Me\u0111u \u201enovotarijama\u201c koje su dvadesetih godina pro\u0161log veka na prostore Kraljevine SHS doneli doseljenici iz \u010ce\u0161ke ali i ovda\u0161nji studenti iz Praga bila je i hazena. Novina je bila tim ve\u0107a jer je re\u010d o sportskoj igri kojom se \u010de\u0161\u0107e bave devojke, \u0161to je u suprotnosti sa mi\u0161ljenjem patrijarhalne balkanske sredine da sportske aktivnosti negativno uti\u010du na materinstvo kao i da je neprimereno da pripadnice ne\u017enijeg pola tr\u010de po terenu u suknjicama iznad kolena. Bez obzira na brojne otpore hazena je pustila korene u Srbiji i uticala da se ove predrasude bar donekle prevazi\u0111u.<\/p>\n\n\n\n
Re\u010d je, ina\u010de, o sportskoj igri koju su krajem devetnaestog veka osmislili Anton Kri\u0161tof i Vaclav Karas i nazvali je hazena (od h\u00e1zet \u2013 bacati). Kri\u0161tof je u 1907. godine oformio prvu ekipu, godinu dana kasnije objavljena su i pravila igre, a 1912. hazena je promovisana i na 6. Svesokolskom sletu u Pragu. U Parizu je 1921. godine osnovana i Me\u0111unarodna federacija \u017eenskih sportova koja je hazenu uvrstila u svoj program.<\/p>\n\n\n\n
Te 1921. godine je hazena stigla i u Beograd. Mladi \u010dinovnik Karel Stanjek, ve\u0107 \u201einficiran\u201c hazenom, okupio je desetak vr\u0161njaka i vr\u0161njakinja poreklom \u010ceha i oformio, \u0161to je, ina\u010de, bilo protiv pravila, me\u0161ovitu ekipu. S obzirom na to da nisu imali gde da treniraju Stanjek je zamolio \u010delnike fudbalskog kluba BSK da to rade na njihovom igrali\u0161tu. Oni su prihvatili i posle prvih treninga ubzo se me\u0111u ljubopitljivim devojkama koje sudolazile da \u201ekibicuju\u201c fudbalere javila \u017eelja da se ogledaju u ovoj igri. Formirana je hazene\u0161ka sekcija BSK a samo nekoliko meseci kasnije, ne \u017eele\u0107i da zaostanu za gradskim rivalom, to je ura\u0111eno i u fudbalskom klubu \u201eJugoslavija\u201c. Tokom godina koje su sledile formirali su se hazena\u0161ki klubovi u Novom Sadu, Subotici, Somboru, Pan\u010devu, Po\u017earevcu, Knja\u017eevcu, Velikom Be\u010dkereku, Kru\u0161evcu, Kragujevcu, U\u017eicu, Ni\u0161u, \u0160apcu, Smederevu\u2026 Kolika je bila popularnost ove igre u Srbiji ukazuje i podatak da je do 1925. godine ve\u0107 bilo 23 kluba, a do 1931. vi\u0161e od \u0161ezdeset u tridesetak gradova. Bilo je vi\u0161e nego o\u010digledno da je sportska igra, u kojoj se nadme\u0107u dve ekipe od po sedam igra\u010dica na terenu dugom pedesetak a \u0161irokom tridesetak metara i tokom dva poluvremena od po 25 minuta poku\u0161avaju da loptu rukom ubace u protivni\u010dki gol, na\u0161la plodno tlo na na\u0161im prostorima.<\/p>\n\n\n\n
Kad je re\u010do zasluzi \u010ceha na popularisanju ove sportske igre karakteristi\u010dan je bio primer Jagodine. Godinu dana posle Beograda nastavnik gimnastike u tom gradu Karlo Dudek poku\u0161ao je da \u010dlanice Sokola privoli da zaigraju hazenu. To mu, zbog patrijarhalnog vaspitanja i otpora roditelja, nije po\u0161lo za rukom. Tek devet godina kasnije u tome su uspeli direktor Jagodinske pivare i stare\u0161ina Sokolskog dru\u0161tva Jozef Bekerus i slu\u017ebenik Andrija Pobuda. Oni su na teniskom terenu u okviru fabrike napravili igrali\u0161te za hazenu i oformili ekipu od k\u0107erki zaposlenih \u010ceha u pivari i fabrici salama Teodora Klefi\u0161a. To je \u201eprobilo led\u201c pa je sve vi\u0161e devojaka iz Jagodine po\u017eelelose ogleda u ovoj igri.<\/p>\n\n\n\n
Prekretnica koja je uticala na masovnost ovog sporta dogodila se 1924. godine kada je osnovan Jugoslovenski hazena savez. To je podrazumevalo formiranje \u010detiri regionalna podsaveza i odr\u017eavanje regionalnih i saveznog takmi\u010denja. Prvi dr\u017eavni prvak u hazeni bile su igra\u010dice BSK 1925. godine ali su posle primat preuzele devojke zagreba\u010dke \u201eKonkordije\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Na\u0161e igra\u010dice su se u ovoj igri i nadmetale sa vr\u0161njakinjama iz bratske slovenske zemlje. Prvi susret odigrale su sa reprezentacijom \u010cehoslova\u010dke 28. juna 1924. godine u Beogradu i izgubile sa 8:3. Dve godine kasnije razlika u kvalitetu nije bila toliko o\u010digledna jer su izgubile sa 6:5, mada su posle prvog poluvremena vodile sa 3:0. Na prvom Svetskom prvenstvu 1930. godine u Pragu reprezentacija Jugoslavije osvojila je srebrnu medalju pobediv\u0161i Poljsku 9:2 dok je u finalu pora\u017eena od \u010cehoslova\u010dke 5:8. Na \u010detvrtim \u017eenskim sportskim igrama u Londonu 1934. godine, \u0161to je bilo nezvani\u010dno prvenstvo sveta, na\u0161e hazena\u0161ice napravile su senzaciju. U finalu su sa 6:4 pobedile \u010cehoslova\u010dku pa se mo\u017ee re\u0107i da su, bar tada,u\u010denice prevazi\u0161le u\u010diteljice!<\/p>\n\n\n\n
Posle Drugog svetskog rata u Srbiji je po\u010delo da se javlja ve\u0107e interesovanje za rukomet tako da je hazena prestala da se igra ali je ostala upam\u0107ena kao njegova prete\u010da.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Me\u0111u \u201enovotarijama\u201c koje su dvadesetih godina pro\u0161log veka na prostore Kraljevine SHS doneli doseljenici iz \u010ce\u0161ke ali i ovda\u0161nji studenti iz Praga bila je i hazena. Novina je bila tim ve\u0107a jer je re\u010d o sportskoj igri kojom se \u010de\u0161\u0107e bave devojke, \u0161to je u suprotnosti sa mi\u0161ljenjem patrijarhalne balkanske sredine da sportske aktivnosti negativno uti\u010du na materinstvo kao i da je neprimereno da pripadnice ne\u017enijeg pola tr\u010de po terenu u suknjicama iznad kolena. Bez obzira na brojne otpore hazena je pustila korene u Srbiji i uticala da se ove predrasude bar donekle prevazi\u0111u. Re\u010d je, ina\u010de, o sportskoj igri koju su krajem devetnaestog veka osmislili Anton Kri\u0161tof i Vaclav Karas i nazvali je hazena (od h\u00e1zet \u2013 bacati). Kri\u0161tof je u 1907. godine oformio prvu ekipu, godinu dana kasnije objavljena su i pravila igre, a 1912. hazena je promovisana i na 6. Svesokolskom sletu u Pragu. U Parizu je 1921. godine osnovana i Me\u0111unarodna federacija \u017eenskih sportova koja je hazenu uvrstila u svoj program. Te 1921. godine je hazena stigla i u Beograd. Mladi \u010dinovnik Karel Stanjek, ve\u0107 \u201einficiran\u201c hazenom, okupio je desetak vr\u0161njaka i vr\u0161njakinja poreklom \u010ceha i oformio, \u0161to je, ina\u010de, bilo protiv pravila, me\u0161ovitu ekipu. S obzirom na to da nisu imali gde da treniraju Stanjek je zamolio \u010delnike fudbalskog kluba BSK da to rade na njihovom igrali\u0161tu. Oni su prihvatili i posle prvih treninga ubzo se me\u0111u ljubopitljivim devojkama koje sudolazile da \u201ekibicuju\u201c fudbalere javila \u017eelja da se ogledaju u ovoj igri. Formirana je hazene\u0161ka sekcija BSK a samo nekoliko meseci kasnije, ne \u017eele\u0107i da zaostanu za gradskim rivalom, to je ura\u0111eno i u fudbalskom klubu \u201eJugoslavija\u201c. Tokom godina koje su sledile formirali su se hazena\u0161ki klubovi u Novom Sadu, Subotici, Somboru, Pan\u010devu, Po\u017earevcu, Knja\u017eevcu, Velikom Be\u010dkereku, Kru\u0161evcu, Kragujevcu, U\u017eicu, Ni\u0161u, \u0160apcu, Smederevu\u2026 Kolika je bila popularnost ove igre u Srbiji ukazuje i podatak da je do 1925. godine ve\u0107 bilo 23 kluba, a do 1931. vi\u0161e od \u0161ezdeset u tridesetak gradova. Bilo je vi\u0161e nego o\u010digledno da je sportska igra, u kojoj se nadme\u0107u dve ekipe od po sedam igra\u010dica na terenu dugom pedesetak a \u0161irokom tridesetak metara i tokom dva poluvremena od po 25 minuta poku\u0161avaju da loptu rukom ubace u protivni\u010dki gol, na\u0161la plodno tlo na na\u0161im prostorima. Kad je re\u010do zasluzi \u010ceha na popularisanju ove sportske igre karakteristi\u010dan je bio primer Jagodine. Godinu dana posle Beograda nastavnik gimnastike u tom gradu Karlo Dudek poku\u0161ao je da \u010dlanice Sokola privoli da zaigraju hazenu. To mu, zbog patrijarhalnog vaspitanja i otpora roditelja, nije po\u0161lo za rukom. Tek devet godina kasnije u tome su uspeli direktor Jagodinske pivare i stare\u0161ina Sokolskog dru\u0161tva Jozef Bekerus i slu\u017ebenik Andrija Pobuda. Oni su na teniskom terenu u okviru fabrike napravili igrali\u0161te za hazenu i oformili ekipu od k\u0107erki zaposlenih \u010ceha u pivari i fabrici salama Teodora Klefi\u0161a. To je \u201eprobilo led\u201c pa je sve vi\u0161e devojaka iz Jagodine po\u017eelelose ogleda u ovoj igri. Prekretnica koja je uticala na masovnost ovog sporta dogodila se 1924. godine kada je osnovan Jugoslovenski hazena savez. To je podrazumevalo formiranje \u010detiri regionalna podsaveza i odr\u017eavanje regionalnih i saveznog takmi\u010denja. Prvi dr\u017eavni prvak u hazeni bile su igra\u010dice BSK 1925. godine ali su posle primat preuzele devojke zagreba\u010dke \u201eKonkordije\u201c. Na\u0161e igra\u010dice su se u ovoj igri i nadmetale sa vr\u0161njakinjama iz bratske slovenske zemlje. Prvi susret odigrale su sa reprezentacijom \u010cehoslova\u010dke 28. juna 1924. godine u Beogradu i izgubile sa 8:3. Dve godine kasnije razlika u kvalitetu nije bila toliko o\u010digledna jer su izgubile sa 6:5, mada su posle prvog poluvremena vodile sa 3:0. Na prvom Svetskom prvenstvu 1930. godine u Pragu reprezentacija Jugoslavije osvojila je srebrnu medalju pobediv\u0161i Poljsku 9:2 dok je u finalu pora\u017eena od \u010cehoslova\u010dke 5:8. Na \u010detvrtim \u017eenskim sportskim igrama u Londonu 1934. godine, \u0161to je bilo nezvani\u010dno prvenstvo sveta, na\u0161e hazena\u0161ice napravile su senzaciju. U finalu su sa 6:4 pobedile \u010cehoslova\u010dku pa se mo\u017ee re\u0107i da su, bar tada,u\u010denice prevazi\u0161le u\u010diteljice! Posle Drugog svetskog rata u Srbiji je po\u010delo da se javlja ve\u0107e interesovanje za rukomet tako da je hazena prestala da se igra ali je ostala upam\u0107ena kao njegova prete\u010da. Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-68","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/68","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=68"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/68\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":69,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/68\/revisions\/69"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=68"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=68"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=68"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}