Kada govorimo o znamenitim \u010cesima na prostoru Srbije, naj\u010de\u0161\u0107e se vra\u0107amo u drugu polovinu XIX i prvu polovinu XX veka. U tom periodu, veliki broj ljudi koji su do\u0161li sa prostora dana\u0161nje \u010ce\u0161ke na prostore dana\u0161nje Srbije, stvaralo je dela koja su ostavila duboke tragove u razvoju moderne srpske dr\u017eave. Me\u0111utim, u drugoj polovini XX veka u Srbiji je bilo malo \u010ceha koji se mogu svrstati u grupu znamenitih. Jedna od retkih znamenitih li\u010dnosti zasigurno je Jara Ribnikar.<\/p>\n\n\n\n
Jara Ribnikar, devoja\u010dko Hajek, poti\u010de sa prostora \u010ce\u0161ke Morave. Ro\u0111ena je u mestu Hradec Kralovi, 23. avgusta 1912. godine u porodici muzi\u010dara i prosvetitelja. Njen otac bio je znameniti muzi\u010dar i pedagog Emil Hajek, \u010dovek koji je svojim dolaskom u Srbiju osnovao prvu srednju muzi\u010dku \u0161kolu, poznatu beogradsku instituciju \u201cMuzi\u010dka \u0161kola Stankovi\u0107\u201d, a kasnije je jedan od utemeljiva\u010da beogradske Mu\u017ei\u010dke akademije. Jarina majka, Ana Hajekova poti\u010de iz pordice Hladik, tako\u0111e iz mesta Hradec Kralovi.Osim \u0107erke Jare, roditelji Emil i Ana imali su jo\u0161 jednu \u0107erku Anu, koja je bila godinu dana starija od Jare. Devoj\u010dice Ana i Jara svoje detinjstvo provele su u samom centru grada, u stanu bake Marije Hladig, koji se nalazio u prizemlju vi\u0161espratne ku\u0107e u tada\u0161njoj ulici \u010celakovskeho, broj 321.<\/p>\n\n\n\n
Sa njima u stanu \u017eivela je i druga \u0107erka bake Marije, Jarina tetka Manja. Jedno vreme, dok su Ana i Jara bile male, u ku\u0107i je boravio i deda Josef Hladik, koji je napustio dom i oti\u0161ao u nepoznatom pravcu. Hladikovi su imali i sina Jindriha koji je bio najmla\u0111e dete i, nakon povratka iz Prvog svetskog rata, stalno je putovao po svetu, od Pariza do Francuske Okeanije, gde mu se gubi trag.<\/p>\n\n\n\n
Roditelji Jarinog oca Emila Hajeka, deda Jaroslavi baba Pavlina \u017eiveli su u porodi\u010dnoj ku\u0107i nazvanoj \u201cvila Moru\u0161ovka\u201d u predgra\u0111u Hradeca Kralovog. U toj ku\u0107i rodila se i Jara Ribnikar. Osim Emila, Hajekovi su imali i drugog sina Jaroslava (Jarka) koji je bio \u010detiri godine stariji od Emila. Po tom stricu, Jara je dobila svoje ime. Uku\u0107i Hajekovih Jara je provodila vreme samo kada je, nakon dugih muzi\u010dkih turneja sa bratom Jarkom, otac Emil bio sa porodicom. Ina\u010de, \u201cvila Moru\u0161ovka\u201d sagra\u0111ena je novcem koji su zaradili Jarko i Emil na svojim muzi\u010dkim turnjama. Deda Jaroslav bio je ve\u0161t i sposoban stolar, koji je izra\u0111ivao stilski name\u0161taj i posebne sanduke za pakovanje i transport svetski poznatih klavira firme \u201cPetrof\u201d iz Hradeca Kralovog, ali nije mnogo zara\u0111ivao. Baba Pavlina bila je vrlo stroga i zatvorena \u017eena, koju Jara nikada nije zavolela.<\/p>\n\n\n\n
Na drugoj strani, baba Marija Hladik je sasvim druga osoba, koja je imale veliki uticaj na vaspitanje i formiranje li\u010dnosti svojih dveju unuka. U delu svoga prizemnog stana gde su \u017eiveli, baka je dr\u017eala trafiku i malu prodavnicu suvenira. To je zna\u010dajno mesto za formiranje prvih socijalnih kontakata male Jare. U porodici se znalo da opstanak ku\u0107e najvi\u0161e zavistan od bake Marije, posebno tokom Prvog svetskog rata. Za duvan se i u najte\u017eim trenucima moglo dobiti malo mesa ili \u0161e\u0107era, poneko jaje ili mast. Ta baka je nau\u010dila devoj\u010dice da broje, pre nego \u0161to je mala Jara nau\u010dila da \u010dita i pi\u0161e. Re\u0111ala je prvo je pred Jaru drvca \u0161ibica, a kasnije se brojanje prenelo na lipe u drvoredu tokom \u0161etnje, do brojanja oblaka na nebu.<\/p>\n\n\n\n
Rano detinjstvo Jare bilo je vrlo nesigurno, zbog rata i zbog prekinute veze sa ocem Emilom Hajekom, koji je bio u Rusiji u mestu Saratov. To detinjstvo bilo je ugro\u017eeno slabom ishranom, sku\u010denim prostorom, svedenim na polumra\u010dnu kuhinju, pa i pogre\u0161nim shvatanjem kako se najbolje \u010duvaju deca.<\/p>\n\n\n\n
Jara Ribnikar nije poha\u0111ala prvi i drugi razred osnovne \u0161kole. U\u010dilaju ju je majka Ana, koja je imala zavr\u0161eno pedago\u0161ko obrazovanje. U\u010denje je bilo usmereno na dostva pam\u0107enje i napamet u\u010denje pesama i tekstova. Jarina starija sestra Ana i\u0161la je u redovnu \u0161kolu, kao i sva ostala deca, a Jara je morala da pola\u017ee ispit da bi bila primljena na redovno \u0161kolovanje u tre\u0107i razred. Osnovna \u0161kola bila je u tada\u0161njoj Pospi\u0161ilovoj ulici i mala Jara tu \u0161kolu nikada nije zavolela. U \u0161koli je upoznala mnogo dece, poku\u0161avala je da se sprijatelji sa njima, ali nije uspela. Ni u\u010diteljica je nije prime\u0107ivala. Imala je ve\u0107 svoje miljenike iz prvog i drugog razreda. Sve je to uticalo da Jara \u0161kolovanju i \u0161koli nije pridavala poseban zna\u010daj.<\/p>\n\n\n\n
Detinjstvo tog perioda Jara Ribnikar je najvi\u0161e zapamtila doga\u0111ajima u okviru porodi\u010dnog \u017eivota, u okru\u017eenju starije sestre Ane, majke Ane, tetke Manje i babe Marije.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Prof. dr Jo\u017ee Siva\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kada govorimo o znamenitim \u010cesima na prostoru Srbije, naj\u010de\u0161\u0107e se vra\u0107amo u drugu polovinu XIX i prvu polovinu XX veka. U tom periodu, veliki broj ljudi koji su do\u0161li sa prostora dana\u0161nje \u010ce\u0161ke na prostore dana\u0161nje Srbije, stvaralo je dela koja su ostavila duboke tragove u razvoju moderne srpske dr\u017eave. Me\u0111utim, u drugoj polovini XX veka u Srbiji je bilo malo \u010ceha koji se mogu svrstati u grupu znamenitih. Jedna od retkih znamenitih li\u010dnosti zasigurno je Jara Ribnikar. Jara Ribnikar, devoja\u010dko Hajek, poti\u010de sa prostora \u010ce\u0161ke Morave. Ro\u0111ena je u mestu Hradec Kralovi, 23. avgusta 1912. godine u porodici muzi\u010dara i prosvetitelja. Njen otac bio je znameniti muzi\u010dar i pedagog Emil Hajek, \u010dovek koji je svojim dolaskom u Srbiju osnovao prvu srednju muzi\u010dku \u0161kolu, poznatu beogradsku instituciju \u201cMuzi\u010dka \u0161kola Stankovi\u0107\u201d, a kasnije je jedan od utemeljiva\u010da beogradske Mu\u017ei\u010dke akademije. Jarina majka, Ana Hajekova poti\u010de iz pordice Hladik, tako\u0111e iz mesta Hradec Kralovi.Osim \u0107erke Jare, roditelji Emil i Ana imali su jo\u0161 jednu \u0107erku Anu, koja je bila godinu dana starija od Jare. Devoj\u010dice Ana i Jara svoje detinjstvo provele su u samom centru grada, u stanu bake Marije Hladig, koji se nalazio u prizemlju vi\u0161espratne ku\u0107e u tada\u0161njoj ulici \u010celakovskeho, broj 321. Sa njima u stanu \u017eivela je i druga \u0107erka bake Marije, Jarina tetka Manja. Jedno vreme, dok su Ana i Jara bile male, u ku\u0107i je boravio i deda Josef Hladik, koji je napustio dom i oti\u0161ao u nepoznatom pravcu. Hladikovi su imali i sina Jindriha koji je bio najmla\u0111e dete i, nakon povratka iz Prvog svetskog rata, stalno je putovao po svetu, od Pariza do Francuske Okeanije, gde mu se gubi trag. Roditelji Jarinog oca Emila Hajeka, deda Jaroslavi baba Pavlina \u017eiveli su u porodi\u010dnoj ku\u0107i nazvanoj \u201cvila Moru\u0161ovka\u201d u predgra\u0111u Hradeca Kralovog. U toj ku\u0107i rodila se i Jara Ribnikar. Osim Emila, Hajekovi su imali i drugog sina Jaroslava (Jarka) koji je bio \u010detiri godine stariji od Emila. Po tom stricu, Jara je dobila svoje ime. Uku\u0107i Hajekovih Jara je provodila vreme samo kada je, nakon dugih muzi\u010dkih turneja sa bratom Jarkom, otac Emil bio sa porodicom. Ina\u010de, \u201cvila Moru\u0161ovka\u201d sagra\u0111ena je novcem koji su zaradili Jarko i Emil na svojim muzi\u010dkim turnjama. Deda Jaroslav bio je ve\u0161t i sposoban stolar, koji je izra\u0111ivao stilski name\u0161taj i posebne sanduke za pakovanje i transport svetski poznatih klavira firme \u201cPetrof\u201d iz Hradeca Kralovog, ali nije mnogo zara\u0111ivao. Baba Pavlina bila je vrlo stroga i zatvorena \u017eena, koju Jara nikada nije zavolela. Na drugoj strani, baba Marija Hladik je sasvim druga osoba, koja je imale veliki uticaj na vaspitanje i formiranje li\u010dnosti svojih dveju unuka. U delu svoga prizemnog stana gde su \u017eiveli, baka je dr\u017eala trafiku i malu prodavnicu suvenira. To je zna\u010dajno mesto za formiranje prvih socijalnih kontakata male Jare. U porodici se znalo da opstanak ku\u0107e najvi\u0161e zavistan od bake Marije, posebno tokom Prvog svetskog rata. Za duvan se i u najte\u017eim trenucima moglo dobiti malo mesa ili \u0161e\u0107era, poneko jaje ili mast. Ta baka je nau\u010dila devoj\u010dice da broje, pre nego \u0161to je mala Jara nau\u010dila da \u010dita i pi\u0161e. Re\u0111ala je prvo je pred Jaru drvca \u0161ibica, a kasnije se brojanje prenelo na lipe u drvoredu tokom \u0161etnje, do brojanja oblaka na nebu. Rano detinjstvo Jare bilo je vrlo nesigurno, zbog rata i zbog prekinute veze sa ocem Emilom Hajekom, koji je bio u Rusiji u mestu Saratov. To detinjstvo bilo je ugro\u017eeno slabom ishranom, sku\u010denim prostorom, svedenim na polumra\u010dnu kuhinju, pa i pogre\u0161nim shvatanjem kako se najbolje \u010duvaju deca. Jara Ribnikar nije poha\u0111ala prvi i drugi razred osnovne \u0161kole. U\u010dilaju ju je majka Ana, koja je imala zavr\u0161eno pedago\u0161ko obrazovanje. U\u010denje je bilo usmereno na dostva pam\u0107enje i napamet u\u010denje pesama i tekstova. Jarina starija sestra Ana i\u0161la je u redovnu \u0161kolu, kao i sva ostala deca, a Jara je morala da pola\u017ee ispit da bi bila primljena na redovno \u0161kolovanje u tre\u0107i razred. Osnovna \u0161kola bila je u tada\u0161njoj Pospi\u0161ilovoj ulici i mala Jara tu \u0161kolu nikada nije zavolela. U \u0161koli je upoznala mnogo dece, poku\u0161avala je da se sprijatelji sa njima, ali nije uspela. Ni u\u010diteljica je nije prime\u0107ivala. Imala je ve\u0107 svoje miljenike iz prvog i drugog razreda. Sve je to uticalo da Jara \u0161kolovanju i \u0161koli nije pridavala poseban zna\u010daj. Detinjstvo tog perioda Jara Ribnikar je najvi\u0161e zapamtila doga\u0111ajima u okviru porodi\u010dnog \u017eivota, u okru\u017eenju starije sestre Ane, majke Ane, tetke Manje i babe Marije. Autor: Prof. dr Jo\u017ee Siva\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-70","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/70","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=70"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/70\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":71,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/70\/revisions\/71"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=70"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=70"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=70"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}