Nedavna godi\u0161njica Dana primirja u Prvom svetskom ratu prilika je da se setimo da su i \u010cesi bili u sastavu srpske vojske. Po Austrougarskoj objavi rata potomci onih kojima je Srbija pru\u017eala gostoprimstvo od sredine devetnaestog veka obukli su uniforme, stavili \u0161ajka\u010de na glave i sa oru\u017eujem u rukama po\u010deli da se bore za slobodu nove domovine. A, nije ih bio mali broj s obzirom na to da je po popisu iz 1910. godine u Srbiji \u017eivelo 1402 stanovnika koji su govorili \u010de\u0161ki. To mo\u017ee da se ka\u017ee i za Skopski \u0111a\u010dki bataljon poznatiji kao \u201c1300 kaplara\u201d.<\/p>\n\n\n\n
Razlozi da vrhovna komanda pod oru\u017eje pozove najobrazovanije mladi\u0107e koji su do tada odlagali slu\u017eenje vojnog roka dok ne zavr\u0161e \u0161kolovanje bili su ogromni gubici tokom Cerske bitke. Osim toga oni su u najkra\u0107em roku mogli da savladaju obuku i popune manjak podoficirskog kadra u jedinicama. Tako se, po\u010detkom septembru 1914. godine, njih oko hiljadu i po na\u0161lo u Skoplju a 1321 je pro\u0161ao lekarske preglede i po\u010deo obuku. Posle dva meseca dobili su \u010din podnarednika, to jest kaplara, i upu\u0107eni su u jedinice koje su u\u010destvovale u Kolubarskoj bici.<\/p>\n\n\n\n
\u201cKod Stepojevca je \u0161est \u0111aka podnarednika raspore\u0111eno u 4. \u010detu 1. bataljona 11. pe\u0161adijskog puka \u201cKara\u0111or\u0111e\u201d. U krvavim borbama sredinom novembra 1914. godine, prilikom juri\u0161a na neprijateljske rovove poginili su, izme\u0111u ostalih, Jovan Formanek, student tehnike iz Kragujevca\u2026\u201d bele\u017ei jedan od 1300 kaplara u svojim se\u0107anjima.<\/p>\n\n\n\n
Ko je bio Jovan Formanek? To saznajemo iz knjige Nenada Karamijalkovi\u0107a \u201c\u010cesi u \u0160umadiji\u201d izdate 2012. godine u Kragujevcu.<\/p>\n\n\n\n
Ro\u0111en je 1.5.1893. godine u Kragujevcu kao prvi sin Borivoja i Tereze. Borivoje je iz \u010de\u0161kih Holica do\u0161ao u Kragujevac oko 1890. godine kao ma\u0161inista. Tu je upoznao Terezu Mar\u0161alek sa kojm se ven\u010dao 5. septembra 1892. godine. Sina prvenca Johana svi su zvali Jovan. Bio je student Tehni\u010dkog fakulteta u Beogradu, odazvao se mobilizaciji i postao jedan od 1300 kaplara. Bio je neo\u017eenjen i nije imao potomstvo. Poginuo je u Kolubarskoj bici a da se ne zaboravi na ulazu u Kapetan Mi\u0161ino zdanje u Beogradu je na spomen plo\u010di i njegovo me\u0111u imenima stradalih za domovinu u ratovima 1912-1919.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111u kaplarima bio je i Miroslav Krej\u010dik ro\u0111en u Beogradu 1895. godine. Njegov otac Jaroslav, kako pi\u0161e mr Lenka \u0160teflova u diplomskom radu \u201cDelovanje li\u010dnosti iz \u010ce\u0161ke u Novom Sadu i okolini\u201d<\/p>\n\n\n\n
(mgr. Lenka \u0160teflov\u00e1, \u201cOsobnosti z \u010desk\u00fdch zem\u00ed p\u016fsob\u00edc\u00ed v Nov\u00e9m Sadu a okol\u00ed\u201d bakal\u00e1\u0159sk\u00e1 diplomov\u00e1 pr\u00e1ce) do\u0161ao je iz \u010ce\u0161ke u glavni grad Srbije 1898. godine. Otvorio je prvu srpsku rezbarsku \u0161kolu u kojoj je nastalo 27 umetni\u010dki vrednih ikonostasa. Miroslav je poha\u0111ao gimnaziju u Beogradu i uporedo \u0161kolu crtanja. Neposredno pre izbijanja Prvog svetskog rata po\u010deo je da studira tehnologiju u Pragu ali se pre mobilizacije vratio u Beograd odakle je upu\u0107en u Skoplje u \u0110a\u010dki bataljon. Sa te\u0161kom ranom zadobijenom u jednoj od bitaka pre\u0161ao je u Albaniju i do\u0161ao na Krf. Nakon oporavka 1917. godine poslat je u Francusku na pilotski kurs. Tokom jednog od trena\u017enih letova dogodila mu se nesre\u0107a koja ga je spre\u010dila da u\u010destvuje u operacijama na Solunskom frontu i u kona\u010dnom oslobo\u0111enju Srbije. Posle rata je ostao u Francuskoj, nastavio studije arhitekture i specijalizovao ure\u0111enje enterijera. Po povratku u Beograd nastavio je porodi\u010dnu tradiciju i otvorio atelje. U aprilskom ratu je zarobljen ali je uspeo da pobegne iz zato\u010deni\u0161tva i pridru\u017ei se pokretu otpora u Francuskoj. Posle rata radio je u pozori\u0161tu u Somboru a potom kao direktor gra\u0111evinskog preduze\u0107a u Apatinu. Bio je jedan od osniva\u010da Udru\u017eenja primenjenih umetnika Srbije, a 1956. godine je pokrenuo inicijativu za stvaranje ovog udru\u017eenja u Vojvodini i postao njegov prvi predsednik. Umro je 1975. godine.<\/p>\n\n\n\n
U stroju \u0110a\u010dkog bataljona bio je i Oskar \u0160karka. Ro\u0111en je 1890. godine Leskovcu gde je njegov otac Aloiz osnovao tekstilnu \u0161kolu. Posle o\u010deve smrti, kako pi\u0161e Vuk Petrovi\u0107 u knjizi \u201cO \u010cesima i njihovim potomcima u Srbiji ju\u017eno od Save i Dunava\u201d sa majkom Ane\u0161kom i bra\u0107om Rihardom i Slavkom Oskar se preselio u Beograd gde je zavr\u0161io studije na Filozofskom fakultetu. Predavao je istoriju u \u0161aba\u010dkoj gimnaziji a onda je mobilisan. Pre\u017eiveo je rat ali je ubrzo umro.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nedavna godi\u0161njica Dana primirja u Prvom svetskom ratu prilika je da se setimo da su i \u010cesi bili u sastavu srpske vojske. Po Austrougarskoj objavi rata potomci onih kojima je Srbija pru\u017eala gostoprimstvo od sredine devetnaestog veka obukli su uniforme, stavili \u0161ajka\u010de na glave i sa oru\u017eujem u rukama po\u010deli da se bore za slobodu nove domovine. A, nije ih bio mali broj s obzirom na to da je po popisu iz 1910. godine u Srbiji \u017eivelo 1402 stanovnika koji su govorili \u010de\u0161ki. To mo\u017ee da se ka\u017ee i za Skopski \u0111a\u010dki bataljon poznatiji kao \u201c1300 kaplara\u201d. Razlozi da vrhovna komanda pod oru\u017eje pozove najobrazovanije mladi\u0107e koji su do tada odlagali slu\u017eenje vojnog roka dok ne zavr\u0161e \u0161kolovanje bili su ogromni gubici tokom Cerske bitke. Osim toga oni su u najkra\u0107em roku mogli da savladaju obuku i popune manjak podoficirskog kadra u jedinicama. Tako se, po\u010detkom septembru 1914. godine, njih oko hiljadu i po na\u0161lo u Skoplju a 1321 je pro\u0161ao lekarske preglede i po\u010deo obuku. Posle dva meseca dobili su \u010din podnarednika, to jest kaplara, i upu\u0107eni su u jedinice koje su u\u010destvovale u Kolubarskoj bici. \u201cKod Stepojevca je \u0161est \u0111aka podnarednika raspore\u0111eno u 4. \u010detu 1. bataljona 11. pe\u0161adijskog puka \u201cKara\u0111or\u0111e\u201d. U krvavim borbama sredinom novembra 1914. godine, prilikom juri\u0161a na neprijateljske rovove poginili su, izme\u0111u ostalih, Jovan Formanek, student tehnike iz Kragujevca\u2026\u201d bele\u017ei jedan od 1300 kaplara u svojim se\u0107anjima. Ko je bio Jovan Formanek? To saznajemo iz knjige Nenada Karamijalkovi\u0107a \u201c\u010cesi u \u0160umadiji\u201d izdate 2012. godine u Kragujevcu. Ro\u0111en je 1.5.1893. godine u Kragujevcu kao prvi sin Borivoja i Tereze. Borivoje je iz \u010de\u0161kih Holica do\u0161ao u Kragujevac oko 1890. godine kao ma\u0161inista. Tu je upoznao Terezu Mar\u0161alek sa kojm se ven\u010dao 5. septembra 1892. godine. Sina prvenca Johana svi su zvali Jovan. Bio je student Tehni\u010dkog fakulteta u Beogradu, odazvao se mobilizaciji i postao jedan od 1300 kaplara. Bio je neo\u017eenjen i nije imao potomstvo. Poginuo je u Kolubarskoj bici a da se ne zaboravi na ulazu u Kapetan Mi\u0161ino zdanje u Beogradu je na spomen plo\u010di i njegovo me\u0111u imenima stradalih za domovinu u ratovima 1912-1919. Me\u0111u kaplarima bio je i Miroslav Krej\u010dik ro\u0111en u Beogradu 1895. godine. Njegov otac Jaroslav, kako pi\u0161e mr Lenka \u0160teflova u diplomskom radu \u201cDelovanje li\u010dnosti iz \u010ce\u0161ke u Novom Sadu i okolini\u201d (mgr. Lenka \u0160teflov\u00e1, \u201cOsobnosti z \u010desk\u00fdch zem\u00ed p\u016fsob\u00edc\u00ed v Nov\u00e9m Sadu a okol\u00ed\u201d bakal\u00e1\u0159sk\u00e1 diplomov\u00e1 pr\u00e1ce) do\u0161ao je iz \u010ce\u0161ke u glavni grad Srbije 1898. godine. Otvorio je prvu srpsku rezbarsku \u0161kolu u kojoj je nastalo 27 umetni\u010dki vrednih ikonostasa. Miroslav je poha\u0111ao gimnaziju u Beogradu i uporedo \u0161kolu crtanja. Neposredno pre izbijanja Prvog svetskog rata po\u010deo je da studira tehnologiju u Pragu ali se pre mobilizacije vratio u Beograd odakle je upu\u0107en u Skoplje u \u0110a\u010dki bataljon. Sa te\u0161kom ranom zadobijenom u jednoj od bitaka pre\u0161ao je u Albaniju i do\u0161ao na Krf. Nakon oporavka 1917. godine poslat je u Francusku na pilotski kurs. Tokom jednog od trena\u017enih letova dogodila mu se nesre\u0107a koja ga je spre\u010dila da u\u010destvuje u operacijama na Solunskom frontu i u kona\u010dnom oslobo\u0111enju Srbije. Posle rata je ostao u Francuskoj, nastavio studije arhitekture i specijalizovao ure\u0111enje enterijera. Po povratku u Beograd nastavio je porodi\u010dnu tradiciju i otvorio atelje. U aprilskom ratu je zarobljen ali je uspeo da pobegne iz zato\u010deni\u0161tva i pridru\u017ei se pokretu otpora u Francuskoj. Posle rata radio je u pozori\u0161tu u Somboru a potom kao direktor gra\u0111evinskog preduze\u0107a u Apatinu. Bio je jedan od osniva\u010da Udru\u017eenja primenjenih umetnika Srbije, a 1956. godine je pokrenuo inicijativu za stvaranje ovog udru\u017eenja u Vojvodini i postao njegov prvi predsednik. Umro je 1975. godine. U stroju \u0110a\u010dkog bataljona bio je i Oskar \u0160karka. Ro\u0111en je 1890. godine Leskovcu gde je njegov otac Aloiz osnovao tekstilnu \u0161kolu. Posle o\u010deve smrti, kako pi\u0161e Vuk Petrovi\u0107 u knjizi \u201cO \u010cesima i njihovim potomcima u Srbiji ju\u017eno od Save i Dunava\u201d sa majkom Ane\u0161kom i bra\u0107om Rihardom i Slavkom Oskar se preselio u Beograd gde je zavr\u0161io studije na Filozofskom fakultetu. Predavao je istoriju u \u0161aba\u010dkoj gimnaziji a onda je mobilisan. Pre\u017eiveo je rat ali je ubrzo umro. Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-135","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/135","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=135"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/135\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":136,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/135\/revisions\/136"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=135"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=135"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=135"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}