Od po\u010detka 19. veka, velikim delom poljskog politi\u010dkog prostora dominirali su oni koji su svoje aktivnosti obavljali van zemlje, kao emigranti. Nakon neuspeha Novembarskog ustanka 1830 -1831. godine, do\u0161lo je do najve\u0107e emigracije Poljaka. Me\u0111u prognanima bili su predstavnici poslednje vlade Poljske, zatim vojnici i oficiri ustanka, umetnici i \u010dlanovi Sejma Kongresa Poljske. Ve\u0107ina politi\u010dkih emigranata nalazila se u Francuskoj. Zna\u010dajna li\u010dnost Poljaka iz Velike emigracije bio je knez Adam Jerzi Czartoriski, vo\u0111a poljske vlade u egzilu u Parizu, koja je imala svoje ambasade u Londonu i Istanbulu.<\/p>\n\n\n\n
Franji Zahu je poljska emigracija bila bliska iz razloga prostorne bliskosti moravskih i \u0161leskih \u010ceha sa Poljacima, kao i poljskog zagovaranja revolucionarne varijante ostvarivanja sveslovenske ideje. U okviru takvih usmerenja, Zah se odlaskom u Francusku okrenuo revolucionanom obrazovanju i izu\u010davanju vojnih nauka. Time se bavio od 1832. do 1836. godine. Poljska emigracija omogu\u0107ila mu je zaposlenje na mestu bibliotekara kraljevske biblioteke u Fontenblou. Tu je bio u prilici da \u010dita i sti\u010de svoje, kasnije svestrano, enciklopedijsko znanje. U takvom okru\u017eenju upoznao je i savremenu vojnu literaturu. Zah, koji je dobro znao nema\u010dki i francuski jezik, sa nema\u010dkog je prevodio radove koji su obja\u0161njavali organizaciju vojske i vojnu taktiku. Na taj na\u010din izgradio je li\u010dna znanja u oblasti vojne teorije, strategije i organizacije vojnih operacija.<\/p>\n\n\n\n
Po\u010detkom 1837. godine Zah se, na poziv i uz pomo\u0107 sestre Amalije, vratio u Habzbur\u0161ku monarhiju i do\u0161ao u Brno. Razlog je bio porodi\u010dna \u017eelja da preuzme vo\u0111enje gostionice \u201eU \u010derneho orla\u201c. Me\u0111utim, njega vo\u0111enje gostionice, koja je zapala u dugove, nije uop\u0161te zanimalo. Nastali dug mogao je da otplati \u017eenidbom s Annou Hlavsovou, \u0107erkom bogatog pra\u0161kog mlinara, koju je mladi Zah zaista zavoleo. Do svadbe, na \u017ealost nije do\u0161lo, jer brak nije odobrio otac devojke. O\u010digledno da je ta nesre\u0107na ljubav ostavila trajne posledice na \u017eivotni stav Zaha, jer se nikada kasnije nije o\u017eenio. Zbog negativnog ishoda li\u010dnih i porodi\u010dnih doga\u0111aja, krajem 1837. godine odlu\u010dio je da ode u Be\u010d i posveti se svojoj \u201edrugoj ljubavi\u201c, revolucionarnim aktivnostima slovenskih naroda.<\/p>\n\n\n\n
U Be\u010du je Zah oko sebe okupio mlade slovenske intelektualce, koji su razmi\u0161ljali i stvarali planove o budu\u0107nosti svojih naroda. Planirao je da u Be\u010du i Brnu organizovanje tajna \u010de\u0161ka nacionalna udru\u017eenja. Takve aktivnosti brzo su zapale u o\u010di Meternikovoj policiji, zbog \u010dega je 1840. godine odlu\u010dio da ponovo ode u Francusku. Na putu, koji je bio vrlo slo\u017een, Zah se neko vreme zadr\u017eao u \u0160vajcarskoj, rade\u0107i kod poznatog bibliotekara i \u0161kolskog inspektora Dimona kao njegov sekretar. Uz Dimona se upoznao sa \u0161vajcarskim \u0161kolskim sistemom i organizacijom nastave. To iskustvo i znanje kasnije je znala\u010dki primenio prilikom organizovanja Artilerijske \u0161kole u Beogradu. Tokom boravka u Francuskoj, nekoliko godina bio je i predava\u010d nema\u010dkog jezika u vojnoj \u0161koli u Brijenu, u onoj istoj u kojoj se \u0161kolovao i Napoleon Bonaparta. Razvojem istorijskih doga\u0111aja, Zah je 1843. godina preko Carigrada do\u0161ao u Beograd, radi obavljanja diplomatskih poslova za potrebe poljske emigracije. Istovremeno je radio i kao prevodilac u Francuskom konzulatu za Srbiju.<\/p>\n\n\n\n
Period Zahovog diplomatskog anga\u017eovanja u Srbiji za poljsku emigraciju i vladu u egzilu, koje se kod dela istori\u010dara na balkanskim prostorima karakteri\u0161e kao \u0161pijunska aktivnost, trajao je od 1843. do 1848. godine. \u010cim su stvoreni povoljni uslovi, u prole\u0107e 1848. godine, Zah ponovo odlazi na \u010de\u0161ke prostore i aktivno se uklju\u010duje u nacionalni revolucionarni pokret. Posebno zna\u010dajno je njegovo u\u010de\u0161\u0107e na Slovenskom kongresu u Pragu, gde je uz Vuka Karad\u017ei\u0107a zastupa interese Srba. Tokom rada Kongresa, koji nije ispunio o\u010dekivanja malih slovenskih naroda, do izra\u017eaja je do\u0161ao politi\u010dki egoizam Poljaka, koji su nagla\u0161avali i sprovodili samo poljske interese. Poseban problem bila je formirana politi\u010dka koalicija Poljaka i Ma\u0111ara, koja je bila u suprotnosti sa interesima i \u017eeljama ostalih manje brojnih slovenskih naroda. To je bio osnovni razlog zbog kog se Franja Zah 1849. godine razi\u0161ao sa poljskim emigracionim krugovima i prekinuo saradnju sa njima.<\/p>\n\n\n\n
Posle rasturanja Slovenskog kongresa, Zah se anga\u017eovao u borbi protiv Ma\u0111ara na strani Slovaka, kao na\u010delnik \u0161taba korpusa slovenskih dobrovoljaca. Za uspe\u0161no obavlanje vojnih poslova, koji su bili u korist Austrijske Monarhije, do\u017eiveo je nezahvalnost be\u010dke vlade, posebno ministra Baha, jer ga, kao pravnika, nisu primili u dr\u017eavnu slu\u017ebu. Zato ne iznena\u0111uje \u0161to je prihvatio ponudu, posebno iskazanu od strane vojvode Stevana Petrovi\u0107a Kni\u0107anina, da se vrati u Srbiju i da stupi u njenu dr\u017eavnu slu\u017ebu. U Srbiju Franja Zah ponovo dolazi u oktobru 1849. godine.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Prof. dr Jo\u017ee Siv\u00e1\u010dek, PhD<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Od po\u010detka 19. veka, velikim delom poljskog politi\u010dkog prostora dominirali su oni koji su svoje aktivnosti obavljali van zemlje, kao emigranti. Nakon neuspeha Novembarskog ustanka 1830 -1831. godine, do\u0161lo je do najve\u0107e emigracije Poljaka. Me\u0111u prognanima bili su predstavnici poslednje vlade Poljske, zatim vojnici i oficiri ustanka, umetnici i \u010dlanovi Sejma Kongresa Poljske. Ve\u0107ina politi\u010dkih emigranata nalazila se u Francuskoj. Zna\u010dajna li\u010dnost Poljaka iz Velike emigracije bio je knez Adam Jerzi Czartoriski, vo\u0111a poljske vlade u egzilu u Parizu, koja je imala svoje ambasade u Londonu i Istanbulu. Franji Zahu je poljska emigracija bila bliska iz razloga prostorne bliskosti moravskih i \u0161leskih \u010ceha sa Poljacima, kao i poljskog zagovaranja revolucionarne varijante ostvarivanja sveslovenske ideje. U okviru takvih usmerenja, Zah se odlaskom u Francusku okrenuo revolucionanom obrazovanju i izu\u010davanju vojnih nauka. Time se bavio od 1832. do 1836. godine. Poljska emigracija omogu\u0107ila mu je zaposlenje na mestu bibliotekara kraljevske biblioteke u Fontenblou. Tu je bio u prilici da \u010dita i sti\u010de svoje, kasnije svestrano, enciklopedijsko znanje. U takvom okru\u017eenju upoznao je i savremenu vojnu literaturu. Zah, koji je dobro znao nema\u010dki i francuski jezik, sa nema\u010dkog je prevodio radove koji su obja\u0161njavali organizaciju vojske i vojnu taktiku. Na taj na\u010din izgradio je li\u010dna znanja u oblasti vojne teorije, strategije i organizacije vojnih operacija. Po\u010detkom 1837. godine Zah se, na poziv i uz pomo\u0107 sestre Amalije, vratio u Habzbur\u0161ku monarhiju i do\u0161ao u Brno. Razlog je bio porodi\u010dna \u017eelja da preuzme vo\u0111enje gostionice \u201eU \u010derneho orla\u201c. Me\u0111utim, njega vo\u0111enje gostionice, koja je zapala u dugove, nije uop\u0161te zanimalo. Nastali dug mogao je da otplati \u017eenidbom s Annou Hlavsovou, \u0107erkom bogatog pra\u0161kog mlinara, koju je mladi Zah zaista zavoleo. Do svadbe, na \u017ealost nije do\u0161lo, jer brak nije odobrio otac devojke. O\u010digledno da je ta nesre\u0107na ljubav ostavila trajne posledice na \u017eivotni stav Zaha, jer se nikada kasnije nije o\u017eenio. Zbog negativnog ishoda li\u010dnih i porodi\u010dnih doga\u0111aja, krajem 1837. godine odlu\u010dio je da ode u Be\u010d i posveti se svojoj \u201edrugoj ljubavi\u201c, revolucionarnim aktivnostima slovenskih naroda. U Be\u010du je Zah oko sebe okupio mlade slovenske intelektualce, koji su razmi\u0161ljali i stvarali planove o budu\u0107nosti svojih naroda. Planirao je da u Be\u010du i Brnu organizovanje tajna \u010de\u0161ka nacionalna udru\u017eenja. Takve aktivnosti brzo su zapale u o\u010di Meternikovoj policiji, zbog \u010dega je 1840. godine odlu\u010dio da ponovo ode u Francusku. Na putu, koji je bio vrlo slo\u017een, Zah se neko vreme zadr\u017eao u \u0160vajcarskoj, rade\u0107i kod poznatog bibliotekara i \u0161kolskog inspektora Dimona kao njegov sekretar. Uz Dimona se upoznao sa \u0161vajcarskim \u0161kolskim sistemom i organizacijom nastave. To iskustvo i znanje kasnije je znala\u010dki primenio prilikom organizovanja Artilerijske \u0161kole u Beogradu. Tokom boravka u Francuskoj, nekoliko godina bio je i predava\u010d nema\u010dkog jezika u vojnoj \u0161koli u Brijenu, u onoj istoj u kojoj se \u0161kolovao i Napoleon Bonaparta. Razvojem istorijskih doga\u0111aja, Zah je 1843. godina preko Carigrada do\u0161ao u Beograd, radi obavljanja diplomatskih poslova za potrebe poljske emigracije. Istovremeno je radio i kao prevodilac u Francuskom konzulatu za Srbiju. Period Zahovog diplomatskog anga\u017eovanja u Srbiji za poljsku emigraciju i vladu u egzilu, koje se kod dela istori\u010dara na balkanskim prostorima karakteri\u0161e kao \u0161pijunska aktivnost, trajao je od 1843. do 1848. godine. \u010cim su stvoreni povoljni uslovi, u prole\u0107e 1848. godine, Zah ponovo odlazi na \u010de\u0161ke prostore i aktivno se uklju\u010duje u nacionalni revolucionarni pokret. Posebno zna\u010dajno je njegovo u\u010de\u0161\u0107e na Slovenskom kongresu u Pragu, gde je uz Vuka Karad\u017ei\u0107a zastupa interese Srba. Tokom rada Kongresa, koji nije ispunio o\u010dekivanja malih slovenskih naroda, do izra\u017eaja je do\u0161ao politi\u010dki egoizam Poljaka, koji su nagla\u0161avali i sprovodili samo poljske interese. Poseban problem bila je formirana politi\u010dka koalicija Poljaka i Ma\u0111ara, koja je bila u suprotnosti sa interesima i \u017eeljama ostalih manje brojnih slovenskih naroda. To je bio osnovni razlog zbog kog se Franja Zah 1849. godine razi\u0161ao sa poljskim emigracionim krugovima i prekinuo saradnju sa njima. Posle rasturanja Slovenskog kongresa, Zah se anga\u017eovao u borbi protiv Ma\u0111ara na strani Slovaka, kao na\u010delnik \u0161taba korpusa slovenskih dobrovoljaca. Za uspe\u0161no obavlanje vojnih poslova, koji su bili u korist Austrijske Monarhije, do\u017eiveo je nezahvalnost be\u010dke vlade, posebno ministra Baha, jer ga, kao pravnika, nisu primili u dr\u017eavnu slu\u017ebu. Zato ne iznena\u0111uje \u0161to je prihvatio ponudu, posebno iskazanu od strane vojvode Stevana Petrovi\u0107a Kni\u0107anina, da se vrati u Srbiju i da stupi u njenu dr\u017eavnu slu\u017ebu. U Srbiju Franja Zah ponovo dolazi u oktobru 1849. godine. Autor: Prof. dr Jo\u017ee Siv\u00e1\u010dek, PhD<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-125","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/125","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=125"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/125\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":126,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/125\/revisions\/126"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=125"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=125"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=125"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}