Prvih jedanaest godina \u017eivota Jare Ribnikar vezane su za Hradec Kralovi. Nakon tog perioda, porodica Hajekovih seli se u Prag. Osnovni inicijator tog preseljenja bila je Jarina majka Ana. Razlozi preseljenja vezani su za nala\u017eenje posla njenog supruga Emila u Pragu. Deo motiva preseljenja bio je vezan i za maj\u010dinu \u017eelju porodi\u010dnog osamostaljenja, kao i za bolju mogu\u0107nost \u0161kolovanja devoj\u010dica Ane i Jare. Ispostavi\u0107e se da jedino majci taj Prag ni\u0161ta dobro nije doneo. Opet je bila sama, jer je suprug Emil stalno putovao po koncertima i vra\u0107ao se samo na kratko porodici u Prag.<\/p>\n\n\n\n
Emil Hajek se kona\u010dno vratio iz Rusije 1921. godine, nakon smrti starijeg brata, violiniste Jaroslava Hajeka. U rodnom mestu Hradecu Kralovom sredina Emila nije prihvatila. Zbog toga je morao da tra\u017ei posao u Pragu. Na osnovu referenci, o\u010dekivao je posao na muzi\u010dkom konzervatorijumu, ali, nakon Prvog svetskog rata i stvaranja \u010cehoslova\u010dke republike, prilike su se promenile. Na konzervatorijumu posao nije mogao da dobije, jer su sva mesta ve\u0107 bila popunjena. Poznanici su mu govorili da bi bilo dobro da se u\u010dlani u neku uticajnu politi\u010dku stranku, jer \u0107e se te\u0161ko zaposliti ako je izvan politi\u010dkih krugova. No Emil Hajek se politikom nikada nije bavio i politi\u010dki klju\u010d nije razumeo. Preko nekih ranijih prijatelja upoznao je poznatog violinistu Jana Kubelika. Sa ovim muzi\u010darom nastupa narednih 5 godina na turnejama i zajedni\u010dkim koncertima \u0161irom sveta.<\/p>\n\n\n\n
Jara je preseljenje u Prag 1923. godine do\u017eivela traumati\u010dno. Dugo je patila za svojim rodnim mestom Hradecom Kralovim. Ispostavi\u0107e se da je preseljenje u Prag bila velika prilika za Emila Hajeka i njegove \u0107erke Anu i Jaru, koje su je, svaka na svoj na\u010din, \u017eivotno iskoristile. Devoj\u010dice su upisane u \u0161kolu na Vinohradima, na kojoj je Jara bila prezadovoljna i koju je jako zavolela. Profesori su se \u0111acima obra\u0107ali sa \u201cvi\u201d, a nastava je sadr\u017eajno bila zanimljiva. Jara je kroz posebno anga\u017eovanje sa nekim nastavnicima iskazala talenat za literaturu, koju je veoma dobro razumela. Prepri\u010davala je pripovetke, odlomke iz romana i cele romane koje je \u010ditala. Ta \u0161kola na Vinohradima ispoljila je sna\u017ean i trajan uticaj na formiranje li\u010dnosti i kasniji intelektualni knji\u017eevni \u017eivot Jare Ribnikar.<\/p>\n\n\n\n
Tokom \u017eivota u Pragu, devoj\u010dice Ana i Jara \u017eelele su da budu prihva\u0107ene u novoj sredini i elegantne kao sve pra\u0161ke devoj\u010dice. Zbog toga je majka Ana po\u010dela sama da im \u0161ije haljine. Usavr\u0161ila je svoje znanje \u0161ivenja i odlazila na kurs krojenja. Pristala je da kopira za svoje \u0107erke haljine njihovih drugarica koje su pozajmljivle kao modele. Mama je po\u010dela da govori o tome da mlade devojke treba da se bave sportom i igraju tenis. I sama je \u017eelela da se, na neki na\u010din, uklju\u010di u \u017eivot bogatih. Me\u0111utim, zbog slabog zdravlja i problema sa plu\u0107ima, morala je da odustane od pevanja i svoje \u017eelje da postane koncertna peva\u010dica. Intenzivno je poha\u0111ala kurs francuskog jezika, a radi usavr\u0161avanja, provela je jednu godinu u Parizu, kod svoga brata Jindriha. Po povratku iz Pariza, majka Ana bila je zna\u010dajno depresivna i naru\u0161enog zdravlje, \u0161to \u0107e usloviti njenu preranu smrt u zimu 1930. godine.<\/p>\n\n\n\n
Od uspostavljanja saradnje sa Janom Kubelikom, Jarin otac Emil Hajek je putovao i odr\u017eavao koncerte po celom svetu. Tako su 1926. godine imali turneju i gostovali u Srbiji. Njemu se u ovoj sredini, toliko dopala publika, \u0161kole, priroda i ambijent, sve do kafanskih muzi\u010dara. Osetio je da je narod u Srbiji muzikalan. To je uticalo da se 1928. godine, nakon prekida saradnje sa Janom Kubelikom, Emil Hajek prijavio na konkurs i zaposli kao nastavnik u Muzi\u010dkoj \u0161koli \u201cStankovi\u0107\u201d u Beogradu.<\/p>\n\n\n\n
Od dolaska Emila Hajeka u Beograd 1928. godine, Jara Ribnikar je \u010desto putovala u Beograd. Posle smrti majke Ane, Jara po\u010dinje da \u017eivi \u017eivot na relaciji Prag \u2013 Beograd. Sve vi\u0161e vremena provodila je kod oca Emil, ali Prag nije zaboravila. U njemu je \u017eivela njena starija sestra Ana, za koju je Jara bila mnogo vezana. Odlazila je \u010desto u Prag, tamo ostajala po nekoliko meseci, pod izgovorom da ne\u0161to radi, pi\u0161e ili se upisuje na neki fakultet. Otac Emil je najbolje prepoznao pona\u0161anje svoje mla\u0111e \u0107erke, njene fantazije oko baleta i fakulteta i rekao joj da to prekine i do\u0111e u Beograd. Tako se Jara Ribnikar definitivno preselila u Beograd 1934. godine.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Prof. dr Jo\u017ee Siva\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prvih jedanaest godina \u017eivota Jare Ribnikar vezane su za Hradec Kralovi. Nakon tog perioda, porodica Hajekovih seli se u Prag. Osnovni inicijator tog preseljenja bila je Jarina majka Ana. Razlozi preseljenja vezani su za nala\u017eenje posla njenog supruga Emila u Pragu. Deo motiva preseljenja bio je vezan i za maj\u010dinu \u017eelju porodi\u010dnog osamostaljenja, kao i za bolju mogu\u0107nost \u0161kolovanja devoj\u010dica Ane i Jare. Ispostavi\u0107e se da jedino majci taj Prag ni\u0161ta dobro nije doneo. Opet je bila sama, jer je suprug Emil stalno putovao po koncertima i vra\u0107ao se samo na kratko porodici u Prag. Emil Hajek se kona\u010dno vratio iz Rusije 1921. godine, nakon smrti starijeg brata, violiniste Jaroslava Hajeka. U rodnom mestu Hradecu Kralovom sredina Emila nije prihvatila. Zbog toga je morao da tra\u017ei posao u Pragu. Na osnovu referenci, o\u010dekivao je posao na muzi\u010dkom konzervatorijumu, ali, nakon Prvog svetskog rata i stvaranja \u010cehoslova\u010dke republike, prilike su se promenile. Na konzervatorijumu posao nije mogao da dobije, jer su sva mesta ve\u0107 bila popunjena. Poznanici su mu govorili da bi bilo dobro da se u\u010dlani u neku uticajnu politi\u010dku stranku, jer \u0107e se te\u0161ko zaposliti ako je izvan politi\u010dkih krugova. No Emil Hajek se politikom nikada nije bavio i politi\u010dki klju\u010d nije razumeo. Preko nekih ranijih prijatelja upoznao je poznatog violinistu Jana Kubelika. Sa ovim muzi\u010darom nastupa narednih 5 godina na turnejama i zajedni\u010dkim koncertima \u0161irom sveta. Jara je preseljenje u Prag 1923. godine do\u017eivela traumati\u010dno. Dugo je patila za svojim rodnim mestom Hradecom Kralovim. Ispostavi\u0107e se da je preseljenje u Prag bila velika prilika za Emila Hajeka i njegove \u0107erke Anu i Jaru, koje su je, svaka na svoj na\u010din, \u017eivotno iskoristile. Devoj\u010dice su upisane u \u0161kolu na Vinohradima, na kojoj je Jara bila prezadovoljna i koju je jako zavolela. Profesori su se \u0111acima obra\u0107ali sa \u201cvi\u201d, a nastava je sadr\u017eajno bila zanimljiva. Jara je kroz posebno anga\u017eovanje sa nekim nastavnicima iskazala talenat za literaturu, koju je veoma dobro razumela. Prepri\u010davala je pripovetke, odlomke iz romana i cele romane koje je \u010ditala. Ta \u0161kola na Vinohradima ispoljila je sna\u017ean i trajan uticaj na formiranje li\u010dnosti i kasniji intelektualni knji\u017eevni \u017eivot Jare Ribnikar. Tokom \u017eivota u Pragu, devoj\u010dice Ana i Jara \u017eelele su da budu prihva\u0107ene u novoj sredini i elegantne kao sve pra\u0161ke devoj\u010dice. Zbog toga je majka Ana po\u010dela sama da im \u0161ije haljine. Usavr\u0161ila je svoje znanje \u0161ivenja i odlazila na kurs krojenja. Pristala je da kopira za svoje \u0107erke haljine njihovih drugarica koje su pozajmljivle kao modele. Mama je po\u010dela da govori o tome da mlade devojke treba da se bave sportom i igraju tenis. I sama je \u017eelela da se, na neki na\u010din, uklju\u010di u \u017eivot bogatih. Me\u0111utim, zbog slabog zdravlja i problema sa plu\u0107ima, morala je da odustane od pevanja i svoje \u017eelje da postane koncertna peva\u010dica. Intenzivno je poha\u0111ala kurs francuskog jezika, a radi usavr\u0161avanja, provela je jednu godinu u Parizu, kod svoga brata Jindriha. Po povratku iz Pariza, majka Ana bila je zna\u010dajno depresivna i naru\u0161enog zdravlje, \u0161to \u0107e usloviti njenu preranu smrt u zimu 1930. godine. Od uspostavljanja saradnje sa Janom Kubelikom, Jarin otac Emil Hajek je putovao i odr\u017eavao koncerte po celom svetu. Tako su 1926. godine imali turneju i gostovali u Srbiji. Njemu se u ovoj sredini, toliko dopala publika, \u0161kole, priroda i ambijent, sve do kafanskih muzi\u010dara. Osetio je da je narod u Srbiji muzikalan. To je uticalo da se 1928. godine, nakon prekida saradnje sa Janom Kubelikom, Emil Hajek prijavio na konkurs i zaposli kao nastavnik u Muzi\u010dkoj \u0161koli \u201cStankovi\u0107\u201d u Beogradu. Od dolaska Emila Hajeka u Beograd 1928. godine, Jara Ribnikar je \u010desto putovala u Beograd. Posle smrti majke Ane, Jara po\u010dinje da \u017eivi \u017eivot na relaciji Prag \u2013 Beograd. Sve vi\u0161e vremena provodila je kod oca Emil, ali Prag nije zaboravila. U njemu je \u017eivela njena starija sestra Ana, za koju je Jara bila mnogo vezana. Odlazila je \u010desto u Prag, tamo ostajala po nekoliko meseci, pod izgovorom da ne\u0161to radi, pi\u0161e ili se upisuje na neki fakultet. Otac Emil je najbolje prepoznao pona\u0161anje svoje mla\u0111e \u0107erke, njene fantazije oko baleta i fakulteta i rekao joj da to prekine i do\u0111e u Beograd. Tako se Jara Ribnikar definitivno preselila u Beograd 1934. godine. Autor: Prof. dr Jo\u017ee Siva\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-72","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/72","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=72"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/72\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":73,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/72\/revisions\/73"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=72"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=72"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=72"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}