Pivo je jedno od najstarijih pi\u0107a nastalih u praskozorje civilizacije, kada su ljudi po\u010deli da \u017eive na jednom mestu i da obra\u010euju zemlju. Od gajenih \u017eitarica, vode i uz pomo\u0107 sunca i marljivog rada prvobitno se pravila ka\u0161a koja je na\u0161im precima pru\u017eala siguran izvor hranljivih materija. Ta ka\u0161a je vremenom dodatno oplemenjivana i nastale su dve namirnice \u2013 hleb i pivo. One \u0107e da ostave sna\u017ean pe\u010dat na ljudsko dru\u0161tvo, kulturu, simboli\u010dko mi\u0161ljenje i stvarala\u0161tvo. Spravljaju\u0107i ih na\u0161i preci su po\u010deli da se interesuju za nauke poput hemije i mikrobiologije. Osim toga shvatili su, iako su \u017eiveli u kamenom dobu, da radom mo\u017ee da se doda vrednost ne\u010dem \u0161to je ve\u0107 proizvedeno i po\u010deli su da ovladavaju tehnolo\u0161kim procesima.Za sve Slovene pivo je imalo veliki zna\u010daj, o \u010demu \u010dak svedo\u010di da i njegovo ime dolazi od glagola piti, a igralo je va\u017enu ulogu u kultu gostoprimstva. Preci \u010ceha, do\u0161av\u0161i u zemlju davno naseljenu keltskim plemenom Boja (otud Bohemia), bila su u prilici da nastave dugu tradiciju pivarstva. Nastanak prvih manastira je imao posebnu va\u017enost jer su benediktinci u \u010ce\u0161koj i Bavarskoj, drugoj oblasti nazvanoj po Bojima, bili vredni koliko i inovativni majstori pivarstva. U prilog tome podatak da se u Br\u017eevnovskom manastiru u Pragu pivo priprema du\u017ee od jednog milenijuma \u2013 od 993. godine do danas. U ovom periodu je pivu prvi put dodat i hmelj, sastojak bez koga bi danas te\u0161ko prepoznali njegov ukus. Njegova glavna uloga je izvorno bila da produ\u017ei rok trajanja pivu, me\u010eutim, vremenom su \u010detiri sorte ove biljke, zbog arome koje mu daju, prepoznate kao plemenite. Jedna od njih poti\u010de iz \u010ce\u0161ke \u2013 hmelj iz okoline grada \u017dateca danas je za\u0161ti\u0107en i neizostavan sastojak originalnog plzenjskog piva Pilsen.Vremenom \u0107e mo\u017eda ba\u0161 \u010de\u0161ka te\u017enja ka perfekciji, zajedno sa stra\u0161\u0107u prema proizvodnji piva, doprineti razvoju novih grana zanatstva. Pre svega staklarstva i ba\u010dvarstva, a kasnije i drugih grana lake, posebeno hemijske i prehrambene industrije. No, proizvodnja bra\u0161na neophodnog za pe\u010denje hleba i piva ponovo \u0107e se sresti u devetnaestovekovnom Beogradu zahvaljuju\u0107i \u010de\u0161kim industrijalcima. U celoj Srbiji onog vremena jo\u0161 nije bilo savremenih parnih mlinova. \u017dito se mlelo u vodenicama, \u0161to je moglo da podmiri samo lokalne potrebe manjih sredina. Industrijski proizvedeno bra\u0161no potrebno pekarama rastu\u0107ih gradova poput Beograda uvozilo se iz Austrougarske. Prvi savremeni parni mlin koji je promenio ovu nezavidnu situaciju pustio je u pogon \u010ceh Antonjin Njemec u blizini Po\u017earevca.Za Antonjina Njemeca danas, na\u017ealost, malo ko zna u Srbiji, ali je prezime njegovog \u0161uraka poznato svakome koje se makar jednom spustio niz beogradsku Skadarliju. Na nagovor ovog zaboravljenog industrijalca i njegove supruge Ignjat Bajloni je sa porodicom do\u0161ao u Srbiju 1855. godine. U po\u010detku se bavio preradom ko\u017ee, ali je kasnije uz Njemecovu pomo\u0107 otvorio gostionicu i uputio sinove da izu\u010de ba\u010dvarski i mlinarski zanat. Kao na po\u010detku na\u0161e pri\u010de, razli\u010dite ve\u0161tine \u0107e se preto\u010diti u pivo, a iz piva \u0107e nekom alhemijom sudbine postati ne\u0161to sasvim novo. Ignjatov sin Jakov je po\u010detkom hiljadu devetstote, posle vi\u0161e poku\u0161aja, kona\u010dno uspeo da od male pivare izme\u010eu beogradskih ulica Skadarske i Cetinjske napravi modernu, parnu pivaru koju i danas mo\u017eemo da vidimo. Pivara se razvijala i posle Prvog svetskog rata, postav\u0161i jednim od najmodernijih industrijskih postrojenja na Balkanu. Ona je bila toliko ispred vremena, da krajem dvadesetih godina 20. veka tada\u0161nja mala i zastarela beogradska elektrana vi\u0161e nije mogla da zadovolji potrebe njenih mo\u0107nih ma\u0161ina. Uzev\u0161i u obzir zna\u010daj industrijskog ponosa Beograda, gradski ve\u0107nici su odlu\u010dili da se sagradi nova, znatno ve\u0107a termoelektrana \u201eSnaga i Svetlost\u201d preko puta pivare. Od te 1932. godine, Beograd je dobio pouzdan izvor elektri\u010dne struje koja \u0107e omogu\u0107iti dalji privredni napredak.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Andrej Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pivo je jedno od najstarijih pi\u0107a nastalih u praskozorje civilizacije, kada su ljudi po\u010deli da \u017eive na jednom mestu i da obra\u010euju zemlju. Od gajenih \u017eitarica, vode i uz pomo\u0107 sunca i marljivog rada prvobitno se pravila ka\u0161a koja je na\u0161im precima pru\u017eala siguran izvor hranljivih materija. Ta ka\u0161a je vremenom dodatno oplemenjivana i nastale su dve namirnice \u2013 hleb i pivo. One \u0107e da ostave sna\u017ean pe\u010dat na ljudsko dru\u0161tvo, kulturu, simboli\u010dko mi\u0161ljenje i stvarala\u0161tvo. Spravljaju\u0107i ih na\u0161i preci su po\u010deli da se interesuju za nauke poput hemije i mikrobiologije. Osim toga shvatili su, iako su \u017eiveli u kamenom dobu, da radom mo\u017ee da se doda vrednost ne\u010dem \u0161to je ve\u0107 proizvedeno i po\u010deli su da ovladavaju tehnolo\u0161kim procesima.Za sve Slovene pivo je imalo veliki zna\u010daj, o \u010demu \u010dak svedo\u010di da i njegovo ime dolazi od glagola piti, a igralo je va\u017enu ulogu u kultu gostoprimstva. Preci \u010ceha, do\u0161av\u0161i u zemlju davno naseljenu keltskim plemenom Boja (otud Bohemia), bila su u prilici da nastave dugu tradiciju pivarstva. Nastanak prvih manastira je imao posebnu va\u017enost jer su benediktinci u \u010ce\u0161koj i Bavarskoj, drugoj oblasti nazvanoj po Bojima, bili vredni koliko i inovativni majstori pivarstva. U prilog tome podatak da se u Br\u017eevnovskom manastiru u Pragu pivo priprema du\u017ee od jednog milenijuma \u2013 od 993. godine do danas. U ovom periodu je pivu prvi put dodat i hmelj, sastojak bez koga bi danas te\u0161ko prepoznali njegov ukus. Njegova glavna uloga je izvorno bila da produ\u017ei rok trajanja pivu, me\u010eutim, vremenom su \u010detiri sorte ove biljke, zbog arome koje mu daju, prepoznate kao plemenite. Jedna od njih poti\u010de iz \u010ce\u0161ke \u2013 hmelj iz okoline grada \u017dateca danas je za\u0161ti\u0107en i neizostavan sastojak originalnog plzenjskog piva Pilsen.Vremenom \u0107e mo\u017eda ba\u0161 \u010de\u0161ka te\u017enja ka perfekciji, zajedno sa stra\u0161\u0107u prema proizvodnji piva, doprineti razvoju novih grana zanatstva. Pre svega staklarstva i ba\u010dvarstva, a kasnije i drugih grana lake, posebeno hemijske i prehrambene industrije. No, proizvodnja bra\u0161na neophodnog za pe\u010denje hleba i piva ponovo \u0107e se sresti u devetnaestovekovnom Beogradu zahvaljuju\u0107i \u010de\u0161kim industrijalcima. U celoj Srbiji onog vremena jo\u0161 nije bilo savremenih parnih mlinova. \u017dito se mlelo u vodenicama, \u0161to je moglo da podmiri samo lokalne potrebe manjih sredina. Industrijski proizvedeno bra\u0161no potrebno pekarama rastu\u0107ih gradova poput Beograda uvozilo se iz Austrougarske. Prvi savremeni parni mlin koji je promenio ovu nezavidnu situaciju pustio je u pogon \u010ceh Antonjin Njemec u blizini Po\u017earevca.Za Antonjina Njemeca danas, na\u017ealost, malo ko zna u Srbiji, ali je prezime njegovog \u0161uraka poznato svakome koje se makar jednom spustio niz beogradsku Skadarliju. Na nagovor ovog zaboravljenog industrijalca i njegove supruge Ignjat Bajloni je sa porodicom do\u0161ao u Srbiju 1855. godine. U po\u010detku se bavio preradom ko\u017ee, ali je kasnije uz Njemecovu pomo\u0107 otvorio gostionicu i uputio sinove da izu\u010de ba\u010dvarski i mlinarski zanat. Kao na po\u010detku na\u0161e pri\u010de, razli\u010dite ve\u0161tine \u0107e se preto\u010diti u pivo, a iz piva \u0107e nekom alhemijom sudbine postati ne\u0161to sasvim novo. Ignjatov sin Jakov je po\u010detkom hiljadu devetstote, posle vi\u0161e poku\u0161aja, kona\u010dno uspeo da od male pivare izme\u010eu beogradskih ulica Skadarske i Cetinjske napravi modernu, parnu pivaru koju i danas mo\u017eemo da vidimo. Pivara se razvijala i posle Prvog svetskog rata, postav\u0161i jednim od najmodernijih industrijskih postrojenja na Balkanu. Ona je bila toliko ispred vremena, da krajem dvadesetih godina 20. veka tada\u0161nja mala i zastarela beogradska elektrana vi\u0161e nije mogla da zadovolji potrebe njenih mo\u0107nih ma\u0161ina. Uzev\u0161i u obzir zna\u010daj industrijskog ponosa Beograda, gradski ve\u0107nici su odlu\u010dili da se sagradi nova, znatno ve\u0107a termoelektrana \u201eSnaga i Svetlost\u201d preko puta pivare. Od te 1932. godine, Beograd je dobio pouzdan izvor elektri\u010dne struje koja \u0107e omogu\u0107iti dalji privredni napredak. Autor: Andrej Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-47","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":48,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47\/revisions\/48"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}