Pre tri godine kona\u010dno su se stvorili uslovi da se sprovede u delo inicijativa \u010dlanstva da se u \u010ce\u0161koj besedi Beograd organizuju kursevi \u010de\u0161kog jezika. Jer\u2026<\/p>\n\n\n\n
\u2013 Ve\u0107ina na\u0161ih \u010dlanova razume \u010de\u0161ki ali je njihova davna\u0161nja \u017eelja bila da znanje aktiviraju i dopune. Organizovanjem kurseva to smo obezbedili. Ponosni smo i na \u010dinjenicu da smo i neke koji nisu \u010dlanovi Besede zainteresovali da nau\u010de \u010de\u0161ki kao i da smo nastavili prekinutu tradiciju da se u \u010ce\u0161kom domu odvija nastava. Do sada smo sami snosili tro\u0161kove odr\u017eavanja kurseva, a od ove to radimo uz podr\u0161ku Ministarstva inostranih poslova Republike \u010ce\u0161ke iz donacija za \u010cehe u dijaspori. Osim toga u saradnji sa Ju\u017enomoravskom regijom \u010ce\u0161ke republike organizujemo kurs za u\u010denike, studente i medicinsko osoblje \u2013 ka\u017ee Milan F\u00fcrst, predsednik \u010ce\u0161ke besede Beograd i dodaje da je do sada osamdesetak polaznika uspe\u0161no zavr\u0161ilo po\u010detni, napredni i konverzacijski kurs, kao i da se od ove godine odr\u017eava te\u010daj za decu.<\/p>\n\n\n\n
Motiv da se se prijavi za kurs Nenadu Kne\u017eevi\u0107u bilo je se\u0107anje na vreme koje je kao dete provodio u Bjelovaru sa pradedom \u010de\u0161kog porekla Stjepanom Feren\u010dakovi\u0107em. On mu je, ka\u017ee Nenad, \u010desto pri\u010dao o \u010cesima iz tog kraja i iz postojbine i gotovo svakodnevno ne\u0161to bele\u017eio. Izme\u0111u ostalog i listaju\u0107i te bele\u0161ke odlu\u010dio da nau\u010di \u010de\u0161ki. Osim toga Nenad ka\u017ee da ga je privukla i melodi\u010dnost \u010de\u0161kog jezika, a s obzirom na to da mu jezici idu od ruke, po\u0161to je klasi\u010dan filolog, za sada bez problema savladava prve lekcije.<\/p>\n\n\n\n
Da se u \u0161ezdeset i nekoj na\u0111e me\u0111u osamnaest ovogodi\u0161njih polaznika po\u010detnog kursa Gordana Trifunovi\u0107 je odlu\u010dila jer je \u017eelela da se lak\u0161e nego do sada sporazume sa snahom \u010cehinjom Kristinom Rousovom. Njen sin i Kristina \u017eive i rade na Malti ali planiraju da se presele u \u010ce\u0161ku. Tada \u0107e Gordana \u010de\u0161\u0107e da bude sa njima ali i sa Kristininim roditeljima i mo\u0107i \u0107e sa ste\u010denim znanjem da zapodene i razgovore na ozbiljnije teme. Najmla\u010ea u grupi je petnaestogodi\u0161nja Ivana Jak\u0161i\u0107. Njen deda Jir\u017ei Semecki \u017eivi u Pragu i pose\u0107uje ga bar dva puta godi\u0161nje. Od deke je pone\u0161to nau\u010dila \u010de\u0161ki ali je, ne obave\u0161atavaju\u0107i ga, odlu\u010dila da upi\u0161e kurs i da ga iznenadi pravilnijim izgovorom. Zbog toga se na svakon \u010dasu \u201epretvara u uho\u201c da bi iznena\u010eanje bilo \u0161to ve\u0107e.<\/p>\n\n\n\n
Ne libi se Danica Le\u0161eticki Tadi\u0107 da ka\u017ee da je najstarija me\u0111u polaznicima ovogodi\u0161njeg kursa i da je \u2013 ponavlja\u010d! Ve\u0107 je poha\u010eala po\u010detni kurs ali nije bila zadovoljna nau\u010denim pa je, po onoj staroj da je ponavljanje majka znanja, odlu\u010dila da upi\u0161e i ovogodi\u0161nji kurs. Ina\u010de, ka\u017ee da se njen deda doselio 1909. godine iz Netolica u Ju\u017enoj \u010ce\u0161koj, da se u porodici govorio \u010de\u0161ki tako da mo\u017ee da se sporazume na jeziku predaka. Odlu\u010dila je da poha\u010ea kurs da bi govorila \u0161to pravilnije. I Ivana Oluji\u0107, koja vodi poreklo iz \u010de\u0161ke porodice Dobe\u0161, razume \u010de\u0161ki ali je, kao i mnogim, strah od gre\u0161ke kamen spoticanja da joj se \u201erazveze jezik\u201c i po\u010dne te\u010dno da ga govori. Zbog toga je po\u017eelela da uz pomo\u0107 profesorice i ostalih polaznika prevazi\u010ee taj problem. Njen sin Filip tako\u010ee je polaznik kursa. On je jednostavno po\u017eeleo da nau\u010di jezik kojim je govorio deda pa sada zajedno idu na predavanja, pi\u0161u doma\u0107e zadatke i na narednom \u010dasu i\u0161\u010dekuju kako \u0107e ono \u0161to su uradili da oceni profesorka Ma\u0161a Pje\u0161\u010di\u0107. A, malo je nedostojalo da to radi neko drugi! Jer, svojevremeno je Ma\u0161a bila bruco\u0161 Defektolo\u0161kog fakulteta, put ju je naneo u Prag i \u2013 zaljubila se i u \u201ezlatni grad\u201c i u \u010de\u0161ki jezik. Ljubav je bila toliko jaka da je po povratku povukla dokumenta sa Defektologije i postala student Bohemistike. O\u010digledno da nije pogre\u0161ila jer je tokom studija dobila nagrade za prevo\u010eenje Katedre Bohemistike pod pokroviteljsvom Ambasade Republike \u010ce\u0161ke kao i na me\u010eunarodnom takmi\u010denju prevodilaca \u201eSuzane Rot\u201c.<\/p>\n\n\n\n
\u2013 Na ve\u0107ini kurseva na kojim sam bila predava\u010d polaznici su ih upisivali da bi obezbedili uslove da potra\u017ee posao u \u010ce\u0161koj! Za razliku od njih ovi u Besedi Beograd imaju motive koji su emotivne prirode! Ako se udru\u017ee moja ljubav prema \u010de\u0161kom sa njihovim emocijama nema sumnje da \u0107e rezultat biti na obostrano zadovoljstvo \u2013 ka\u017ee Ma\u0161a.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pre tri godine kona\u010dno su se stvorili uslovi da se sprovede u delo inicijativa \u010dlanstva da se u \u010ce\u0161koj besedi Beograd organizuju kursevi \u010de\u0161kog jezika. Jer\u2026 \u2013 Ve\u0107ina na\u0161ih \u010dlanova razume \u010de\u0161ki ali je njihova davna\u0161nja \u017eelja bila da znanje aktiviraju i dopune. Organizovanjem kurseva to smo obezbedili. Ponosni smo i na \u010dinjenicu da smo i neke koji nisu \u010dlanovi Besede zainteresovali da nau\u010de \u010de\u0161ki kao i da smo nastavili prekinutu tradiciju da se u \u010ce\u0161kom domu odvija nastava. Do sada smo sami snosili tro\u0161kove odr\u017eavanja kurseva, a od ove to radimo uz podr\u0161ku Ministarstva inostranih poslova Republike \u010ce\u0161ke iz donacija za \u010cehe u dijaspori. Osim toga u saradnji sa Ju\u017enomoravskom regijom \u010ce\u0161ke republike organizujemo kurs za u\u010denike, studente i medicinsko osoblje \u2013 ka\u017ee Milan F\u00fcrst, predsednik \u010ce\u0161ke besede Beograd i dodaje da je do sada osamdesetak polaznika uspe\u0161no zavr\u0161ilo po\u010detni, napredni i konverzacijski kurs, kao i da se od ove godine odr\u017eava te\u010daj za decu. Motiv da se se prijavi za kurs Nenadu Kne\u017eevi\u0107u bilo je se\u0107anje na vreme koje je kao dete provodio u Bjelovaru sa pradedom \u010de\u0161kog porekla Stjepanom Feren\u010dakovi\u0107em. On mu je, ka\u017ee Nenad, \u010desto pri\u010dao o \u010cesima iz tog kraja i iz postojbine i gotovo svakodnevno ne\u0161to bele\u017eio. Izme\u0111u ostalog i listaju\u0107i te bele\u0161ke odlu\u010dio da nau\u010di \u010de\u0161ki. Osim toga Nenad ka\u017ee da ga je privukla i melodi\u010dnost \u010de\u0161kog jezika, a s obzirom na to da mu jezici idu od ruke, po\u0161to je klasi\u010dan filolog, za sada bez problema savladava prve lekcije. Da se u \u0161ezdeset i nekoj na\u0111e me\u0111u osamnaest ovogodi\u0161njih polaznika po\u010detnog kursa Gordana Trifunovi\u0107 je odlu\u010dila jer je \u017eelela da se lak\u0161e nego do sada sporazume sa snahom \u010cehinjom Kristinom Rousovom. Njen sin i Kristina \u017eive i rade na Malti ali planiraju da se presele u \u010ce\u0161ku. Tada \u0107e Gordana \u010de\u0161\u0107e da bude sa njima ali i sa Kristininim roditeljima i mo\u0107i \u0107e sa ste\u010denim znanjem da zapodene i razgovore na ozbiljnije teme. Najmla\u010ea u grupi je petnaestogodi\u0161nja Ivana Jak\u0161i\u0107. Njen deda Jir\u017ei Semecki \u017eivi u Pragu i pose\u0107uje ga bar dva puta godi\u0161nje. Od deke je pone\u0161to nau\u010dila \u010de\u0161ki ali je, ne obave\u0161atavaju\u0107i ga, odlu\u010dila da upi\u0161e kurs i da ga iznenadi pravilnijim izgovorom. Zbog toga se na svakon \u010dasu \u201epretvara u uho\u201c da bi iznena\u010eanje bilo \u0161to ve\u0107e. Ne libi se Danica Le\u0161eticki Tadi\u0107 da ka\u017ee da je najstarija me\u0111u polaznicima ovogodi\u0161njeg kursa i da je \u2013 ponavlja\u010d! Ve\u0107 je poha\u010eala po\u010detni kurs ali nije bila zadovoljna nau\u010denim pa je, po onoj staroj da je ponavljanje majka znanja, odlu\u010dila da upi\u0161e i ovogodi\u0161nji kurs. Ina\u010de, ka\u017ee da se njen deda doselio 1909. godine iz Netolica u Ju\u017enoj \u010ce\u0161koj, da se u porodici govorio \u010de\u0161ki tako da mo\u017ee da se sporazume na jeziku predaka. Odlu\u010dila je da poha\u010ea kurs da bi govorila \u0161to pravilnije. I Ivana Oluji\u0107, koja vodi poreklo iz \u010de\u0161ke porodice Dobe\u0161, razume \u010de\u0161ki ali je, kao i mnogim, strah od gre\u0161ke kamen spoticanja da joj se \u201erazveze jezik\u201c i po\u010dne te\u010dno da ga govori. Zbog toga je po\u017eelela da uz pomo\u0107 profesorice i ostalih polaznika prevazi\u010ee taj problem. Njen sin Filip tako\u010ee je polaznik kursa. On je jednostavno po\u017eeleo da nau\u010di jezik kojim je govorio deda pa sada zajedno idu na predavanja, pi\u0161u doma\u0107e zadatke i na narednom \u010dasu i\u0161\u010dekuju kako \u0107e ono \u0161to su uradili da oceni profesorka Ma\u0161a Pje\u0161\u010di\u0107. A, malo je nedostojalo da to radi neko drugi! Jer, svojevremeno je Ma\u0161a bila bruco\u0161 Defektolo\u0161kog fakulteta, put ju je naneo u Prag i \u2013 zaljubila se i u \u201ezlatni grad\u201c i u \u010de\u0161ki jezik. Ljubav je bila toliko jaka da je po povratku povukla dokumenta sa Defektologije i postala student Bohemistike. O\u010digledno da nije pogre\u0161ila jer je tokom studija dobila nagrade za prevo\u010eenje Katedre Bohemistike pod pokroviteljsvom Ambasade Republike \u010ce\u0161ke kao i na me\u010eunarodnom takmi\u010denju prevodilaca \u201eSuzane Rot\u201c. \u2013 Na ve\u0107ini kurseva na kojim sam bila predava\u010d polaznici su ih upisivali da bi obezbedili uslove da potra\u017ee posao u \u010ce\u0161koj! Za razliku od njih ovi u Besedi Beograd imaju motive koji su emotivne prirode! Ako se udru\u017ee moja ljubav prema \u010de\u0161kom sa njihovim emocijama nema sumnje da \u0107e rezultat biti na obostrano zadovoljstvo \u2013 ka\u017ee Ma\u0161a. Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-51","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/51","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=51"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/51\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":56,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/51\/revisions\/56"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=51"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=51"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=51"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}