U tekstovima koji obja\u0161njavaju kako su nastali najstariji eksponati u Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu po pravilu se pominje jedno ime \u2013 dr Eduard Mihel. Ovaj lekar \u010de\u0161kog porekla ro\u0111en je 24. juna 1864. godine u varo\u0161ici Rihlov (Rychlov) bez obzira na to \u0161to mu je otac, tako\u0111e Eduard, ve\u0107 \u0161est godina \u017eiveo u Beogradu i bio glavni kuvar i \u0161ef protokola na dvoru Milo\u0161a Obrenovi\u0107a. Po svoj prilici budu\u0107i roditelji smatrali su da \u0107e \u010de\u0161ki lekari stru\u010dnije da obave poro\u0111aj prven\u010deta nego beogradski.<\/p>\n\n\n\n
Osnovnu \u0161kolu i gimnaziju Eduard Mihel mla\u0111i poha\u0111ao je u rodnom gradu. Upisao je medicinski fakultet 1882. godine u Pragu a nastavio u Be\u010du. Profesori su mu listom davali najvi\u0161e ocene uz opaske da se radi o izuzetno vrednom studentu \u017eeljnom znanja. Interesovale su ga i druge nauke tako da je tokom studija postao izuzetno obrazovan. Govorio je francuski, engleski, nema\u010dki i srpski.<\/p>\n\n\n\n
Diplomirao je 1889. godine, vratio se u Beograd i bio rado primljen u najvi\u0161e intelektualne i umetni\u010dke krugove. Bio je omiljen na okupljanjima beogradskog \u201ckrema\u201d gde je upoznao i o\u017eenio Olgu iz poznate porodice Kumanudi sa kojom je dobio k\u0107er Veru.<\/p>\n\n\n\n
Kada je o profesionalnom anaga\u017eovanju re\u010d dr Mihel je po\u010deo kao lekarski pomo\u0107nik na hirur\u0161kom odeljenju varo\u0161ke bolnice na beogradskoj Paliluli. Tu je ve\u0107 radio afirmisani hirurg dr Vojislav Suboti\u0107 koji je primetio njegov talenat i zalaganje i preporu\u010dio je da pre\u0111e na odeljenje za unutra\u0161nje bolesti i postane op\u0161tinski lekar. Na predlog dr Suboti\u0107a dr Mihel je kao dr\u017eavni stipendista poslat prvo u Be\u010d a potom u Frajburg i Pariz da specijalizuje patolo\u0161ku anatomiju, sudsku medicinu i bakteriologiju. Po povratku sa uspe\u0161no zavr\u0161ene specijalizacije ukazom kralja Aleksandra Obrenovi\u0107a postavljen je za glavnog prosektora Vojne varo\u0161ke bolnice. S obzirom na to da je naj\u010de\u0161\u0107e radio obdukcije (vi\u0161e od 4000) po\u010deo je da formira medicinsku zbirku preparata iz najrazli\u010ditijih slu\u010dajeva koji \u0107e budu\u0107im studentima medicine slu\u017eiti kao u\u010dila o retkim i manje uobi\u010dajenim povredama i promenama na organima.<\/p>\n\n\n\n
Na predlog dr Vojislava Suboti\u0107a dr Mihel je 1890. godine postao redovan \u010dlan Srpskog lekarskog dru\u0161tva a u godinama koje su sledile isticao se stru\u010dnim radom i inicijativama da se osavremeni rad dru\u0161tva. Ubrzo je postao i savetnik urednika Srpskog arhiva za celokupno lekarstvo Milana Jovanovi\u0107a Batuta za oblasti patolo\u0161ke anatomije, op\u0161te patologije i de\u010djih bolesti. Zbog ste\u010denog ugleda \u010desto je bio biran u stru\u010dne komisije, upravi odbor i sud \u010dasti a Dru\u0161tvo je predstavljao na me\u0111uarodnim lekarskim kongesima u Rimu, Pe\u0161ti, Parizu\u2026<\/p>\n\n\n\n
Godine 1897. dr Mihel je imenovan za li\u010dnog lekara kralja Aleksandra Obrenovi\u0107a i tu du\u017enost je obavljao do 1900. godine kada je dao ostavku \u201ciz medicinskih razloga\u201d. Znalo se, me\u0111utim, da je glavni razlog za to bilo neslaganje sa kraljevom odlukom da se o\u017eeni Dragom Ma\u0161in. Igrom sudbine on se ponovo sreo sa kraljevskim parom posle majskog prevrata jer je do\u0161ao u situaciju da izvr\u0161i obdukciju tela, po nekim podacima samo Drage Ma\u0161in. U prilog tome podatak da se u Institutu za sudsku medicinu \u010duva metak iz pi\u0161tolja pobunjenika koban za kraljicu Dragu koji je iz njenog tela izvadio dr Mihel.<\/p>\n\n\n\n
S obzirom na to da je prihvatio srpsko dr\u017eavljanstvo dr Mihel je bio vojni obveznik tako da je aktiviran u srpsko-turskom i balkanskim ratovima za rad u sanitetskoj slu\u017ebi. Mnogo je \u010dinio da sa\u010duva zdravlje vojske ali se kao najva\u017eniji njegov doprinos smatra inicijativa da se srpski vojnici vakcini\u0161u protiv kolere koja je 1912. i 1913. godine vladala u Turskoj i Bugaskoj.<\/p>\n\n\n\n
Po\u010detkom 1914. godine dr Mihel je bio \u010dlan ekipe najeminentnijih lekara koja je obi\u0161la sedamnaest medicinskih fakulteta u Evropi da prou\u010di njihovo funkcionisanje i pripremi osnivanje te institucije u Beogradu. Po povratku u zemlju predvi\u0111eno je da dr Mihel bude osniva\u010d i prvi profesor patolo\u0161ke anatomije i sudske medicine. Usledio je, me\u0111utim, po\u010detak Prvog svetskog rata pa je dr Mihel, u \u010dinu sanitetskog majora, postavljen za upravnika i lekara rezervne bolnice u Smederevskoj Palanci. Tokom le\u010denja ranjenka i vojnika zarazio se pegavim tifusom i umro 24. marta 1915. godine.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U tekstovima koji obja\u0161njavaju kako su nastali najstariji eksponati u Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu po pravilu se pominje jedno ime \u2013 dr Eduard Mihel. Ovaj lekar \u010de\u0161kog porekla ro\u0111en je 24. juna 1864. godine u varo\u0161ici Rihlov (Rychlov) bez obzira na to \u0161to mu je otac, tako\u0111e Eduard, ve\u0107 \u0161est godina \u017eiveo u Beogradu i bio glavni kuvar i \u0161ef protokola na dvoru Milo\u0161a Obrenovi\u0107a. Po svoj prilici budu\u0107i roditelji smatrali su da \u0107e \u010de\u0161ki lekari stru\u010dnije da obave poro\u0111aj prven\u010deta nego beogradski. Osnovnu \u0161kolu i gimnaziju Eduard Mihel mla\u0111i poha\u0111ao je u rodnom gradu. Upisao je medicinski fakultet 1882. godine u Pragu a nastavio u Be\u010du. Profesori su mu listom davali najvi\u0161e ocene uz opaske da se radi o izuzetno vrednom studentu \u017eeljnom znanja. Interesovale su ga i druge nauke tako da je tokom studija postao izuzetno obrazovan. Govorio je francuski, engleski, nema\u010dki i srpski. Diplomirao je 1889. godine, vratio se u Beograd i bio rado primljen u najvi\u0161e intelektualne i umetni\u010dke krugove. Bio je omiljen na okupljanjima beogradskog \u201ckrema\u201d gde je upoznao i o\u017eenio Olgu iz poznate porodice Kumanudi sa kojom je dobio k\u0107er Veru. Kada je o profesionalnom anaga\u017eovanju re\u010d dr Mihel je po\u010deo kao lekarski pomo\u0107nik na hirur\u0161kom odeljenju varo\u0161ke bolnice na beogradskoj Paliluli. Tu je ve\u0107 radio afirmisani hirurg dr Vojislav Suboti\u0107 koji je primetio njegov talenat i zalaganje i preporu\u010dio je da pre\u0111e na odeljenje za unutra\u0161nje bolesti i postane op\u0161tinski lekar. Na predlog dr Suboti\u0107a dr Mihel je kao dr\u017eavni stipendista poslat prvo u Be\u010d a potom u Frajburg i Pariz da specijalizuje patolo\u0161ku anatomiju, sudsku medicinu i bakteriologiju. Po povratku sa uspe\u0161no zavr\u0161ene specijalizacije ukazom kralja Aleksandra Obrenovi\u0107a postavljen je za glavnog prosektora Vojne varo\u0161ke bolnice. S obzirom na to da je naj\u010de\u0161\u0107e radio obdukcije (vi\u0161e od 4000) po\u010deo je da formira medicinsku zbirku preparata iz najrazli\u010ditijih slu\u010dajeva koji \u0107e budu\u0107im studentima medicine slu\u017eiti kao u\u010dila o retkim i manje uobi\u010dajenim povredama i promenama na organima. Na predlog dr Vojislava Suboti\u0107a dr Mihel je 1890. godine postao redovan \u010dlan Srpskog lekarskog dru\u0161tva a u godinama koje su sledile isticao se stru\u010dnim radom i inicijativama da se osavremeni rad dru\u0161tva. Ubrzo je postao i savetnik urednika Srpskog arhiva za celokupno lekarstvo Milana Jovanovi\u0107a Batuta za oblasti patolo\u0161ke anatomije, op\u0161te patologije i de\u010djih bolesti. Zbog ste\u010denog ugleda \u010desto je bio biran u stru\u010dne komisije, upravi odbor i sud \u010dasti a Dru\u0161tvo je predstavljao na me\u0111uarodnim lekarskim kongesima u Rimu, Pe\u0161ti, Parizu\u2026 Godine 1897. dr Mihel je imenovan za li\u010dnog lekara kralja Aleksandra Obrenovi\u0107a i tu du\u017enost je obavljao do 1900. godine kada je dao ostavku \u201ciz medicinskih razloga\u201d. Znalo se, me\u0111utim, da je glavni razlog za to bilo neslaganje sa kraljevom odlukom da se o\u017eeni Dragom Ma\u0161in. Igrom sudbine on se ponovo sreo sa kraljevskim parom posle majskog prevrata jer je do\u0161ao u situaciju da izvr\u0161i obdukciju tela, po nekim podacima samo Drage Ma\u0161in. U prilog tome podatak da se u Institutu za sudsku medicinu \u010duva metak iz pi\u0161tolja pobunjenika koban za kraljicu Dragu koji je iz njenog tela izvadio dr Mihel. S obzirom na to da je prihvatio srpsko dr\u017eavljanstvo dr Mihel je bio vojni obveznik tako da je aktiviran u srpsko-turskom i balkanskim ratovima za rad u sanitetskoj slu\u017ebi. Mnogo je \u010dinio da sa\u010duva zdravlje vojske ali se kao najva\u017eniji njegov doprinos smatra inicijativa da se srpski vojnici vakcini\u0161u protiv kolere koja je 1912. i 1913. godine vladala u Turskoj i Bugaskoj. Po\u010detkom 1914. godine dr Mihel je bio \u010dlan ekipe najeminentnijih lekara koja je obi\u0161la sedamnaest medicinskih fakulteta u Evropi da prou\u010di njihovo funkcionisanje i pripremi osnivanje te institucije u Beogradu. Po povratku u zemlju predvi\u0111eno je da dr Mihel bude osniva\u010d i prvi profesor patolo\u0161ke anatomije i sudske medicine. Usledio je, me\u0111utim, po\u010detak Prvog svetskog rata pa je dr Mihel, u \u010dinu sanitetskog majora, postavljen za upravnika i lekara rezervne bolnice u Smederevskoj Palanci. Tokom le\u010denja ranjenka i vojnika zarazio se pegavim tifusom i umro 24. marta 1915. godine. Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-123","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/123","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=123"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/123\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":124,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/123\/revisions\/124"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=123"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=123"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=123"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}