Sokolski pokret, koji su po\u010detkom \u0161ezdesetih godina 19. veka osnovali Miroslav Tir\u0161 i Jindr\u017eih Figner, sticao je godinama koje su sledile poklonike me\u0111u slovenskim narodina. Kada je o Srbiji re\u010d zna\u010dajnu ulogu u razvoju sokolstva odigrali su gimnasti\u010dari iz \u010ce\u0161ke koji su pomogli da na ovim prostorima Sokolima \u201eoja\u010daju krila\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Prvi nagove\u0161taj da \u0107e sokolstvo da \u201epusti koren\u201c u Srbiji bio je 7. aprila 1891. godine. Tada je \u201eBeogradsko dru\u0161tvo za gimnastiku i borenje\u201c na inicijativu dr Vojislava Ra\u0161i\u0107a, koji je upoznao rad gimnasti\u010dara iz \u010ce\u0161ke, promenilo naziv u \u2013 \u201eBeogradsko gimnasti\u010dko dru\u0161tvo Soko\u201c i priklju\u010dilo se sokolskom pokretu. To dru\u0161tvo posebno je napredovalo od 1907. godine kada su iz \u010ce\u0161ke do\u0161li u\u010ditelji gimnastike Jan Svoboda i Jan Zaj\u010dek. Oni ne samo da su beogradskim gimnasti\u010darima prenosili znanje nego su sa njima i nastupali u gradovima \u0161irom Srbije i promovisali sokolstvo.<\/p>\n\n\n\n
Prelomni trenutak da sokolski pokret stekne popularnost u Srbiji bio je prisustvo delegacije Kraljevine Srbije na svesokolskom sletu u Pragu 1907. godine. \u010clanovi delegacije su, puni utisaka i uz svesrdnu pomo\u0107 stare\u0161ine \u010ce\u0161kog sokolskog saveza dr Jozefa \u0160ajnera, uticali da se 8. novembra 1909. godine dvadesetak dru\u0161tva \u201eSokola\u201c i \u201eDu\u0161ana Silnog\u201c ujedine u Savez sokolskih dru\u0161tava \u201eDu\u0161an Silni\u201c. Osim toga upu\u0107en je zahtev sokolskoj op\u0161tini Praga da po\u0161alje gimnasti\u010dare koji \u0107e da podu\u010davaju mlade pa je 1911. godine u Srbiju stiglo devet \u201eu\u010ditelja sokolske gimnastike\u201c. Oni su raspore\u0111eni u Beograd, Valjevo, Kragujevac, Kru\u0161evac, Ni\u0161, Pirot, Po\u017earevac, U\u017eice i \u0160abac.<\/p>\n\n\n\n
U U\u017eice je do\u0161ao Jo\u017eef Jehli\u010dka ro\u0111en 12. septembra 1891. godine u Hlinskom srezu u centralnoj \u010ce\u0161koj. Kao dete zavoleo je gimnastiku, 1907. godine u\u010destvovao je na Sveslovenskom sletu u Pragu a dve godine kasnije zavr\u0161io je te\u010daj \u010de\u0161kog Sokolskog saveza. Pri\u010dao je da je posle toga mogao da bira da li da kao instruktor gimnastike ide u Rusiju ili Srbiju a izabrao je Srbiju jer je bila \u201epijemont slovenstva i mala ko\u010doperna dr\u017eava koja je izborila slobodu\u201c.<\/p>\n\n\n\n
\u010ceh je brzo zadobio simpatije U\u017ei\u010dana, ali je i on zavoleo \u017eitelje grada na \u0110etinji. Ubrzo po dolasku, marta 1911. godine, Jehli\u010dka je osnovao prvo u\u017ei\u010dko sokolsko dru\u0161tvo. U U\u017eicu je zasnovao porodicu i u tom gradu proveo gotovo \u010ditav \u017eivot. Radio je kao nastavnik gimnastike u gimnaziji i bio je prepoznatljiv po tome \u0161to je brijao kosu i bradu, i\u0161ao je i po najve\u0107oj hladno\u0107i gologlav i naj\u010de\u0161\u0107e u trenerci. Hodao je uspravno i ponosito, \u0161to je jo\u0161 vi\u0161e isticalo njegov mi\u0161i\u0107av torzo. \u017diveo je spartanski \u2013 zdravo se hranio, kupao se hladnom vodom, uve\u010de je redovno i\u0161ao u duge \u0161etnje ili tr\u010dao, li\u010dnim primerom ukazivao da mladi ne bi trebalo da pu\u0161e, piju\u2026 Podu\u010davao je mlade gimnasti\u010dkim ve\u0161tinama a u slu\u010daju da neko povredi nogu ili ruku ve\u0161tim potezom \u201e\u010deli\u010dne\u201c ali spretne \u0161ake name\u0161tao je i\u0161\u010da\u0161en zglob.<\/p>\n\n\n\n
U Pirot je 1911. godine stigao Karel Mifek, kome su odmah nadenuli nadimak Pra\u017eanin. Radio je kao nastavnik gimnastike i aktivno se uklju\u0107io u sokolsku organizaciju u kojoj je od ranije zna\u010dajnu ulogu imao apotekar, poreklom \u010ceh, Karel Skacer. Vrlo brzo Mifek je okupio mlade ve\u017eba\u010de i na njih preneo entuzijazam za gimnastiku. Rezultati nisu izostali o \u010demu svedo\u010di i podatak da je na Sveslovenskom sletu u Pragu 1912. godine nastupilo trideset i dva ve\u017eba\u010da iz Pirota na \u010delu sa Mifekom.<\/p>\n\n\n\n
Balkanski i Prvi svetski rat prekinuli su aktivnost sokolskih organizacija, ali je po osnivanju kraljevina SHS i, kasnije, Jugoslavije pokret dobio nov zamah. Kada je o sokolima poreklom iz \u010ce\u0161ke re\u010d neki su posle Velikog rata oti\u0161li u novostvorenu \u010cehoslova\u010dku, ali bilo je i onih koji su ostali u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n
U U\u017eice se posle u\u010de\u0161\u0107a u bitkama na Ceru i Kolubari, u kojima je u\u010destvovao kao dobrovoljac i bio odlikovan za hrabrost, vratio Jo\u017eef Jehli\u010dka. Radio je na obnovi sokolskog pokreta i bio je jedan od najzaslu\u017enijih za izgradnju Sokolskog doma u tom gradu. U penziju je oti\u0161ao 1958. godine, preselio se u Beograd gde je i umro 1986. U\u017eice se ovom \u201c\u010cehu po ro\u0111enju i U\u017ei\u010daninu po opredeljenju\u201d, koga su od milja zvali Jo\u017ee ili Josip, odu\u017eilo na taj na\u010din \u0161to mu je u blizini gimnazije postavljena bista a njegovo ime nosi i jedna ulica u gradu.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sokolski pokret, koji su po\u010detkom \u0161ezdesetih godina 19. veka osnovali Miroslav Tir\u0161 i Jindr\u017eih Figner, sticao je godinama koje su sledile poklonike me\u0111u slovenskim narodina. Kada je o Srbiji re\u010d zna\u010dajnu ulogu u razvoju sokolstva odigrali su gimnasti\u010dari iz \u010ce\u0161ke koji su pomogli da na ovim prostorima Sokolima \u201eoja\u010daju krila\u201c. Prvi nagove\u0161taj da \u0107e sokolstvo da \u201epusti koren\u201c u Srbiji bio je 7. aprila 1891. godine. Tada je \u201eBeogradsko dru\u0161tvo za gimnastiku i borenje\u201c na inicijativu dr Vojislava Ra\u0161i\u0107a, koji je upoznao rad gimnasti\u010dara iz \u010ce\u0161ke, promenilo naziv u \u2013 \u201eBeogradsko gimnasti\u010dko dru\u0161tvo Soko\u201c i priklju\u010dilo se sokolskom pokretu. To dru\u0161tvo posebno je napredovalo od 1907. godine kada su iz \u010ce\u0161ke do\u0161li u\u010ditelji gimnastike Jan Svoboda i Jan Zaj\u010dek. Oni ne samo da su beogradskim gimnasti\u010darima prenosili znanje nego su sa njima i nastupali u gradovima \u0161irom Srbije i promovisali sokolstvo. Prelomni trenutak da sokolski pokret stekne popularnost u Srbiji bio je prisustvo delegacije Kraljevine Srbije na svesokolskom sletu u Pragu 1907. godine. \u010clanovi delegacije su, puni utisaka i uz svesrdnu pomo\u0107 stare\u0161ine \u010ce\u0161kog sokolskog saveza dr Jozefa \u0160ajnera, uticali da se 8. novembra 1909. godine dvadesetak dru\u0161tva \u201eSokola\u201c i \u201eDu\u0161ana Silnog\u201c ujedine u Savez sokolskih dru\u0161tava \u201eDu\u0161an Silni\u201c. Osim toga upu\u0107en je zahtev sokolskoj op\u0161tini Praga da po\u0161alje gimnasti\u010dare koji \u0107e da podu\u010davaju mlade pa je 1911. godine u Srbiju stiglo devet \u201eu\u010ditelja sokolske gimnastike\u201c. Oni su raspore\u0111eni u Beograd, Valjevo, Kragujevac, Kru\u0161evac, Ni\u0161, Pirot, Po\u017earevac, U\u017eice i \u0160abac. U U\u017eice je do\u0161ao Jo\u017eef Jehli\u010dka ro\u0111en 12. septembra 1891. godine u Hlinskom srezu u centralnoj \u010ce\u0161koj. Kao dete zavoleo je gimnastiku, 1907. godine u\u010destvovao je na Sveslovenskom sletu u Pragu a dve godine kasnije zavr\u0161io je te\u010daj \u010de\u0161kog Sokolskog saveza. Pri\u010dao je da je posle toga mogao da bira da li da kao instruktor gimnastike ide u Rusiju ili Srbiju a izabrao je Srbiju jer je bila \u201epijemont slovenstva i mala ko\u010doperna dr\u017eava koja je izborila slobodu\u201c. \u010ceh je brzo zadobio simpatije U\u017ei\u010dana, ali je i on zavoleo \u017eitelje grada na \u0110etinji. Ubrzo po dolasku, marta 1911. godine, Jehli\u010dka je osnovao prvo u\u017ei\u010dko sokolsko dru\u0161tvo. U U\u017eicu je zasnovao porodicu i u tom gradu proveo gotovo \u010ditav \u017eivot. Radio je kao nastavnik gimnastike u gimnaziji i bio je prepoznatljiv po tome \u0161to je brijao kosu i bradu, i\u0161ao je i po najve\u0107oj hladno\u0107i gologlav i naj\u010de\u0161\u0107e u trenerci. Hodao je uspravno i ponosito, \u0161to je jo\u0161 vi\u0161e isticalo njegov mi\u0161i\u0107av torzo. \u017diveo je spartanski \u2013 zdravo se hranio, kupao se hladnom vodom, uve\u010de je redovno i\u0161ao u duge \u0161etnje ili tr\u010dao, li\u010dnim primerom ukazivao da mladi ne bi trebalo da pu\u0161e, piju\u2026 Podu\u010davao je mlade gimnasti\u010dkim ve\u0161tinama a u slu\u010daju da neko povredi nogu ili ruku ve\u0161tim potezom \u201e\u010deli\u010dne\u201c ali spretne \u0161ake name\u0161tao je i\u0161\u010da\u0161en zglob. U Pirot je 1911. godine stigao Karel Mifek, kome su odmah nadenuli nadimak Pra\u017eanin. Radio je kao nastavnik gimnastike i aktivno se uklju\u0107io u sokolsku organizaciju u kojoj je od ranije zna\u010dajnu ulogu imao apotekar, poreklom \u010ceh, Karel Skacer. Vrlo brzo Mifek je okupio mlade ve\u017eba\u010de i na njih preneo entuzijazam za gimnastiku. Rezultati nisu izostali o \u010demu svedo\u010di i podatak da je na Sveslovenskom sletu u Pragu 1912. godine nastupilo trideset i dva ve\u017eba\u010da iz Pirota na \u010delu sa Mifekom. Balkanski i Prvi svetski rat prekinuli su aktivnost sokolskih organizacija, ali je po osnivanju kraljevina SHS i, kasnije, Jugoslavije pokret dobio nov zamah. Kada je o sokolima poreklom iz \u010ce\u0161ke re\u010d neki su posle Velikog rata oti\u0161li u novostvorenu \u010cehoslova\u010dku, ali bilo je i onih koji su ostali u Srbiji. U U\u017eice se posle u\u010de\u0161\u0107a u bitkama na Ceru i Kolubari, u kojima je u\u010destvovao kao dobrovoljac i bio odlikovan za hrabrost, vratio Jo\u017eef Jehli\u010dka. Radio je na obnovi sokolskog pokreta i bio je jedan od najzaslu\u017enijih za izgradnju Sokolskog doma u tom gradu. U penziju je oti\u0161ao 1958. godine, preselio se u Beograd gde je i umro 1986. U\u017eice se ovom \u201c\u010cehu po ro\u0111enju i U\u017ei\u010daninu po opredeljenju\u201d, koga su od milja zvali Jo\u017ee ili Josip, odu\u017eilo na taj na\u010din \u0161to mu je u blizini gimnazije postavljena bista a njegovo ime nosi i jedna ulica u gradu. Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-62","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/62","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=62"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/62\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":63,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/62\/revisions\/63"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=62"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=62"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=62"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}