U Beogradu i Srbiji, li\u010dnost oko koje se formira i odvija \u017eivot Jare Ribnikar je otac Emil Hajek. Njegov muzi\u010dki zna\u010daj i dru\u0161tveni autoritet ispoljili su veliki uticaj u novoj sredini. Vrlo brzo nakon dolaska u Srbiju, Hajek je zna\u010dajno podigao nivo rada beogradske Srednje mu\u017ei\u010dke \u0161kole \u201cStankovi\u0107\u201d. Nedugo zatim, zbog svojih svetskih referenci, izabran je za direktora \u0161kole. U muzi\u010dkom i visokom dru\u0161tenom svetu tada\u0161njeg Beograda cenio se zna\u010dajan muzikolo\u0161ki i kulturolo\u0161ki uticaj Hajeka. To je uslovilo da devet godina nakon dolaska, 1937 godine, Emil Hajek, zajedno sa Vukom Dragovi\u0107em, Kostom Manojlovi\u0107em, Stevanom Hristi\u0107em i Petrom Stojanovi\u0107em, u\u010destvuje u osnovanju beogradske Muzi\u010dke akademije.<\/p>\n\n\n\n
Jara Ribnikar, tada jo\u0161 uvek Hajek, uz oca \u017eivi intenzivan dru\u0161tveni \u017eivot. Sre\u0107e mnoge zna\u010dajne ljude tada\u0161njeg Beograda i Srbije. Jo\u0161 od 1930 godine dru\u017ei se sa Vladislavom Ribnikarom i njegovom tada\u0161njom suprugom Stanom (Canom) \u0110uri\u0107, koja se nakon razvoda udala za Huga Klajna, poznatog psihologa i re\u017eisera. Stana \u0110uri\u0107 je bila vrlo obrazovana \u017eena, u\u010denica muzi\u010dke \u0161kole \u201cStankovi\u0107\u201d i student klavita kod Emila Hajeka. Sve vreme imala je veliko po\u0161tovanje Jare, i kao gospo\u0111ice Hajek i kasnije, kao gospo\u0111e Ribnikar.<\/p>\n\n\n\n
Vladislav Ribnikar bio je vlasnik i direktor novinske ku\u0107e \u201cPolikita\u201d, koju su pokrenuli njegovi stri\u010devi i otac. Prvi svetski rat bio je tragi\u010dan za porodicu Ribnikarovih. U njemu su, kao srpski oficiri poginuli stri\u010devi Vladislav i Darko Ribnikar. Posle tog rata, \u201cPolitiku\u201d je vodio Slobodan Ribnikar, otac Vladislava. Nakon iznenadne smrti oca Slobodana, mladi Vladislav Ribnikar se vra\u0107a iz Francuske, da bi preuzeo upravljanje \u201cPolitikom\u201d. Kako je bio izuzeto sposoban i orazovan, (u Francuskoj, na Sorboni, zavr\u0161io je Arhitetktonski fakultet) njegov uticaj u tada\u0161njem Beogradu postao je zna\u010dajan.<\/p>\n\n\n\n
Nakon razvoda Vladislava Ribnikara i Stane \u0110uri\u0107, Jara je dosta vremena provodila u krugu porodice Ribnikarovih. Od 1935. godine potpuno je preuzela brigu oko obrazovanja i vaspitanja troje dece Vladislava Ribikara, (Slobodana, Milice i Ivane) iz braka sa Stanom \u0110uri\u0107. Ta deca postala su jako vezana za Jaru, \u0161to je zna\u010dajno uticalo na odluku Vladislava Ribnikara da je zaprosi za suprugu krajem 1935. godine. Iako su se dugo poznavali i imali bliske odnose, Jara je dosta vremena razmi\u0161ljala, da bi odluku o udaji donela tek na jesen 1936. godine. Brak Jare i Vladislava Ribnikar sklopljen je ven\u010danjem u crkvi Svetih Petra i Pavla na Top\u010dideru. Ribnikarovi su ve\u0107 mnogo ranije pre\u0161li u pravoslavnu veru i uzeli za krsnu slavu Svete Vra\u010de. Na njihovu slavu u ku\u0107u Ribnikarovih, dolazio je najugledniji krug ljudi iz Beograda, \u010desto i sam patrijarh.<\/p>\n\n\n\n
Udajom za Vladislava Ribnikara, Jara je morala zna\u010dajno da promeni na\u010din svoga \u017eivota. U snala\u017eenju za novu ulogu mnogo su joj pomogle tetke Vladislava Ribnikara. To su bile beogradske gospo\u0111e, koje su poznavale sve tada\u0161nje gra\u0111anske manire. Posebnu ulogu imala je Milica Ribnikar, strina Vladislava Ribnikara, gospo\u0111a iz beogradske aristokratske porodice, \u010diji je brat bio mar\u0161al na dvoru kralja Aleksandra. Zna\u010dajno mesto u svemu tome imale su Mili\u010dine \u0107erke Nena i Beca, dve mlade beogradske dame. Ali, kako je sama priznala, Jara nikada nije do kraja napustila neke svoje kulturolo\u0161ke navike koje je stekla iz obi\u010dnog \u010de\u0161kog gra\u0111anskog \u017eivota. U braku sa Vladislavom Ribnikarom, Jara je rodila dvoje dece, sina Darka 1939. godine i \u0107erku Vladislavu 1948. godine.<\/p>\n\n\n\n
Za sve vreme novog porodi\u010dnog \u017eiota Jara nije prekidala stalne kontakte i naru\u0161avala dobre odnose sa svojim ocem Emilom Hajekom. Tako je njen \u017eivot bio vezan jednim delom za bogati aristokratski beogradski svet, a drugim delom za umetni\u010dki, \u010desto boemski beogradski \u017eivot. U vremenu do po\u010detka Drugog svetskog rata, Jara Ribnikar imala je priliku da upozna najuticajnije i najuglednije ljude tada\u0161nje Srbije. Posebno je isticala poznanstvo sa krugom ljudi u koje su ulazili Ivo Andri\u0107, Isidora Sekuli\u0107, Miroslav Krle\u017ea, Milo\u0161 Crnjanski.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Prof. dr Jo\u017ee Siva\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Beogradu i Srbiji, li\u010dnost oko koje se formira i odvija \u017eivot Jare Ribnikar je otac Emil Hajek. Njegov muzi\u010dki zna\u010daj i dru\u0161tveni autoritet ispoljili su veliki uticaj u novoj sredini. Vrlo brzo nakon dolaska u Srbiju, Hajek je zna\u010dajno podigao nivo rada beogradske Srednje mu\u017ei\u010dke \u0161kole \u201cStankovi\u0107\u201d. Nedugo zatim, zbog svojih svetskih referenci, izabran je za direktora \u0161kole. U muzi\u010dkom i visokom dru\u0161tenom svetu tada\u0161njeg Beograda cenio se zna\u010dajan muzikolo\u0161ki i kulturolo\u0161ki uticaj Hajeka. To je uslovilo da devet godina nakon dolaska, 1937 godine, Emil Hajek, zajedno sa Vukom Dragovi\u0107em, Kostom Manojlovi\u0107em, Stevanom Hristi\u0107em i Petrom Stojanovi\u0107em, u\u010destvuje u osnovanju beogradske Muzi\u010dke akademije. Jara Ribnikar, tada jo\u0161 uvek Hajek, uz oca \u017eivi intenzivan dru\u0161tveni \u017eivot. Sre\u0107e mnoge zna\u010dajne ljude tada\u0161njeg Beograda i Srbije. Jo\u0161 od 1930 godine dru\u017ei se sa Vladislavom Ribnikarom i njegovom tada\u0161njom suprugom Stanom (Canom) \u0110uri\u0107, koja se nakon razvoda udala za Huga Klajna, poznatog psihologa i re\u017eisera. Stana \u0110uri\u0107 je bila vrlo obrazovana \u017eena, u\u010denica muzi\u010dke \u0161kole \u201cStankovi\u0107\u201d i student klavita kod Emila Hajeka. Sve vreme imala je veliko po\u0161tovanje Jare, i kao gospo\u0111ice Hajek i kasnije, kao gospo\u0111e Ribnikar. Vladislav Ribnikar bio je vlasnik i direktor novinske ku\u0107e \u201cPolikita\u201d, koju su pokrenuli njegovi stri\u010devi i otac. Prvi svetski rat bio je tragi\u010dan za porodicu Ribnikarovih. U njemu su, kao srpski oficiri poginuli stri\u010devi Vladislav i Darko Ribnikar. Posle tog rata, \u201cPolitiku\u201d je vodio Slobodan Ribnikar, otac Vladislava. Nakon iznenadne smrti oca Slobodana, mladi Vladislav Ribnikar se vra\u0107a iz Francuske, da bi preuzeo upravljanje \u201cPolitikom\u201d. Kako je bio izuzeto sposoban i orazovan, (u Francuskoj, na Sorboni, zavr\u0161io je Arhitetktonski fakultet) njegov uticaj u tada\u0161njem Beogradu postao je zna\u010dajan. Nakon razvoda Vladislava Ribnikara i Stane \u0110uri\u0107, Jara je dosta vremena provodila u krugu porodice Ribnikarovih. Od 1935. godine potpuno je preuzela brigu oko obrazovanja i vaspitanja troje dece Vladislava Ribikara, (Slobodana, Milice i Ivane) iz braka sa Stanom \u0110uri\u0107. Ta deca postala su jako vezana za Jaru, \u0161to je zna\u010dajno uticalo na odluku Vladislava Ribnikara da je zaprosi za suprugu krajem 1935. godine. Iako su se dugo poznavali i imali bliske odnose, Jara je dosta vremena razmi\u0161ljala, da bi odluku o udaji donela tek na jesen 1936. godine. Brak Jare i Vladislava Ribnikar sklopljen je ven\u010danjem u crkvi Svetih Petra i Pavla na Top\u010dideru. Ribnikarovi su ve\u0107 mnogo ranije pre\u0161li u pravoslavnu veru i uzeli za krsnu slavu Svete Vra\u010de. Na njihovu slavu u ku\u0107u Ribnikarovih, dolazio je najugledniji krug ljudi iz Beograda, \u010desto i sam patrijarh. Udajom za Vladislava Ribnikara, Jara je morala zna\u010dajno da promeni na\u010din svoga \u017eivota. U snala\u017eenju za novu ulogu mnogo su joj pomogle tetke Vladislava Ribnikara. To su bile beogradske gospo\u0111e, koje su poznavale sve tada\u0161nje gra\u0111anske manire. Posebnu ulogu imala je Milica Ribnikar, strina Vladislava Ribnikara, gospo\u0111a iz beogradske aristokratske porodice, \u010diji je brat bio mar\u0161al na dvoru kralja Aleksandra. Zna\u010dajno mesto u svemu tome imale su Mili\u010dine \u0107erke Nena i Beca, dve mlade beogradske dame. Ali, kako je sama priznala, Jara nikada nije do kraja napustila neke svoje kulturolo\u0161ke navike koje je stekla iz obi\u010dnog \u010de\u0161kog gra\u0111anskog \u017eivota. U braku sa Vladislavom Ribnikarom, Jara je rodila dvoje dece, sina Darka 1939. godine i \u0107erku Vladislavu 1948. godine. Za sve vreme novog porodi\u010dnog \u017eiota Jara nije prekidala stalne kontakte i naru\u0161avala dobre odnose sa svojim ocem Emilom Hajekom. Tako je njen \u017eivot bio vezan jednim delom za bogati aristokratski beogradski svet, a drugim delom za umetni\u010dki, \u010desto boemski beogradski \u017eivot. U vremenu do po\u010detka Drugog svetskog rata, Jara Ribnikar imala je priliku da upozna najuticajnije i najuglednije ljude tada\u0161nje Srbije. Posebno je isticala poznanstvo sa krugom ljudi u koje su ulazili Ivo Andri\u0107, Isidora Sekuli\u0107, Miroslav Krle\u017ea, Milo\u0161 Crnjanski. Autor: Prof. dr Jo\u017ee Siva\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-74","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/74","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=74"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/74\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":75,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/74\/revisions\/75"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=74"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=74"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=74"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}