Na prelomu dugog 19. veka Srbija je bila tek delimi\u010dno suverena dr\u017eava pod vrhovnom vla\u0161\u0107u Velike Porte. Osim Rusije, ona je ipak jedina slobodna slovenska zemlja i ma koliko ta sloboda imala mali politi\u010dki zna\u010daj, za druge slovenske narode ona je bila uzor kom su te\u017eili. U to vreme je Prole\u0107e naroda do\u010dekano u Pragu 1848. godine Sveslovenskim kongresom, ali i o\u0161tro prekinuto ranim mrazom austrijskog apsolutizma. Iskustva mnogih \u010ceha mogu da oslikaju re\u010di studenta medicine Karlovog Univerziteta, dvadesetdvogodi\u0161njeg Jana: \u201eU mojoj otad\u017ebini, u negda veleslavnoj kraljevini \u010de\u0161koj maternji slovenski jezik od sviju strana podjarmljen, iz \u0161kola, sudova, i celog javnog \u017eivota isklju\u010den, i na krug porodice sku\u010den\u201d.<\/p>\n\n\n\n
U mladoj kne\u017eevini Srbiji blizak slovenski jezik se slobodno govori, a sve vi\u0161e i pi\u0161e. Iako se pojavi i po koja knjiga o medicini i savremenom le\u010denju, i dalje je zapa\u017eanje Vuka Karad\u017ei\u0107a da kod nas bolesnik slabo tra\u017ei lekara, nego pre popa ili kalu\u0111era u najve\u0107em broju slu\u010dajeva bilo ta\u010dno. Na prve medicinske \u0161kole i fakultet Srbija \u0107e morati da \u010deka jo\u0161 dugo, a njeni gra\u0111ani \u0107e za to vreme morati da tra\u017ee pomo\u0107 od malobrojnih lekara obrazovanih u inostranstvu, kojih je u celom Beogradu bilo svega desetak. Osim borbe za kona\u010dno oslobo\u0111enje od stranog carstva, srpski narod je zapo\u010deo jo\u0161 jednu sudbonosnu bitku \u2013 onu protiv predrasuda i neznanja, koje su tako\u0111e ovde carevale.<\/p>\n\n\n\n
Studenta medicine Jana, a sada ve\u0107 mladog doktora, potraga za slobodom spoji\u0107e sa bratskim narodom koji traga za obrazovanim lekarima 1852. godine. Tada \u0107e on do\u0107i u Srbiju, zemlju koju nikada ne\u0107e napustiti, promeniv\u0161i ime u Jovan \u2013 Jovan Valenta. Prvo zaposlenje na\u0161ao je u Smederevu, gde je bio okru\u017eni fizikus, a nakon toga je istu du\u017enost obavljao i u Rudni\u010dkom i Valjevskom okrugu.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ezdesete godine 19. veka Jovan Valenta je proveo u Beogradu kao jedan od najzna\u010dajnijih lekara tog doba u Srbiji, a njegov rad je obele\u017eio va\u017ene nau\u010dne i obrazovne institucije u Beogradu dok su one bile jo\u0161 u povoju. O tome jasno svedo\u010de podaci da je bio \u010dlan Dru\u0161tva srpske slovesnosti i Srpskog u\u010denog dru\u0161tva (iz kojih \u0107e nastati Srpska akademija nauka i umetnosti) i da je 1868. bio imenovan za prvog upravnika Bolnice varo\u0161i i okruga Beograda. Na Velikoj \u0161koli je honorarno predavao predmet higijenu, a 1872. godine je prvi u Srbiji uspe\u0161no obavio carski rez.<\/p>\n\n\n\n
Osim doprinosa postoje\u0107im ustanovama, Jovan Valenta je bio me\u010eu osniva\u010dima dva udru\u017eenja u Beogradu. Sa doktorom A\u0107imom Medovi\u0107em je, nakon dugo priprema i mnogih prevazi\u0111enih pote\u0161ko\u0107a, osnovao Srpsko lekarsko dru\u0161tvo 1872. godine. Me\u0111u osniva\u010dima na\u0161la su se jo\u0161 dva \u010ceha: Jovan Ma\u0161in i Josif Holec. Zna\u010daj ovog dru\u0161tva gra\u0111ana je bio ogroman za zemlju koja u to vreme jo\u0161 nema ministarstvo zdravlja, niti mogu\u0107nosti da obrazuje sopstveni medicinski kadar i upravlja ovom vitalnom delatno\u0161\u010du.<\/p>\n\n\n\n
Nekoliko godine ranije Jovan Valenta je osnovao druga\u010dije udru\u017eenje, tako\u0111e sa jo\u0161 dva beogradska \u010ceha i jednim Slovakom. Naime, 1968. godine zapo\u010deta je izgradnja Narodnog pozori\u0161ta u Pragu za koje su prikupljane donacije \u0161irom \u010ce\u0161ke. Jedna nov\u010dana po\u0161iljka stigla je u Prag i iz Beograda, a dogovori kako \u0107e se to izvesti su se najverovatnije odvijali u Skadarliji, nedaleko od Srpskog narodnog pozori\u0161ta. Nakon uspe\u0161no ostvarenog plana, Jovan Valenta, Ignjat Bajloni, Antonjin Njemec i Janko \u0160afarik odlu\u010dili su da nastave redovne sastanke, osnovav\u0161i tako slede\u0107e godine \u010ce\u0161ku besedu Beograd.<\/p>\n\n\n\n
Ve\u0107 u poznom \u017eivotnom dobu Jovan Valenta je 1882. godine prihvatio du\u017enost na\u010delnika bolnice u Pirotu. Na\u017ealost, poslednje godine njegovog rada obele\u017eila je velika nesre\u0107a \u2013 tokom rata 1885. bugarski vojnici su potpuno uni\u0161tili njegovu biblioteku i pisanu zastav\u0161tinu. Slede\u0107e godine doktor Valenta odlazi u penziju, a 1887. preminuo je u Beogradu.<\/p>\n\n\n\n
Autor: A. Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na prelomu dugog 19. veka Srbija je bila tek delimi\u010dno suverena dr\u017eava pod vrhovnom vla\u0161\u0107u Velike Porte. Osim Rusije, ona je ipak jedina slobodna slovenska zemlja i ma koliko ta sloboda imala mali politi\u010dki zna\u010daj, za druge slovenske narode ona je bila uzor kom su te\u017eili. U to vreme je Prole\u0107e naroda do\u010dekano u Pragu 1848. godine Sveslovenskim kongresom, ali i o\u0161tro prekinuto ranim mrazom austrijskog apsolutizma. Iskustva mnogih \u010ceha mogu da oslikaju re\u010di studenta medicine Karlovog Univerziteta, dvadesetdvogodi\u0161njeg Jana: \u201eU mojoj otad\u017ebini, u negda veleslavnoj kraljevini \u010de\u0161koj maternji slovenski jezik od sviju strana podjarmljen, iz \u0161kola, sudova, i celog javnog \u017eivota isklju\u010den, i na krug porodice sku\u010den\u201d. U mladoj kne\u017eevini Srbiji blizak slovenski jezik se slobodno govori, a sve vi\u0161e i pi\u0161e. Iako se pojavi i po koja knjiga o medicini i savremenom le\u010denju, i dalje je zapa\u017eanje Vuka Karad\u017ei\u0107a da kod nas bolesnik slabo tra\u017ei lekara, nego pre popa ili kalu\u0111era u najve\u0107em broju slu\u010dajeva bilo ta\u010dno. Na prve medicinske \u0161kole i fakultet Srbija \u0107e morati da \u010deka jo\u0161 dugo, a njeni gra\u0111ani \u0107e za to vreme morati da tra\u017ee pomo\u0107 od malobrojnih lekara obrazovanih u inostranstvu, kojih je u celom Beogradu bilo svega desetak. Osim borbe za kona\u010dno oslobo\u0111enje od stranog carstva, srpski narod je zapo\u010deo jo\u0161 jednu sudbonosnu bitku \u2013 onu protiv predrasuda i neznanja, koje su tako\u0111e ovde carevale. Studenta medicine Jana, a sada ve\u0107 mladog doktora, potraga za slobodom spoji\u0107e sa bratskim narodom koji traga za obrazovanim lekarima 1852. godine. Tada \u0107e on do\u0107i u Srbiju, zemlju koju nikada ne\u0107e napustiti, promeniv\u0161i ime u Jovan \u2013 Jovan Valenta. Prvo zaposlenje na\u0161ao je u Smederevu, gde je bio okru\u017eni fizikus, a nakon toga je istu du\u017enost obavljao i u Rudni\u010dkom i Valjevskom okrugu. \u0160ezdesete godine 19. veka Jovan Valenta je proveo u Beogradu kao jedan od najzna\u010dajnijih lekara tog doba u Srbiji, a njegov rad je obele\u017eio va\u017ene nau\u010dne i obrazovne institucije u Beogradu dok su one bile jo\u0161 u povoju. O tome jasno svedo\u010de podaci da je bio \u010dlan Dru\u0161tva srpske slovesnosti i Srpskog u\u010denog dru\u0161tva (iz kojih \u0107e nastati Srpska akademija nauka i umetnosti) i da je 1868. bio imenovan za prvog upravnika Bolnice varo\u0161i i okruga Beograda. Na Velikoj \u0161koli je honorarno predavao predmet higijenu, a 1872. godine je prvi u Srbiji uspe\u0161no obavio carski rez. Osim doprinosa postoje\u0107im ustanovama, Jovan Valenta je bio me\u010eu osniva\u010dima dva udru\u017eenja u Beogradu. Sa doktorom A\u0107imom Medovi\u0107em je, nakon dugo priprema i mnogih prevazi\u0111enih pote\u0161ko\u0107a, osnovao Srpsko lekarsko dru\u0161tvo 1872. godine. Me\u0111u osniva\u010dima na\u0161la su se jo\u0161 dva \u010ceha: Jovan Ma\u0161in i Josif Holec. Zna\u010daj ovog dru\u0161tva gra\u0111ana je bio ogroman za zemlju koja u to vreme jo\u0161 nema ministarstvo zdravlja, niti mogu\u0107nosti da obrazuje sopstveni medicinski kadar i upravlja ovom vitalnom delatno\u0161\u010du. Nekoliko godine ranije Jovan Valenta je osnovao druga\u010dije udru\u017eenje, tako\u0111e sa jo\u0161 dva beogradska \u010ceha i jednim Slovakom. Naime, 1968. godine zapo\u010deta je izgradnja Narodnog pozori\u0161ta u Pragu za koje su prikupljane donacije \u0161irom \u010ce\u0161ke. Jedna nov\u010dana po\u0161iljka stigla je u Prag i iz Beograda, a dogovori kako \u0107e se to izvesti su se najverovatnije odvijali u Skadarliji, nedaleko od Srpskog narodnog pozori\u0161ta. Nakon uspe\u0161no ostvarenog plana, Jovan Valenta, Ignjat Bajloni, Antonjin Njemec i Janko \u0160afarik odlu\u010dili su da nastave redovne sastanke, osnovav\u0161i tako slede\u0107e godine \u010ce\u0161ku besedu Beograd. Ve\u0107 u poznom \u017eivotnom dobu Jovan Valenta je 1882. godine prihvatio du\u017enost na\u010delnika bolnice u Pirotu. Na\u017ealost, poslednje godine njegovog rada obele\u017eila je velika nesre\u0107a \u2013 tokom rata 1885. bugarski vojnici su potpuno uni\u0161tili njegovu biblioteku i pisanu zastav\u0161tinu. Slede\u0107e godine doktor Valenta odlazi u penziju, a 1887. preminuo je u Beogradu. Autor: A. Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-21","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/21","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=21"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/21\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":61,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/21\/revisions\/61"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=21"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=21"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=21"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}