekoliko meseci \u017eiveo je ilegalno u ku\u0107i Vladislava Ribnikara. U tom periodu Jara je imala prilike da ga dobro upozna. Bio je vrlo specifi\u010dan revolucionar, atipi\u010dan u odnosu na ostale. Opisala ga je na slede\u0107i na\u010din: \u201cPravi ilegalac, mo\u017eda malo nedisciplinovan, mo\u017eda hazarder, ponekad, kao da se ruga, sebi i celom svetu\u201d. Bila je jedna od retkih osoba kojoj je Ivo Lola Ribar \u201cokrivao neke svoje nepartiznske sentimentalne tajne\u201d. \u010cetvrtog jula 1941. godine, posle zasedanja Politbiroa u ku\u0107i Ribnikarovih, Ivo Lola Ribar je diskretno rekao Jari Ribnikar, koja nije bila \u010dlan partije i nije prisustvovala skupu: \u201cZa ovaj sastanak zna\u0107e uskoro cela Jugoslavija\u201d. Jara je konstatovala kako je bio vrlo inteligentan da ta\u010dno proceni taj neponovljivi istorijski trenutak. Poginuo je 27. novembra 1943. godine. Za Jaru Ribnikar to je bila velika tragedija, posebno iz razloga \u0161to je kratko vreme pre toga poginuo i Lolin mla\u0111i brat Jurica Ribar. Za vreme NOB-a Jara Ribnikar je, osim poslova u Vrhovnom \u0161tabu, tokom rata radila u agenciji TANJUG od njegog osnivanja 1943. godine i vodila Jugoslovenski Crveni krst tokom Drugog svetskog rata i neposredno po njegovom zavr\u0161etku, da bi 1947. godine, iz nepoznatih razloga bila smenjena i udalena sa te funkcije. To je ostalo duboke ljudske i emotivne tragove u njenom \u017eivotu i uslovilo \u017eivotnu preorijentaciju, sa revolucionarne poli\u010dke, na literarnu stranu. Autor: Prof. dr Jo\u017ee Siva\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-76","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/76","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=76"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/76\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":77,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/76\/revisions\/77"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=76"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=76"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=76"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}