Na po\u010detku 19. veka, situacija narodnog \u017eivota u Moravskom kraju nije imala definisani \u010de\u0161ki identitet. Razlozi za to bili su mnogi, ali veliki uticaj imala je \u010dinjenica da su sami ljudi u naseljenim mestima i selima jo\u0161 uvek \u017eiveli u apati\u010dnom polufeudalnom duhovnom okru\u017eenju. To je uticalo da se nije gradio obrazovni sistem koji bi obuhvatio \u0161iru \u010de\u0161ku narodnu populaciju, tako da poseban sistem \u0161kolovanja na \u010de\u0161kom jeziku nije postojao. Negativni uticaj imalo je i rivalstvo dva tada ve\u0107a grada, Brna i Olomouca, koje je podelilo malobrojnu \u010de\u0161ku inteligenciju.<\/p>\n\n\n\n
Takva je bila situacija u \u010de\u0161kom naronom \u017eivotu na Moravi u vreme kada je 1817. godine Franja Zah, dete uglednog gostioni\u010dara iz Brna, kretao na \u0161kolovanje. On je upisan u nema\u010dku gimnaziju u Starom Brnu. \u010cetvorogodi\u0161nje \u0161kolovanje zavr\u0161io je 1821. godine kao nabolji u\u010denik sa odli\u010dnim ocenama. To mu je omogu\u0107ilo nastavak \u0161kolovanja u slede\u0107a dva razreda filozofskog usmerenja, koja je zavr\u0161io u periodu 1822-1824. godine. Tokom \u0161kolovanja, sa svojim \u010de\u0161kim prijateljima, iskoristio je priliku da se u Brnu sretne sa tada uticajnim slavistima Josefom Dobrovsk\u00fdm i Franti\u0161ekom Palack\u00fdm. Ti susreti definisali su slavisti\u010dku ideju, koja \u0107e Zaha pratiti tokom celog \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n
Sa odli\u010dnim filozofskim znanjima i po\u010detnom idejom slovenskog zajedni\u0161tva, Franja Zah odlazi da studira na Be\u010dkom univerzitetu. U Be\u010du boravi u periodu od 1824-1828. godine, kada zavr\u0161ava studije prava. Osim za studiranje pravnih nauka, vreme boravka u Be\u010du Zah je iskoristio i za svoje politi\u010dko definisanje. Posebno ga je privukla ideja liberalizma, na \u0161ta su uticaj imali i neki profesori sa univerziteta. Tada su formirane neformalne grupe istomi\u0161ljenika, kojesu razvijale politi\u010dke aktivnosti i pored strogog nadzora i zabrana koje je provodio Meternikov re\u017eim.<\/p>\n\n\n\n
U Be\u010du je mladi Zah brzo postao poznat kao intelektualac \u010diji je ugled uticao na politi\u010dko opredeljenje mnogih mladih ljudi iz evropskih, posebno slovenskih zemalja, koji su se tamo \u0161kolovali. Njegove ideje zasnivale su se na potrebi bu\u0111enja nacionalnog ose\u0107anja slovenskih naroda, \u010dije se upori\u0161te tra\u017eilo u njihovoj istorijskoj i kulturnoj pro\u0161losti. Poseban uticaj na revolucionarne aktivnosti u Evropi toga vremena imala je herojska borba Gr\u010dkog naroda protiv turske okupacije. Talasu simpatija prema slavnim Helenima priklonio se i Franja Zah, ali zbog odnosa prema porodici i preuzetih obaveza prema ocu, nije oti\u0161ao da se bori kao dobrovoljac. Od tada, ideja borca u oslobodila\u010dkim pokretima evropskih naroda nije ga napu\u0161tala.<\/p>\n\n\n\n
Po zavr\u0161etku studija prava u Be\u010du 1828. godine, Zah se opredelio za sudsku praksu. Po\u010deo je da radi kao pripravnik za pravne poslove na magistratu u Brnu. Uticaj na njega u to vreme imao je njegov mentor, pravnik Manner. Kada je Manner dobio preme\u0161taj u Znojmo, poveo je i mladog Franju Zaha sa sobom. Zah je pravnu sudsku praksu apsolvirao 1830. godine, kada je po\u010deo da radi kao sudski revizor na magistratu u Znojmu. Na tom mestu ga je zatekao talas novih bur\u017eoaskih revolucija na prostorima Evrope.<\/p>\n\n\n\n
O li\u010dnim stavovima Franje Zaha iz tog vremena, dosta se \u0161pekuli\u0161e. U okviru slovenskih naroda, na tlu Evrope nije bilo do kraja formirane slovenske dr\u017eave. To je uzrokovalo da se javi nekoliko zna\u010dajnih slovenskih nacionalnih pokreta, sa slobodarskim idejama, ali sa razli\u010ditih istorijskih i prostornih uslova. Na prostoru tada\u0161nje Habzbur\u0161ke monarhije posebno su zna\u010dajni pokreti pod uticajem Jana Kolara (kolarizam) slova\u010dke evangelisti\u010dke orijentacije i pokret poljske emigracije (mesijanizam) na \u010delu sa knezom Adamom \u010cartorijskim. Kako je kolarizam bio idejno usmeren na literarno romantisti\u010dko stvarala\u0161tvo slovenske orijentacije i te\u017ei\u0161no okrenut ka slovenima koji su gravitirali ka Pe\u0161ti, Franja Zah se priklonio njemu bli\u017eem, mnogo \u0161irem i revolucionarno aktivnijem pokretu poljske emigracije Adama \u010cartorijskog.<\/p>\n\n\n\n
Na takvo opredeljenje Zaha i njegov dalji \u017eivotni put poseban uticaj imao je Novembarski ustanak Poljaka protiv Ruske imperije 29.11.1830. godine. Mladi Zah ovaj put nije odoleo svojim unutra\u0161njim stavovima i u leto 1831. godine po\u0161ao je kao dobrovoljac da pomogne poljskim ustanicima u Krakovu. Na putu se razboleo od kolere i morao je da se le\u010di. Do ustanika je stigao kasno, kada su u Krakovu pobedili Rusi. Vratio se u Brno i nastavio da poma\u017ee poljski ustani\u010dki pokret, zbog \u010dega je bio privo\u0111en i ispitivan od strane gradske policije. Pod stalnim policijskim pritiskom, godine 1832. odlu\u010dio jeda emigrira u Francusku. Bio je prvi \u010ceh koji se priklju\u010dio brojnoj poljskoj emigraciji razli\u010dite politi\u010dke orijentacije, od demokrata do konzervativaca, na \u010dijem je \u010delu bio knez Adam \u010cartorijski.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Prof. dr Jo\u017ee Siv\u00e1\u010dek, PhD<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na po\u010detku 19. veka, situacija narodnog \u017eivota u Moravskom kraju nije imala definisani \u010de\u0161ki identitet. Razlozi za to bili su mnogi, ali veliki uticaj imala je \u010dinjenica da su sami ljudi u naseljenim mestima i selima jo\u0161 uvek \u017eiveli u apati\u010dnom polufeudalnom duhovnom okru\u017eenju. To je uticalo da se nije gradio obrazovni sistem koji bi obuhvatio \u0161iru \u010de\u0161ku narodnu populaciju, tako da poseban sistem \u0161kolovanja na \u010de\u0161kom jeziku nije postojao. Negativni uticaj imalo je i rivalstvo dva tada ve\u0107a grada, Brna i Olomouca, koje je podelilo malobrojnu \u010de\u0161ku inteligenciju. Takva je bila situacija u \u010de\u0161kom naronom \u017eivotu na Moravi u vreme kada je 1817. godine Franja Zah, dete uglednog gostioni\u010dara iz Brna, kretao na \u0161kolovanje. On je upisan u nema\u010dku gimnaziju u Starom Brnu. \u010cetvorogodi\u0161nje \u0161kolovanje zavr\u0161io je 1821. godine kao nabolji u\u010denik sa odli\u010dnim ocenama. To mu je omogu\u0107ilo nastavak \u0161kolovanja u slede\u0107a dva razreda filozofskog usmerenja, koja je zavr\u0161io u periodu 1822-1824. godine. Tokom \u0161kolovanja, sa svojim \u010de\u0161kim prijateljima, iskoristio je priliku da se u Brnu sretne sa tada uticajnim slavistima Josefom Dobrovsk\u00fdm i Franti\u0161ekom Palack\u00fdm. Ti susreti definisali su slavisti\u010dku ideju, koja \u0107e Zaha pratiti tokom celog \u017eivota. Sa odli\u010dnim filozofskim znanjima i po\u010detnom idejom slovenskog zajedni\u0161tva, Franja Zah odlazi da studira na Be\u010dkom univerzitetu. U Be\u010du boravi u periodu od 1824-1828. godine, kada zavr\u0161ava studije prava. Osim za studiranje pravnih nauka, vreme boravka u Be\u010du Zah je iskoristio i za svoje politi\u010dko definisanje. Posebno ga je privukla ideja liberalizma, na \u0161ta su uticaj imali i neki profesori sa univerziteta. Tada su formirane neformalne grupe istomi\u0161ljenika, kojesu razvijale politi\u010dke aktivnosti i pored strogog nadzora i zabrana koje je provodio Meternikov re\u017eim. U Be\u010du je mladi Zah brzo postao poznat kao intelektualac \u010diji je ugled uticao na politi\u010dko opredeljenje mnogih mladih ljudi iz evropskih, posebno slovenskih zemalja, koji su se tamo \u0161kolovali. Njegove ideje zasnivale su se na potrebi bu\u0111enja nacionalnog ose\u0107anja slovenskih naroda, \u010dije se upori\u0161te tra\u017eilo u njihovoj istorijskoj i kulturnoj pro\u0161losti. Poseban uticaj na revolucionarne aktivnosti u Evropi toga vremena imala je herojska borba Gr\u010dkog naroda protiv turske okupacije. Talasu simpatija prema slavnim Helenima priklonio se i Franja Zah, ali zbog odnosa prema porodici i preuzetih obaveza prema ocu, nije oti\u0161ao da se bori kao dobrovoljac. Od tada, ideja borca u oslobodila\u010dkim pokretima evropskih naroda nije ga napu\u0161tala. Po zavr\u0161etku studija prava u Be\u010du 1828. godine, Zah se opredelio za sudsku praksu. Po\u010deo je da radi kao pripravnik za pravne poslove na magistratu u Brnu. Uticaj na njega u to vreme imao je njegov mentor, pravnik Manner. Kada je Manner dobio preme\u0161taj u Znojmo, poveo je i mladog Franju Zaha sa sobom. Zah je pravnu sudsku praksu apsolvirao 1830. godine, kada je po\u010deo da radi kao sudski revizor na magistratu u Znojmu. Na tom mestu ga je zatekao talas novih bur\u017eoaskih revolucija na prostorima Evrope. O li\u010dnim stavovima Franje Zaha iz tog vremena, dosta se \u0161pekuli\u0161e. U okviru slovenskih naroda, na tlu Evrope nije bilo do kraja formirane slovenske dr\u017eave. To je uzrokovalo da se javi nekoliko zna\u010dajnih slovenskih nacionalnih pokreta, sa slobodarskim idejama, ali sa razli\u010ditih istorijskih i prostornih uslova. Na prostoru tada\u0161nje Habzbur\u0161ke monarhije posebno su zna\u010dajni pokreti pod uticajem Jana Kolara (kolarizam) slova\u010dke evangelisti\u010dke orijentacije i pokret poljske emigracije (mesijanizam) na \u010delu sa knezom Adamom \u010cartorijskim. Kako je kolarizam bio idejno usmeren na literarno romantisti\u010dko stvarala\u0161tvo slovenske orijentacije i te\u017ei\u0161no okrenut ka slovenima koji su gravitirali ka Pe\u0161ti, Franja Zah se priklonio njemu bli\u017eem, mnogo \u0161irem i revolucionarno aktivnijem pokretu poljske emigracije Adama \u010cartorijskog. Na takvo opredeljenje Zaha i njegov dalji \u017eivotni put poseban uticaj imao je Novembarski ustanak Poljaka protiv Ruske imperije 29.11.1830. godine. Mladi Zah ovaj put nije odoleo svojim unutra\u0161njim stavovima i u leto 1831. godine po\u0161ao je kao dobrovoljac da pomogne poljskim ustanicima u Krakovu. Na putu se razboleo od kolere i morao je da se le\u010di. Do ustanika je stigao kasno, kada su u Krakovu pobedili Rusi. Vratio se u Brno i nastavio da poma\u017ee poljski ustani\u010dki pokret, zbog \u010dega je bio privo\u0111en i ispitivan od strane gradske policije. Pod stalnim policijskim pritiskom, godine 1832. odlu\u010dio jeda emigrira u Francusku. Bio je prvi \u010ceh koji se priklju\u010dio brojnoj poljskoj emigraciji razli\u010dite politi\u010dke orijentacije, od demokrata do konzervativaca, na \u010dijem je \u010delu bio knez Adam \u010cartorijski. Autor: Prof. dr Jo\u017ee Siv\u00e1\u010dek, PhD<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-121","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/121","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=121"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/121\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":122,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/121\/revisions\/122"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=121"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=121"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=121"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}