Da li je re\u017eiser Sr\u0111an Karanovi\u0107 inspiraciju za naziv svoje TV serije \u201cGrlom u jagode\u201d dobio kada su on i Goran Markovi\u0107 leta 1965. seli u auto Goranovog oca Radeta i krenuli u Prag da pola\u017eu prijemni ispit za re\u017eiju na FAMU? Te\u0161ko je re\u0107i, ali mogao je! Jer, njih dvojica su sa skromnim znanjem o \u010cehoslova\u010dkoj, njenim \u017eiteljima, kulturi i kinematografiji a pritom gotovo da nisu znali ni re\u010d \u010de\u0161kog \u2013 po\u0161li u nepoznato.<\/p>\n\n\n\n
\u2013 Informacije o \u010ce\u0161koj davao mi je otac koji je u toj zemlji snimio nekoliko filmova. Tu je stekao prijatelje, me\u0111u njima re\u017eisere Jana Kadara i Elmara Klosa a tvrdio je da u pra\u0161koj akademiji mo\u017ee da se nau\u010di filmski zanat \u2013 se\u0107a se Goran Markovi\u0107 koji je sa Karanovi\u0107em bio gost na tribini u Jugoslovenskoj kinoteci povodom izlo\u017ebe \u201c\u010cehoslova\u010dki plakat za jugoslovenske filmove od 60. do 80. godina 20. veka\u201d.<\/p>\n\n\n\n
\u2013 Na prijemnom ispitu smo imali prevodioca. Ta \u017eena je, \u010dini mi se, imala ve\u0107u tremu od nas. Kad su nam rekli da smo polo\u017eili to je zna\u010dilo da \u0107e nam \u0161kolovanje biti besplatno, da \u0107emo dobiti mesto u domu i bonove za obroke koje smo pla\u0107ali po bagatelnim cenama. Otac je, posle toga, seo u auto i oti\u0161ao a mi smo ostali sami u Pragu. Svratili smo u ekspres restoran \u201cKoruna\u201d na vir\u0161le i pivo. Tu smo upoznali And\u017eeja, studenta iz Poljske i, bez obzira na to \u0161to nismo znali re\u010d njegovog a ni on na\u0161eg jezika, lepo se dru\u017eili \u2013 se\u0107a se Markovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
\u2013 U to vreme u Pragu je bilo mnogo stranih studenata \u2013 Poljaka, Bugara, Vijetnamaca, Afrikanaca\u2026 Bilo je i onih sa Zapada me\u0111u kojima i jedan \u0160panac koji je kasnije postao direktor filmskog festivala u Valensiji. Kada bismo se tamo sreli razgovarali smo, na \u010du\u0111enje prisutnih, \u010de\u0161ki! \u2013 se\u0107a se Sr\u0111an Karanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Prema re\u010dima Markovi\u0107a i Karanovi\u0107a tokom studija slu\u0161ali su predavanja Milana Kundere, Elmara Klosea, Otokara Vavre, Karela Zemana\u2026<\/p>\n\n\n\n
\u2013 Meni je posebno bio zanimljiv rektor FAMU Antonin Brousil koji je bio gospodski odeven i oko vrata nosio beli \u0161al. Bio je i direktor filmskog festivala u Karlovim Varima pa je putovao svetom i donosio kopije filmova. Studenti Akademije su tako bili u prilici da prate gotovo sve \u0161to je bilo aktuelno u svetskoj kinematografiji. Bilo je dana kada smo i\u0161li i na tri projekcije dnevno \u2013 se\u0107a se Goran Markovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
\u2013 Jednom prilikom nas je gospodin Brausil spasio od sovjetskih vojnika. Napravili smo \u017eurku i bili vema bu\u010dni pa su vojnici iz patrole po\u010deli da lupaju na vrata. Rektor Brousil je iza\u0161ao i autoritativno rekao da je re\u010d o strudentima instituta za sovjetski film posle \u010dega je vo\u0111a patrole salutirao i oti\u0161ao.<\/p>\n\n\n\n
Prema re\u010dima Karanovi\u0107a on je sa rektorom Brousilom i kasnije odr\u017eavao kontakt, odlazio na festival u Karlove Vari, bio i \u010dlan \u017eirija i uvek se radovao tim susretima.<\/p>\n\n\n\n
\u2013 Studenti \u201cjugoslavci\u201d, kako su nas zvali, okupljali su se u vinariji \u201cOrlik\u201d. Tu su navra\u0107ali i oni koji su po Rezoluciji Informbiroa ostali u \u010ce\u0161koj, na\u0161i hokeja\u0161i koji su dolazili da u zemlji ovog sporta usavr\u0161e igru, na\u0161i prijatelji iz drugih zemalja\u2026Vodile su se, uz vino, beskrajne rasprave o najrazli\u010ditijim temama. Kad su u Pragu po\u010deli da se prikazuju \u201cSkuplja\u010da perja\u201d Sa\u0161e Petrovi\u0107a, koji je ina\u010de kratko studirao u Pragu i vratio se u Jugoslaviju 1948. godine, organizovali smo \u017eurku. Pu\u0161tali smo plo\u010du sa pesmama Olivere Katarine iz tog filma i poku\u0161avali da objasnimo strancima \u0161ta zna\u010di \u201cdert\u201d \u2013 se\u0107a se Karanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Sla\u017eu se i Markovi\u0107 i Karanovi\u0107 da je te\u0161ko razlu\u010diti \u0161ta je u njihovim filmovima \u201c\u010de\u0161ki uticaj\u201d ali da postoji jer su deo mladosti, kada se formira ukus, proveli na FAMU. Osim toga ube\u0111eni su da bi bez pra\u0161kog iskustva njihovi filmovi bili druga\u010diji i njima ne bi provejavao karakteristi\u010dan \u010de\u0161ki humor. Ono \u0161to su nau\u010dili na FAMU, smatraju oni, i \u010dega su se pridr\u017eavali je da bi svako trebalo da neguje svoju poetiku i vi\u0111enje sveta. Zbog toga su njihovi, ali i filmovi Lordana Zafranovi\u0107a, Gorana Paskaljevi\u0107a i Rajka Grli\u0107a koji su u isto vreme studirali u Pragu, razli\u010diti i pogre\u0161no se svrstavaju u \u201c\u010ce\u0161ku \u0161kolu \u201c koja \u2013 ne postoji! <\/p>\n\n\n\n
Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Da li je re\u017eiser Sr\u0111an Karanovi\u0107 inspiraciju za naziv svoje TV serije \u201cGrlom u jagode\u201d dobio kada su on i Goran Markovi\u0107 leta 1965. seli u auto Goranovog oca Radeta i krenuli u Prag da pola\u017eu prijemni ispit za re\u017eiju na FAMU? Te\u0161ko je re\u0107i, ali mogao je! Jer, njih dvojica su sa skromnim znanjem o \u010cehoslova\u010dkoj, njenim \u017eiteljima, kulturi i kinematografiji a pritom gotovo da nisu znali ni re\u010d \u010de\u0161kog \u2013 po\u0161li u nepoznato. \u2013 Informacije o \u010ce\u0161koj davao mi je otac koji je u toj zemlji snimio nekoliko filmova. Tu je stekao prijatelje, me\u0111u njima re\u017eisere Jana Kadara i Elmara Klosa a tvrdio je da u pra\u0161koj akademiji mo\u017ee da se nau\u010di filmski zanat \u2013 se\u0107a se Goran Markovi\u0107 koji je sa Karanovi\u0107em bio gost na tribini u Jugoslovenskoj kinoteci povodom izlo\u017ebe \u201c\u010cehoslova\u010dki plakat za jugoslovenske filmove od 60. do 80. godina 20. veka\u201d. \u2013 Na prijemnom ispitu smo imali prevodioca. Ta \u017eena je, \u010dini mi se, imala ve\u0107u tremu od nas. Kad su nam rekli da smo polo\u017eili to je zna\u010dilo da \u0107e nam \u0161kolovanje biti besplatno, da \u0107emo dobiti mesto u domu i bonove za obroke koje smo pla\u0107ali po bagatelnim cenama. Otac je, posle toga, seo u auto i oti\u0161ao a mi smo ostali sami u Pragu. Svratili smo u ekspres restoran \u201cKoruna\u201d na vir\u0161le i pivo. Tu smo upoznali And\u017eeja, studenta iz Poljske i, bez obzira na to \u0161to nismo znali re\u010d njegovog a ni on na\u0161eg jezika, lepo se dru\u017eili \u2013 se\u0107a se Markovi\u0107. \u2013 U to vreme u Pragu je bilo mnogo stranih studenata \u2013 Poljaka, Bugara, Vijetnamaca, Afrikanaca\u2026 Bilo je i onih sa Zapada me\u0111u kojima i jedan \u0160panac koji je kasnije postao direktor filmskog festivala u Valensiji. Kada bismo se tamo sreli razgovarali smo, na \u010du\u0111enje prisutnih, \u010de\u0161ki! \u2013 se\u0107a se Sr\u0111an Karanovi\u0107. Prema re\u010dima Markovi\u0107a i Karanovi\u0107a tokom studija slu\u0161ali su predavanja Milana Kundere, Elmara Klosea, Otokara Vavre, Karela Zemana\u2026 \u2013 Meni je posebno bio zanimljiv rektor FAMU Antonin Brousil koji je bio gospodski odeven i oko vrata nosio beli \u0161al. Bio je i direktor filmskog festivala u Karlovim Varima pa je putovao svetom i donosio kopije filmova. Studenti Akademije su tako bili u prilici da prate gotovo sve \u0161to je bilo aktuelno u svetskoj kinematografiji. Bilo je dana kada smo i\u0161li i na tri projekcije dnevno \u2013 se\u0107a se Goran Markovi\u0107. \u2013 Jednom prilikom nas je gospodin Brausil spasio od sovjetskih vojnika. Napravili smo \u017eurku i bili vema bu\u010dni pa su vojnici iz patrole po\u010deli da lupaju na vrata. Rektor Brousil je iza\u0161ao i autoritativno rekao da je re\u010d o strudentima instituta za sovjetski film posle \u010dega je vo\u0111a patrole salutirao i oti\u0161ao. Prema re\u010dima Karanovi\u0107a on je sa rektorom Brousilom i kasnije odr\u017eavao kontakt, odlazio na festival u Karlove Vari, bio i \u010dlan \u017eirija i uvek se radovao tim susretima. \u2013 Studenti \u201cjugoslavci\u201d, kako su nas zvali, okupljali su se u vinariji \u201cOrlik\u201d. Tu su navra\u0107ali i oni koji su po Rezoluciji Informbiroa ostali u \u010ce\u0161koj, na\u0161i hokeja\u0161i koji su dolazili da u zemlji ovog sporta usavr\u0161e igru, na\u0161i prijatelji iz drugih zemalja\u2026Vodile su se, uz vino, beskrajne rasprave o najrazli\u010ditijim temama. Kad su u Pragu po\u010deli da se prikazuju \u201cSkuplja\u010da perja\u201d Sa\u0161e Petrovi\u0107a, koji je ina\u010de kratko studirao u Pragu i vratio se u Jugoslaviju 1948. godine, organizovali smo \u017eurku. Pu\u0161tali smo plo\u010du sa pesmama Olivere Katarine iz tog filma i poku\u0161avali da objasnimo strancima \u0161ta zna\u010di \u201cdert\u201d \u2013 se\u0107a se Karanovi\u0107. Sla\u017eu se i Markovi\u0107 i Karanovi\u0107 da je te\u0161ko razlu\u010diti \u0161ta je u njihovim filmovima \u201c\u010de\u0161ki uticaj\u201d ali da postoji jer su deo mladosti, kada se formira ukus, proveli na FAMU. Osim toga ube\u0111eni su da bi bez pra\u0161kog iskustva njihovi filmovi bili druga\u010diji i njima ne bi provejavao karakteristi\u010dan \u010de\u0161ki humor. Ono \u0161to su nau\u010dili na FAMU, smatraju oni, i \u010dega su se pridr\u017eavali je da bi svako trebalo da neguje svoju poetiku i vi\u0111enje sveta. Zbog toga su njihovi, ali i filmovi Lordana Zafranovi\u0107a, Gorana Paskaljevi\u0107a i Rajka Grli\u0107a koji su u isto vreme studirali u Pragu, razli\u010diti i pogre\u0161no se svrstavaju u \u201c\u010ce\u0161ku \u0161kolu \u201c koja \u2013 ne postoji! Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-129","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/129","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=129"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/129\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":130,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/129\/revisions\/130"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=129"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=129"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=129"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}