Ubrzo nakon povratka na vlast 1860. godine, Milo\u0161 Obrenovi\u0107 je uvideo problem vojnog organizovanja i obrazovanja koji je nastao odlaskom Zaha, pa ga je ponovo pozvao da preuzme rukovo\u0111enje Vojnom akademijom. Zah je to prihvatio, ali pod \u010dvrstim pisanim garancijama, koje su mu date. Tako se Zah vra\u0107a na \u010delo Vojne akademije 01. juna 1860. godine.<\/p>\n\n\n\n
Poseban period nastaje u vreme vladavine Mihaila Obrenovi\u0107a, koji se usmerio na oslobodila\u010dku borbu protiv Turaka. Franja Zah je tada dobio veliku podr\u0161ku za razvoj svojih ideja u vezi odbrane Srbije. Na Zahovu inicijativu, razvijana je srpska vojska, uve\u0107ano njeno brojno stanje, i vr\u0161eno naoru\u017eavanje i modernizacija. Osim upravljanja Vojnom akademijom, Zah je ponovo po\u010deo da radi na implementaciji plana, koji je razvio nekoliko godina ranije. Stvorena je neka vrste op\u0161te nacionalne milicije, a Zah je u\u010destvovao u izradi plana opremanja i pripreme svih gra\u0111ana za odbranu.<\/p>\n\n\n\n
Do operativne realizacije vojnih aktivnosti do\u0161lo je 1862. godine. Tada je izbio sukob Turaka i Srba u Beogradu, nakon \u0161to je kod \u010cukur-\u010desme ubijen srpski de\u010dak. Eskalacija sukoba dovela je do turskog bombardovanja beobradske varo\u0161i. Zbog nastale situacije, Zah je kne\u017eevim ukazom unapre\u0111en u potpukovnika i imenovan za glavnog komandanta odbrane grada (srpskim policijskim snagama u gradu tada je upravljao Mihailo Barlovac, a vojnim Ranko Alimpi\u0107). Sa pozicije glavnokomanduju\u0107eg, razmi\u0161ljao je da sa svojim pitomcima uzvrati artiljerijskom vatrom, ali je od toga, iz vi\u0161e razloga, odustao. Zahova komandantska sposobnost imala je uticaja na odbranu glavnog grada. Na kraju je taj sukob doveo do oslobo\u0111enja Beograda i tri druga grada od turske okupacije.<\/p>\n\n\n\n
Za vreme Mihaila Obrenovi\u0107a, pod mentorstvom Franje Zaha, srpska vojska je od 3.530 vojnika, izrasla u silu sa 90.000 ljudi pod oru\u017ejem. Osnovni nedostatak, sa kojim se Zah sve vreme susretao i borio, bile su slabe mogu\u0107nosti opremanja srpske vojske kvalitetnim naoru\u017eanjem, municijom i opremom. Nacionalni konflikti na Balkanu su ja\u010dali, a tako\u0111e ja\u010dala je narodnooslobodila\u010dka borba protiv Turaka. Zah je o\u010dekivao i procenjivao da je za tu borbu potrebno ujediniti Srbe, Bugare i Grke. Zbog toga je ispoljio zna\u010dajnu inicijativu za diplomatske poslove unutar balkanskih naroda. Najve\u0107i uspeh Zaha jeste dogovor sa tada\u0161njim gr\u010dkim kraljem \u0110or\u0111em I kada je u Atini 1868. godine, ratifikovao vojnu konvenciju. Prilog konvenciji bio je tajni vojni savez izme\u0111u Srbije i Gr\u010dke protiv Turske. Prethodno je ostvaren dogovor sa Bugarskom i Crnom Gorom. Kada je konvencija 1868. godine ratifikovana, Prvi Balkanski savez postao je stvarnost. Ozbiljni pregovori za pristupanje savezu vo\u0111eni su i sa Rumunijom.<\/p>\n\n\n\n
Nakon atentata i pogibije kneza Mihaila Obrenovi\u0107a u Top\u010diderskom parku 1868. godine, stvari u Srbiji su se zna\u010dajno izmenile. To je uticalo da Franja Zah, iako najstariji pukovnik u Vojsci Srbije, bude potisnut iz najvi\u0161ih vojnih krugova. Razo\u010daran novonastalim odnosima u Srbiji i u vojnom koru, proveo je du\u017ei odmor u \u010ce\u0161koj i Moravskoj. U Srbiju se, na zahtev kneza Milana Obrenovi\u0107a, vratio tek 1870. godine. Tada se desio za njega zna\u010dajan doga\u0111aj, jer je izabran za \u010dlana Srpskog u\u010denog dru\u0161tva, \u010dime je verifikovao svoj dugogodi\u0161nji obrazovni i pedago\u0161ki rad. Nadalje, kako vi\u0161e nije u\u010destvovao u kreiranju dr\u017eavne politike i diplomatije, Zah je imenovan za prvog a\u0111utanta kneza. Vrhunac svoje \u017eivotne karijere Franja Zah je dostigao 1875. godine (u svojoj 68. godini \u017eivota). Povodom 25 godi\u0161njice Vojne akademije unapre\u0111en je u \u010din generala i postavljen je za na\u010delnika General\u0161taba Vojske Srbije. Me\u0111utim, ve\u0107 od naredne 1876. godine, za njega po\u010dinje posebna \u017eivotna drama, koja ga je pratila do kraja \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n
Zaha je duboko dirnuo poraz srpske vojske na Kalipolju i Javoru 1876. godine. U tom, za Srbiju preuranjenom ratu sa Turskom, Zah je \u017eeleo da svoje nekada\u0161nje pitomce povede u oslobodila\u010dku borbu i potvrdi ono \u010demu ih je neprestano u\u010dio u akademiji. Iako tada nije izgubljen niti pedalj srpske zemlje, Zah je izgubio bitku, izgubio je nogu i, \u0161to je jo\u0161 gore, izgubio je nekoliko desetina vrsnih srpskih junaka. Preispitivanje tih doga\u0111aja, pratilo ga je do kraja \u017eivota. Nakon njegovog li\u010dnog neuspeha na rati\u0161tu i po\u010detka trajnog invaliditeta, dalji boravak u Srbiji bilo je samo \u010dasno obavljanje vojni\u010dke slu\u017ebe u Vojsci Srbije, koju je i sam stvarao i gradio. U drugom srpsko-turskom ratu 1877-1878 godine, kao prvi a\u0111utant kneza Milana, samo je pomagao savetima. U Srbiji je ostao sve do penzionisanja 31. marta 1883. godine, kada je oti\u0161ao u rodnu \u010ce\u0161ku, iz koje vi\u0161e nije dolazio u Srbiju.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Prof. dr Jo\u017ee Siv\u00e1\u010dek, PhD<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ubrzo nakon povratka na vlast 1860. godine, Milo\u0161 Obrenovi\u0107 je uvideo problem vojnog organizovanja i obrazovanja koji je nastao odlaskom Zaha, pa ga je ponovo pozvao da preuzme rukovo\u0111enje Vojnom akademijom. Zah je to prihvatio, ali pod \u010dvrstim pisanim garancijama, koje su mu date. Tako se Zah vra\u0107a na \u010delo Vojne akademije 01. juna 1860. godine. Poseban period nastaje u vreme vladavine Mihaila Obrenovi\u0107a, koji se usmerio na oslobodila\u010dku borbu protiv Turaka. Franja Zah je tada dobio veliku podr\u0161ku za razvoj svojih ideja u vezi odbrane Srbije. Na Zahovu inicijativu, razvijana je srpska vojska, uve\u0107ano njeno brojno stanje, i vr\u0161eno naoru\u017eavanje i modernizacija. Osim upravljanja Vojnom akademijom, Zah je ponovo po\u010deo da radi na implementaciji plana, koji je razvio nekoliko godina ranije. Stvorena je neka vrste op\u0161te nacionalne milicije, a Zah je u\u010destvovao u izradi plana opremanja i pripreme svih gra\u0111ana za odbranu. Do operativne realizacije vojnih aktivnosti do\u0161lo je 1862. godine. Tada je izbio sukob Turaka i Srba u Beogradu, nakon \u0161to je kod \u010cukur-\u010desme ubijen srpski de\u010dak. Eskalacija sukoba dovela je do turskog bombardovanja beobradske varo\u0161i. Zbog nastale situacije, Zah je kne\u017eevim ukazom unapre\u0111en u potpukovnika i imenovan za glavnog komandanta odbrane grada (srpskim policijskim snagama u gradu tada je upravljao Mihailo Barlovac, a vojnim Ranko Alimpi\u0107). Sa pozicije glavnokomanduju\u0107eg, razmi\u0161ljao je da sa svojim pitomcima uzvrati artiljerijskom vatrom, ali je od toga, iz vi\u0161e razloga, odustao. Zahova komandantska sposobnost imala je uticaja na odbranu glavnog grada. Na kraju je taj sukob doveo do oslobo\u0111enja Beograda i tri druga grada od turske okupacije. Za vreme Mihaila Obrenovi\u0107a, pod mentorstvom Franje Zaha, srpska vojska je od 3.530 vojnika, izrasla u silu sa 90.000 ljudi pod oru\u017ejem. Osnovni nedostatak, sa kojim se Zah sve vreme susretao i borio, bile su slabe mogu\u0107nosti opremanja srpske vojske kvalitetnim naoru\u017eanjem, municijom i opremom. Nacionalni konflikti na Balkanu su ja\u010dali, a tako\u0111e ja\u010dala je narodnooslobodila\u010dka borba protiv Turaka. Zah je o\u010dekivao i procenjivao da je za tu borbu potrebno ujediniti Srbe, Bugare i Grke. Zbog toga je ispoljio zna\u010dajnu inicijativu za diplomatske poslove unutar balkanskih naroda. Najve\u0107i uspeh Zaha jeste dogovor sa tada\u0161njim gr\u010dkim kraljem \u0110or\u0111em I kada je u Atini 1868. godine, ratifikovao vojnu konvenciju. Prilog konvenciji bio je tajni vojni savez izme\u0111u Srbije i Gr\u010dke protiv Turske. Prethodno je ostvaren dogovor sa Bugarskom i Crnom Gorom. Kada je konvencija 1868. godine ratifikovana, Prvi Balkanski savez postao je stvarnost. Ozbiljni pregovori za pristupanje savezu vo\u0111eni su i sa Rumunijom. Nakon atentata i pogibije kneza Mihaila Obrenovi\u0107a u Top\u010diderskom parku 1868. godine, stvari u Srbiji su se zna\u010dajno izmenile. To je uticalo da Franja Zah, iako najstariji pukovnik u Vojsci Srbije, bude potisnut iz najvi\u0161ih vojnih krugova. Razo\u010daran novonastalim odnosima u Srbiji i u vojnom koru, proveo je du\u017ei odmor u \u010ce\u0161koj i Moravskoj. U Srbiju se, na zahtev kneza Milana Obrenovi\u0107a, vratio tek 1870. godine. Tada se desio za njega zna\u010dajan doga\u0111aj, jer je izabran za \u010dlana Srpskog u\u010denog dru\u0161tva, \u010dime je verifikovao svoj dugogodi\u0161nji obrazovni i pedago\u0161ki rad. Nadalje, kako vi\u0161e nije u\u010destvovao u kreiranju dr\u017eavne politike i diplomatije, Zah je imenovan za prvog a\u0111utanta kneza. Vrhunac svoje \u017eivotne karijere Franja Zah je dostigao 1875. godine (u svojoj 68. godini \u017eivota). Povodom 25 godi\u0161njice Vojne akademije unapre\u0111en je u \u010din generala i postavljen je za na\u010delnika General\u0161taba Vojske Srbije. Me\u0111utim, ve\u0107 od naredne 1876. godine, za njega po\u010dinje posebna \u017eivotna drama, koja ga je pratila do kraja \u017eivota. Zaha je duboko dirnuo poraz srpske vojske na Kalipolju i Javoru 1876. godine. U tom, za Srbiju preuranjenom ratu sa Turskom, Zah je \u017eeleo da svoje nekada\u0161nje pitomce povede u oslobodila\u010dku borbu i potvrdi ono \u010demu ih je neprestano u\u010dio u akademiji. Iako tada nije izgubljen niti pedalj srpske zemlje, Zah je izgubio bitku, izgubio je nogu i, \u0161to je jo\u0161 gore, izgubio je nekoliko desetina vrsnih srpskih junaka. Preispitivanje tih doga\u0111aja, pratilo ga je do kraja \u017eivota. Nakon njegovog li\u010dnog neuspeha na rati\u0161tu i po\u010detka trajnog invaliditeta, dalji boravak u Srbiji bilo je samo \u010dasno obavljanje vojni\u010dke slu\u017ebe u Vojsci Srbije, koju je i sam stvarao i gradio. U drugom srpsko-turskom ratu 1877-1878 godine, kao prvi a\u0111utant kneza Milana, samo je pomagao savetima. U Srbiji je ostao sve do penzionisanja 31. marta 1883. godine, kada je oti\u0161ao u rodnu \u010ce\u0161ku, iz koje vi\u0161e nije dolazio u Srbiju. Autor: Prof. dr Jo\u017ee Siv\u00e1\u010dek, PhD<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-131","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/131","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=131"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/131\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":132,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/131\/revisions\/132"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=131"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=131"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=131"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}