U srpskom narodu, i ranije, a i danas, Franja Zah je anonimna li\u010dnost. On li\u010dno, tokom svog \u017eivota, u Srbiji je na\u0161ao drugu domovinu, kojoj je pomagao da u te\u0161kim vremenima pokrene svoj politi\u010dki, vojni i kulturni zamajac. Zaha su svojevremeno veoma cenili vladari i dr\u017eavnici Srbije. Zbog iskrenosti, velikog iskustva i svestranog obrazovanja, u njemu su nalazili pouzdanog prijatelja i savetnika. U dr\u017eavotvornoj politici Srbije on je nezaobilazna li\u010dnost. Upravo Zahove ideje iskoristio je Ilija Gara\u0161anin i na toj osnovi stekao ime najve\u0107eg srpskog dr\u017eavnika XIX veka.<\/p>\n\n\n\n
Zahov duh prosve\u0107ene Evrope na ovim prostorima, najbolje se osetio i najdu\u017ee trajao u srpskoj vojsci. Aktivnostima u vojsci zalagao se za njeno ja\u010danje i osavremenjavanje. Njegovom zaslugom, iz Vojne akademije izlazili su oficiri koji su po mnogo \u010demu prevazi\u0161li oficire drugih evropskih vojnih \u0161kola. Zahvaljuju\u0107i velikom pedago\u0161kom iskustvu i obrazovanju, odgojio je elitu evropski obrazovanih i balkanski hrabrih oficira, koji su svoja znanja uneli u nacionalnu kulturu i nauku. Vojnu akademiju smatrao je svojim domom, a njene pitomce svojom decom. Unosio im je duh rodoljublja i \u010dove\u010dnosti, a po vojni\u010dkoj etici srpski oficiri bili su na samom vrhu u Evropi. Biblioteku Vojne akademije obogatio je mnogim knjigama, od kojih je deo nabavio sopstvenim sredstvima. Bio je ljubitelj cve\u0107a, pa je njegovom zaslugom i trudiom Vojna akademija bila okru\u017eena ba\u0161tom i parkom, u kome su pitomci mogli da se odmaraju i u\u017eivaju.<\/p>\n\n\n\n
Zahovi \u0161ti\u0107enici \u2013 pitomci, govotili su o njemu kao \u010doveku \u2013 vojniku koji nije znao za umor, niti je \u0161tedeo sebe kada je u pitanju bio zajedni\u010dki interes. Kao vojnik bio je strog i pravi\u010dan, ali meke du\u0161e i otvoren prema svakom ko bi mu se obratio za pomo\u0107. U svemu je bio trezven i umeren, nesklon prema rasko\u0161i i sujeti. Ispoljavao je u\u010dtivost i kulturu me\u0111uljudskih odnosa. U vojnim krugovima je smatran valjanim i u\u010denim vojnikom. U to vreme spadao je u krug najzanimljivijih, najljubaznijih i najobrazovanijih li\u010dnosti u Beogradu. Svrstavan je u grupu ljudi demokratskih nazora i \u0161irokih politi\u010dkih pogleda. Pored svih velikih zasluga, bio je veoma skroman. Po crtama lica i pokretima bio je zabrinuti vojskovo\u0111a sa puno \u017eivosti, \u0161to je vojsci ulivalo poverenja. Njegovo iakako maleno telo zra\u010dilo je snagom i pouzdanjem, a li\u010dna mirno\u0107a poverenjem i istrajno\u0161\u0107u.<\/p>\n\n\n\n
\u017diveo je izuzetno skromno i tra\u017eio je vojni\u010dko po\u0161tovanje. Prema oficirima odnosio se uljudno, ali je zahtevao njihovu izdr\u017eljivost i vojni\u010dko dr\u017eanje. U ratnim uslovima za sve je tra\u017eio jednakost, gde ni sebe nije izuzimao. Nije davao da se njegovi oficiri raskomote i imaju bolje zaklone od ostalih vojnika. Tra\u017eio je da oni budu primer izdr\u017eljivosti. Tokom borbenih dejstava svoj \u0161tab smastio je u jedna zapre\u017ena kola, koja su bila samo ome\u0111ena arnjevima i pokrivena \u0161atorskim krilima. Od inventara, tu je imao samo mali poljski sto i dve stolice.<\/p>\n\n\n\n
Kona\u010dnim sumiranjem Zahovog delanja u Srbiji, mo\u017eemo re\u0107i da je zavr\u0161eno sa uspehom. Tokom njegovog boravka na ovim prostorima, do\u0161lo je do stvaranja samostalne srpske dr\u017eave, za koju se Zah zalagao i borio skoro polovinu svoga \u017eivota. Godine 1867. poslednje osmanske trupe napustile su Beogradski pa\u0161aluk (tada\u0161nju Srbiju), a knez Mihailo Obrenovi\u0107 dobija je klju\u010deve ve\u0107uh srpskih gradova, \u010dime Srbija postaje de fakto nezavisna dr\u017eava. Na Balkanskom kongresu 1878. godine, Srbija je zna\u010dajno teritorijalno pro\u0161irena, i dobila je me\u0111unarodno priznanje kao kraljevina.<\/p>\n\n\n\n
Na samom kraju treba re\u0107i da je Franti\u0161ek Alexandr Zach, pored znatne penzije, umro u Brnu 14. januara 1892. godine kao siromah. Novac koji je dobijao, davao je za \u0161kolovanje i pomaganje deci svojih prijatela u \u010ce\u0161koj, \u010dije mnogo\u010dlane porodice to same nisu bile sposobne. I kao \u0161to mo\u017ee da se desi velikim imenima, Zah je u Srbiji i u \u010ce\u0161koj bio zaboravljen. Zbog toga \u0161to njegovi potomci (sestri\u0107i) nisu pla\u0107ali grobno mesto, Zahov grob je bio prekopan, a zemni spomen na njega potpuno je nestao. Tek je 1928. godine postavljena spomen tabla na ku\u0107i u kojoj je proveo svoje poslednje dane i u kojoj je umro. Zahvaljuju\u0107i istra\u017eivanjima istori\u010dara Vaclava \u017da\u010deka, sedamdesetih godina pro\u0161log veka, \u010de\u0161ka nau\u010dna javnost, te\u017ei\u0161no iz Moravske \u010ce\u0161ke, detaljnije je upoznata sa likom i delom Franti\u0161eka Zaha. U Srbiji, i pored pojedina\u010dnih stru\u010dnih i nau\u010dnih zalaganja, nikada ni\u0161ta sli\u010dno nije organizovano i ura\u0111eno. Za \u010cehe u Srbiji, Franti\u0161ek Alexander Zach \u2013 Franja Zah je \u201enezanimljiva li\u010dnost\u201c. O njemu se govori pojedina\u010dno i to samo u nekim urbanim sredinama gde jo\u0161 ima \u010ceha. Ostaje nada da \u0107e se u Srbiji odnos prema \u010de\u0161kim velikanima sa ovih prostora u budu\u0107nosti promeniti.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Prof. dr Jo\u017ee Siv\u00e1\u010dek, PhD<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U srpskom narodu, i ranije, a i danas, Franja Zah je anonimna li\u010dnost. On li\u010dno, tokom svog \u017eivota, u Srbiji je na\u0161ao drugu domovinu, kojoj je pomagao da u te\u0161kim vremenima pokrene svoj politi\u010dki, vojni i kulturni zamajac. Zaha su svojevremeno veoma cenili vladari i dr\u017eavnici Srbije. Zbog iskrenosti, velikog iskustva i svestranog obrazovanja, u njemu su nalazili pouzdanog prijatelja i savetnika. U dr\u017eavotvornoj politici Srbije on je nezaobilazna li\u010dnost. Upravo Zahove ideje iskoristio je Ilija Gara\u0161anin i na toj osnovi stekao ime najve\u0107eg srpskog dr\u017eavnika XIX veka. Zahov duh prosve\u0107ene Evrope na ovim prostorima, najbolje se osetio i najdu\u017ee trajao u srpskoj vojsci. Aktivnostima u vojsci zalagao se za njeno ja\u010danje i osavremenjavanje. Njegovom zaslugom, iz Vojne akademije izlazili su oficiri koji su po mnogo \u010demu prevazi\u0161li oficire drugih evropskih vojnih \u0161kola. Zahvaljuju\u0107i velikom pedago\u0161kom iskustvu i obrazovanju, odgojio je elitu evropski obrazovanih i balkanski hrabrih oficira, koji su svoja znanja uneli u nacionalnu kulturu i nauku. Vojnu akademiju smatrao je svojim domom, a njene pitomce svojom decom. Unosio im je duh rodoljublja i \u010dove\u010dnosti, a po vojni\u010dkoj etici srpski oficiri bili su na samom vrhu u Evropi. Biblioteku Vojne akademije obogatio je mnogim knjigama, od kojih je deo nabavio sopstvenim sredstvima. Bio je ljubitelj cve\u0107a, pa je njegovom zaslugom i trudiom Vojna akademija bila okru\u017eena ba\u0161tom i parkom, u kome su pitomci mogli da se odmaraju i u\u017eivaju. Zahovi \u0161ti\u0107enici \u2013 pitomci, govotili su o njemu kao \u010doveku \u2013 vojniku koji nije znao za umor, niti je \u0161tedeo sebe kada je u pitanju bio zajedni\u010dki interes. Kao vojnik bio je strog i pravi\u010dan, ali meke du\u0161e i otvoren prema svakom ko bi mu se obratio za pomo\u0107. U svemu je bio trezven i umeren, nesklon prema rasko\u0161i i sujeti. Ispoljavao je u\u010dtivost i kulturu me\u0111uljudskih odnosa. U vojnim krugovima je smatran valjanim i u\u010denim vojnikom. U to vreme spadao je u krug najzanimljivijih, najljubaznijih i najobrazovanijih li\u010dnosti u Beogradu. Svrstavan je u grupu ljudi demokratskih nazora i \u0161irokih politi\u010dkih pogleda. Pored svih velikih zasluga, bio je veoma skroman. Po crtama lica i pokretima bio je zabrinuti vojskovo\u0111a sa puno \u017eivosti, \u0161to je vojsci ulivalo poverenja. Njegovo iakako maleno telo zra\u010dilo je snagom i pouzdanjem, a li\u010dna mirno\u0107a poverenjem i istrajno\u0161\u0107u. \u017diveo je izuzetno skromno i tra\u017eio je vojni\u010dko po\u0161tovanje. Prema oficirima odnosio se uljudno, ali je zahtevao njihovu izdr\u017eljivost i vojni\u010dko dr\u017eanje. U ratnim uslovima za sve je tra\u017eio jednakost, gde ni sebe nije izuzimao. Nije davao da se njegovi oficiri raskomote i imaju bolje zaklone od ostalih vojnika. Tra\u017eio je da oni budu primer izdr\u017eljivosti. Tokom borbenih dejstava svoj \u0161tab smastio je u jedna zapre\u017ena kola, koja su bila samo ome\u0111ena arnjevima i pokrivena \u0161atorskim krilima. Od inventara, tu je imao samo mali poljski sto i dve stolice. Kona\u010dnim sumiranjem Zahovog delanja u Srbiji, mo\u017eemo re\u0107i da je zavr\u0161eno sa uspehom. Tokom njegovog boravka na ovim prostorima, do\u0161lo je do stvaranja samostalne srpske dr\u017eave, za koju se Zah zalagao i borio skoro polovinu svoga \u017eivota. Godine 1867. poslednje osmanske trupe napustile su Beogradski pa\u0161aluk (tada\u0161nju Srbiju), a knez Mihailo Obrenovi\u0107 dobija je klju\u010deve ve\u0107uh srpskih gradova, \u010dime Srbija postaje de fakto nezavisna dr\u017eava. Na Balkanskom kongresu 1878. godine, Srbija je zna\u010dajno teritorijalno pro\u0161irena, i dobila je me\u0111unarodno priznanje kao kraljevina. Na samom kraju treba re\u0107i da je Franti\u0161ek Alexandr Zach, pored znatne penzije, umro u Brnu 14. januara 1892. godine kao siromah. Novac koji je dobijao, davao je za \u0161kolovanje i pomaganje deci svojih prijatela u \u010ce\u0161koj, \u010dije mnogo\u010dlane porodice to same nisu bile sposobne. I kao \u0161to mo\u017ee da se desi velikim imenima, Zah je u Srbiji i u \u010ce\u0161koj bio zaboravljen. Zbog toga \u0161to njegovi potomci (sestri\u0107i) nisu pla\u0107ali grobno mesto, Zahov grob je bio prekopan, a zemni spomen na njega potpuno je nestao. Tek je 1928. godine postavljena spomen tabla na ku\u0107i u kojoj je proveo svoje poslednje dane i u kojoj je umro. Zahvaljuju\u0107i istra\u017eivanjima istori\u010dara Vaclava \u017da\u010deka, sedamdesetih godina pro\u0161log veka, \u010de\u0161ka nau\u010dna javnost, te\u017ei\u0161no iz Moravske \u010ce\u0161ke, detaljnije je upoznata sa likom i delom Franti\u0161eka Zaha. U Srbiji, i pored pojedina\u010dnih stru\u010dnih i nau\u010dnih zalaganja, nikada ni\u0161ta sli\u010dno nije organizovano i ura\u0111eno. Za \u010cehe u Srbiji, Franti\u0161ek Alexander Zach \u2013 Franja Zah je \u201enezanimljiva li\u010dnost\u201c. O njemu se govori pojedina\u010dno i to samo u nekim urbanim sredinama gde jo\u0161 ima \u010ceha. Ostaje nada da \u0107e se u Srbiji odnos prema \u010de\u0161kim velikanima sa ovih prostora u budu\u0107nosti promeniti. Autor: Prof. dr Jo\u017ee Siv\u00e1\u010dek, PhD<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-133","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/133","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=133"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/133\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":134,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/133\/revisions\/134"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=133"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=133"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=133"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}