Stru\u010dno-edukativni skup \u201eBr\u00e1na nejen jazyku a literatu\u0159e otev\u0159en\u00e1\u201c, koji je odr\u017ean 2019. postaje tradicionalan i nau\u010dno zna\u010dajan za saznanja o \u010de\u0161koj zajednici u Republici Srbiji.<\/p>\n\n\n\n
Predavanje doc. PhDr. Mareka Jakoubka bilo je za \u010cehe na ovim prostorima optimisti\u010dki iskazano. U temi \u201e\u010ce\u0161ka porodica u Srbiji ne odumire, ve\u0107 se transformi\u0161e u skladu sa prostorom i vremenom\u201c, on je izneo tvrdnju da identitet \u201enije konstanta\u201c, ve\u0107 stalno promenljivi sadr\u017eaj. Ono \u0161to se trenutno \u010dini kao \u201egubitak \u010de\u0161kog identiteta\u201c jeste (mo\u017eda) samo \u201etranzicija do slede\u0107e, faze razvoja \u010de\u0161kog identiteta u vremenu i prostoru\u201c. Kao argument za uticaj prostora, rekao je da je zna\u010dajna razlika u razumevanju \u010de\u0161kog identiteta ljudi sa sela , u odnosu na ljude iz gradova . Gra\u010eani, bez obzira na razli\u010dito poreklo i kulturu, bli\u017ei su jedni drugima nego \u0161to je \u010ceh iz grada blizak sa \u010cehom sa sela . To obja\u0161njava za\u0161to je te\u0161ko na\u0107i zajedni\u010dki program za dve toliko udaljene grupe \u010ceha u Srbiji. Kada je u pitanju faktor vreme, dr Jakoubek nagla\u0161ava da istorijski \u010de\u0161ki zajednica nije delila iste vrednosti. Dolazak predaka \u010ceha de\u0161avao se u okvirima AustroUgarske carevine. Princip udru\u017eivanja ljudi u tom vremenu nije bio na osnovu etni\u010dke pripadnosti, ve\u0107 na osnovu kulturolo\u0161ke i prostorne bliskosti. Zjednica kolonista u oblastima dana\u0161nje Srbije u su\u0161tini nikada nije ni bila \u201c\u010de\u0161ka zajednica\u201d. Doktor Jakoubek ka\u017ee da je bitan elemenat zajednice bio \u0161to su njeni pripadnici imaju mnogo zajedni\u010dkog, ali su morali da zaborave mnoge stvari. Veliki deo doseljenih \u010ceha predhodno je imao svoju veru (husiti, luterani, evangelisti\u2026), ali su je morali \u201czaboraviti\u201d i prihvatiti katoli\u010danstvo kao novo zajedni\u010dko verovanje kolonista. U zaklju\u010dku, doktor Jakoubek ka\u017ee da veza izme\u010eu \u010de\u0161kog jezika i \u010de\u0161kog identiteta nije nu\u017ena. Jezik \u010de\u0161kih kolonista naj\u010de\u0161\u0107e je bio vezivan za ve\u0107insko stanovni\u0161tvo i prihva\u0107enu veru. Tako je jezik \u010de\u0161ke grupacije postajao onaj na kome su dr\u017eana bogoslu\u017eenja i kojim se na tom prostoru sporazumevalo. To zna\u010di da svest o nacionalnoj pripadnosti ne mora nu\u017eno imati oslonac u jeziku, za \u0161ta je naveo je primere Iraca, \u010choamerikanaca, a sada i \u010cehosrba.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Prof. dr Jo\u017ee Siva\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Stru\u010dno-edukativni skup \u201eBr\u00e1na nejen jazyku a literatu\u0159e otev\u0159en\u00e1\u201c, koji je odr\u017ean 2019. postaje tradicionalan i nau\u010dno zna\u010dajan za saznanja o \u010de\u0161koj zajednici u Republici Srbiji. Predavanje doc. PhDr. Mareka Jakoubka bilo je za \u010cehe na ovim prostorima optimisti\u010dki iskazano. U temi \u201e\u010ce\u0161ka porodica u Srbiji ne odumire, ve\u0107 se transformi\u0161e u skladu sa prostorom i vremenom\u201c, on je izneo tvrdnju da identitet \u201enije konstanta\u201c, ve\u0107 stalno promenljivi sadr\u017eaj. Ono \u0161to se trenutno \u010dini kao \u201egubitak \u010de\u0161kog identiteta\u201c jeste (mo\u017eda) samo \u201etranzicija do slede\u0107e, faze razvoja \u010de\u0161kog identiteta u vremenu i prostoru\u201c. Kao argument za uticaj prostora, rekao je da je zna\u010dajna razlika u razumevanju \u010de\u0161kog identiteta ljudi sa sela , u odnosu na ljude iz gradova . Gra\u010eani, bez obzira na razli\u010dito poreklo i kulturu, bli\u017ei su jedni drugima nego \u0161to je \u010ceh iz grada blizak sa \u010cehom sa sela . To obja\u0161njava za\u0161to je te\u0161ko na\u0107i zajedni\u010dki program za dve toliko udaljene grupe \u010ceha u Srbiji. Kada je u pitanju faktor vreme, dr Jakoubek nagla\u0161ava da istorijski \u010de\u0161ki zajednica nije delila iste vrednosti. Dolazak predaka \u010ceha de\u0161avao se u okvirima AustroUgarske carevine. Princip udru\u017eivanja ljudi u tom vremenu nije bio na osnovu etni\u010dke pripadnosti, ve\u0107 na osnovu kulturolo\u0161ke i prostorne bliskosti. Zjednica kolonista u oblastima dana\u0161nje Srbije u su\u0161tini nikada nije ni bila \u201c\u010de\u0161ka zajednica\u201d. Doktor Jakoubek ka\u017ee da je bitan elemenat zajednice bio \u0161to su njeni pripadnici imaju mnogo zajedni\u010dkog, ali su morali da zaborave mnoge stvari. Veliki deo doseljenih \u010ceha predhodno je imao svoju veru (husiti, luterani, evangelisti\u2026), ali su je morali \u201czaboraviti\u201d i prihvatiti katoli\u010danstvo kao novo zajedni\u010dko verovanje kolonista. U zaklju\u010dku, doktor Jakoubek ka\u017ee da veza izme\u010eu \u010de\u0161kog jezika i \u010de\u0161kog identiteta nije nu\u017ena. Jezik \u010de\u0161kih kolonista naj\u010de\u0161\u0107e je bio vezivan za ve\u0107insko stanovni\u0161tvo i prihva\u0107enu veru. Tako je jezik \u010de\u0161ke grupacije postajao onaj na kome su dr\u017eana bogoslu\u017eenja i kojim se na tom prostoru sporazumevalo. To zna\u010di da svest o nacionalnoj pripadnosti ne mora nu\u017eno imati oslonac u jeziku, za \u0161ta je naveo je primere Iraca, \u010choamerikanaca, a sada i \u010cehosrba. Autor: Prof. dr Jo\u017ee Siva\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-42","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-strucno-edukativni-skup"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/42","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=42"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/42\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":43,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/42\/revisions\/43"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=42"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=42"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=42"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}