Od \u010detrdesetih godina devetnaestog veka \u201etinjala\u201c je ideja da bi u Beogradu trebalo da se izgradi nacionalno pozori\u0161te. Ve\u0107 tada se u pri\u010du \u201eume\u0161ao\u201c jedan \u010ceh jer je me\u0111u ponu\u0111enim bio i projekat mladog arhitekte Jana Nevole. Njegovo vi\u0111enje teatra nije prihva\u0107eno kao, uostalom, ni plan da se na podvodnom zemlju\u0161tu beogradskog Zelenog venca sazida velelepno zdanje.<\/p>\n\n\n\n
Dvadesetak godina kasnije, na mestu Stambol kapije, gde je i danas, ipak je nikla zgrada nacionalnog teatra. Pre nego \u0161to je 12. novembra 1869. predstavom \u201ePosmrtna slava Knezu Mihailu\u201c otvorena, jedan je \u010ceh doprineo da dvorana poprimi sve\u010dan izgled. Re\u010d je o Janu Vaclavu Kauckom ro\u0111enom 1827. godine u Pragu. Posle diplomiranja na Likovnoj akademiji Kaucki je slikao pejza\u017ee ali je po\u010deo i da se bavi dekoraterskim poslovima u pozori\u0161tu. O\u010digledno uspe\u0161no, \u0161to ga je preporu\u010dilo da uradi deo enterijera Narodnog pozori\u0161ta. Tokom leta 1869. boravio je u Beogradu i nad portalom pozornice uradio je reljefni profil kneza Mihaila okru\u017een alegorijskim figurama a ispod prve i druge galerije naslikao je medaljone sa grbovima srpskih zemalja i portretima nacionalnih heroja, vladara i umetnika. Ura\u0111eno, na\u017ealost, nije sa\u010duvano jer su usledile brojne rekonstrukcije dvorane.<\/p>\n\n\n\n
Tokom godina koje su sledile, a s obzirom na to da je srpska publika volela komade sa muzikom i pevanjem, u Narodnom pozori\u0161tu zna\u010dano mesto dobio je orkestar. U po\u010detku je u njemu bilo samo dvanaest stalnih muzi\u010dara pa su za izvo\u0111enje zahtevnijih kompozicija pozivani vojni muzi\u010dari i kapelnici kao dirigenti. Oni su po pravilu bili \u010cesi i ostavili su zna\u010daj trag u ovom hramu srpske kulture.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111u njima je bio Dragutin \u010ci\u017eek ro\u0111en 1831. godine u Donjim Berkovicama na severu \u010ce\u0161ke gde je i u\u010dio muziku. Bio je vojni muzi\u010dar u Pragu ali je 1864. prekomandovan u Zemun. Na poziv Ministarstva vojnog 1868. godine pre\u0161ao je u Beograd i iskreno zavoleo srpski narod. U\u010destvovao je u srpsko-turskom i srpsko-bugarskom ratu i dva puta bio ranjen. Krajem osamdesetih godina devetanestog veka radio je kao kapelnik orkestra Narodnog pozori\u0161ta, dao je zna\u010dajan doprinos konsolidaciji orkestra i napisao je, izme\u0111u ostalog, muziku za komade \u201eStefan Nemanja\u201c i \u201eDu\u0161an silni\u201c. Umro je 1913. godine u Beogradu.<\/p>\n\n\n\n
Kapelnik orkestra i dirigent u Narodnom pozori\u0161tu bio je sredinom devedesetih godina devetnaestog veka i Josif Svoboda ro\u0111en 1865. godine u Pragu gde je zavr\u0161io Konzervatorijum. Do\u0161ao je u Beograd i sa velikim entuzijazmom prihvatio to mesto. U prilog tome podatak da je nekoliko meseci radio danono\u0107no i pripremio i dirigovao izvo\u0111enje jednog \u010dina \u201cFausta\u201d \u0160arla Gunoa i da je sedam meseci ve\u017ebao sa solistima, horom i orkestrom i premijerno izveo operu \u201eU bunaru\u201c Pra\u017eanima Blodeka. Umro je u Beogradu 1898. godine<\/p>\n\n\n\n
Dubok trag u Narodnom pozori\u0161tu ostavio je i Franti\u0161ek Dragutin Pokorni ro\u0111en 1868. godine u \u010cermakovicama u dana\u0161njem ju\u017enomoravskom regionu. Posle zavr\u0161enog Konzervatorijuma u Be\u010du do\u0161ao je 1890. godine u Srbiju i postao vojni kapelnik. Dirigent orkestra Narodnog pozori\u0161ta bio je od 1897. do 1909. godine i za to vreme je oformio stalan orkestar sa \u010detrdeset \u010dlanova, podu\u010davao je glumce i horiste pevanju, komponovao\u2026 Smatrao je da publika mora da se pripremi za ozbiljnija operska dela tako da je u repertoar prvo uvrstio lak\u0161i \u017eanr \u2013 operetu, a potom na scenu, izme\u0111u ostalih, postavio opere \u201eKavalerija rustikana\u201c, \u201eBajaci\u201c, \u201eProdana nevesta\u201c\u2026 Pripremio je 1903. godine i premijerno izvo\u0111enje prve srpske opere \u201eNa uranku\u201c Stanislava Bini\u010dkog i dirigovao je orkestrom i horom. Umro je u Beogradu u dubokoj starosti 1965. godine.<\/p>\n\n\n\n
Posle odlaska u penziju 1899. godine Franc Ladislav Titelbah, koji je po prelasku u pravoslavlje dobio ime Vladislav, po\u010deo je da radi kao scenograf u Narodnom pozori\u0161tu. Ovaj \u010ceh, ro\u0111en 1847. godine u Lene\u0161icama udaljenim \u0161ezdesetak kilometara severozapadno od Praga, studirao je u domovini Tehni\u010dki fakultet a usavr\u0161avao se u oblasti dekorativne arhitekture i slikarstva. Po dolasku u Srbiju 1876. godine Titelbah je radio kao profesor. Osim toga zainteresovao se za etnografiju i prou\u010davao je i crtao, ali i fotografisao, srpske manastire, narodne no\u0161nje, seoske i gradske ku\u0107e, name\u0161taj, nakit, oru\u017eje\u2026 Gra\u0111a koju je prikupio pomogla mu je da \u0161to verodostojnije osmisli i oslika dekor i uradi kostime za predstave iz nacionalne istorije koje je Narodno pozori\u0161te imalo na repertoaru. Umro je u Beogradu 1925. godine<\/p>\n\n\n\n
Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Od \u010detrdesetih godina devetnaestog veka \u201etinjala\u201c je ideja da bi u Beogradu trebalo da se izgradi nacionalno pozori\u0161te. Ve\u0107 tada se u pri\u010du \u201eume\u0161ao\u201c jedan \u010ceh jer je me\u0111u ponu\u0111enim bio i projekat mladog arhitekte Jana Nevole. Njegovo vi\u0111enje teatra nije prihva\u0107eno kao, uostalom, ni plan da se na podvodnom zemlju\u0161tu beogradskog Zelenog venca sazida velelepno zdanje. Dvadesetak godina kasnije, na mestu Stambol kapije, gde je i danas, ipak je nikla zgrada nacionalnog teatra. Pre nego \u0161to je 12. novembra 1869. predstavom \u201ePosmrtna slava Knezu Mihailu\u201c otvorena, jedan je \u010ceh doprineo da dvorana poprimi sve\u010dan izgled. Re\u010d je o Janu Vaclavu Kauckom ro\u0111enom 1827. godine u Pragu. Posle diplomiranja na Likovnoj akademiji Kaucki je slikao pejza\u017ee ali je po\u010deo i da se bavi dekoraterskim poslovima u pozori\u0161tu. O\u010digledno uspe\u0161no, \u0161to ga je preporu\u010dilo da uradi deo enterijera Narodnog pozori\u0161ta. Tokom leta 1869. boravio je u Beogradu i nad portalom pozornice uradio je reljefni profil kneza Mihaila okru\u017een alegorijskim figurama a ispod prve i druge galerije naslikao je medaljone sa grbovima srpskih zemalja i portretima nacionalnih heroja, vladara i umetnika. Ura\u0111eno, na\u017ealost, nije sa\u010duvano jer su usledile brojne rekonstrukcije dvorane. Tokom godina koje su sledile, a s obzirom na to da je srpska publika volela komade sa muzikom i pevanjem, u Narodnom pozori\u0161tu zna\u010dano mesto dobio je orkestar. U po\u010detku je u njemu bilo samo dvanaest stalnih muzi\u010dara pa su za izvo\u0111enje zahtevnijih kompozicija pozivani vojni muzi\u010dari i kapelnici kao dirigenti. Oni su po pravilu bili \u010cesi i ostavili su zna\u010daj trag u ovom hramu srpske kulture. Me\u0111u njima je bio Dragutin \u010ci\u017eek ro\u0111en 1831. godine u Donjim Berkovicama na severu \u010ce\u0161ke gde je i u\u010dio muziku. Bio je vojni muzi\u010dar u Pragu ali je 1864. prekomandovan u Zemun. Na poziv Ministarstva vojnog 1868. godine pre\u0161ao je u Beograd i iskreno zavoleo srpski narod. U\u010destvovao je u srpsko-turskom i srpsko-bugarskom ratu i dva puta bio ranjen. Krajem osamdesetih godina devetanestog veka radio je kao kapelnik orkestra Narodnog pozori\u0161ta, dao je zna\u010dajan doprinos konsolidaciji orkestra i napisao je, izme\u0111u ostalog, muziku za komade \u201eStefan Nemanja\u201c i \u201eDu\u0161an silni\u201c. Umro je 1913. godine u Beogradu. Kapelnik orkestra i dirigent u Narodnom pozori\u0161tu bio je sredinom devedesetih godina devetnaestog veka i Josif Svoboda ro\u0111en 1865. godine u Pragu gde je zavr\u0161io Konzervatorijum. Do\u0161ao je u Beograd i sa velikim entuzijazmom prihvatio to mesto. U prilog tome podatak da je nekoliko meseci radio danono\u0107no i pripremio i dirigovao izvo\u0111enje jednog \u010dina \u201cFausta\u201d \u0160arla Gunoa i da je sedam meseci ve\u017ebao sa solistima, horom i orkestrom i premijerno izveo operu \u201eU bunaru\u201c Pra\u017eanima Blodeka. Umro je u Beogradu 1898. godine Dubok trag u Narodnom pozori\u0161tu ostavio je i Franti\u0161ek Dragutin Pokorni ro\u0111en 1868. godine u \u010cermakovicama u dana\u0161njem ju\u017enomoravskom regionu. Posle zavr\u0161enog Konzervatorijuma u Be\u010du do\u0161ao je 1890. godine u Srbiju i postao vojni kapelnik. Dirigent orkestra Narodnog pozori\u0161ta bio je od 1897. do 1909. godine i za to vreme je oformio stalan orkestar sa \u010detrdeset \u010dlanova, podu\u010davao je glumce i horiste pevanju, komponovao\u2026 Smatrao je da publika mora da se pripremi za ozbiljnija operska dela tako da je u repertoar prvo uvrstio lak\u0161i \u017eanr \u2013 operetu, a potom na scenu, izme\u0111u ostalih, postavio opere \u201eKavalerija rustikana\u201c, \u201eBajaci\u201c, \u201eProdana nevesta\u201c\u2026 Pripremio je 1903. godine i premijerno izvo\u0111enje prve srpske opere \u201eNa uranku\u201c Stanislava Bini\u010dkog i dirigovao je orkestrom i horom. Umro je u Beogradu u dubokoj starosti 1965. godine. Posle odlaska u penziju 1899. godine Franc Ladislav Titelbah, koji je po prelasku u pravoslavlje dobio ime Vladislav, po\u010deo je da radi kao scenograf u Narodnom pozori\u0161tu. Ovaj \u010ceh, ro\u0111en 1847. godine u Lene\u0161icama udaljenim \u0161ezdesetak kilometara severozapadno od Praga, studirao je u domovini Tehni\u010dki fakultet a usavr\u0161avao se u oblasti dekorativne arhitekture i slikarstva. Po dolasku u Srbiju 1876. godine Titelbah je radio kao profesor. Osim toga zainteresovao se za etnografiju i prou\u010davao je i crtao, ali i fotografisao, srpske manastire, narodne no\u0161nje, seoske i gradske ku\u0107e, name\u0161taj, nakit, oru\u017eje\u2026 Gra\u0111a koju je prikupio pomogla mu je da \u0161to verodostojnije osmisli i oslika dekor i uradi kostime za predstave iz nacionalne istorije koje je Narodno pozori\u0161te imalo na repertoaru. Umro je u Beogradu 1925. godine Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-64","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/64","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=64"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/64\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":65,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/64\/revisions\/65"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=64"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=64"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=64"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}