Lik Fran\u0107i\u0161eka Aleksandra Zaha \u2013 Franje Zaha u Srbiji nije jasno opisan, a njegova dela nisu celovito obra\u0111ena i odre\u0111ena. Razlozi za to su mnogi, ali osnovni je vezan za pristrasne ideolo\u0161ke i politi\u010dke analize, kao i razli\u010dite vremenske i istorijske periode u kojima je vr\u0161eno vrednovanje svega \u0161to je Zah radio. Ono \u0161to su nesporne \u010dinjenice jeste da je gotovo polovinu svog \u017eivota Franja Zah proveo u Srbiji i svoje aktivnosti posvetio njenoj vojsci, odbrani i politici. Jedan je od utemeljiva\u010da srpske dr\u017eavne strategije, idejni pobornik poznatog dr\u017eavno-strate\u0161kog dokumenta Na\u010dertanije, glavni tvorac prve srpske savremene vojne akademije, vojnik u ratovima za oslobo\u0111enje i ujedinjenje Srba i vaspita\u010d mnogih generacija srpskih oficira.<\/p>\n\n\n\n
Na na\u0161im prostorima, poseban nedostatak u biografiji Franje Zaha jeste izostavljanje zna\u010dajnih li\u010dnih podataka, kao i ljudskih eti\u010dkih i moralnih pokazatelja, koji bi dali drugu sliku i druga\u010dije vi\u0111enje ovog vrlo znamenitog i uticajnog \u010ceha. Sadr\u017eaj priloga koji slede, imaju nameru da rasvetle deo tih elemenata \u2013 karaktera li\u010dnosti i \u017eivotnog puta, kojim je u burnim revolucionarnim vremenima 19. veka i\u0161ao Franja Zah.<\/p>\n\n\n\n
Pristupa\u010dni podaci ukazuju da familija Zahovih poti\u010de iz mesta Velk\u00fd N\u011bm\u010di kod \u017didlichovic. Bilisu to skromni i ugledni moravski \u010cesi. U Velk\u00fdm N\u011bm\u010dima \u017eiveo je i radio kao mlinar Ji\u0159i Zach, deda Franje Zaha. Njegova supruga Barbara, baba Franje Zaha, bila je poreklom iz Donje Austrije (Dolnich Rakous). U braku su imali troje dece, sinove Jozefa i Jana Ji\u0159ija i \u0107erku Janu Nepomucenou. Nakon rane smrti dede Ji\u0159ija 1784. godine, Barbara se preudala za gostioni\u010dara Jakuba Kle\u010danskeho i preselila u Brno.<\/p>\n\n\n\n
Jakub Kle\u010danski je u Brnu dr\u017eao poznati ugostiteljski objekat \u2013 kafanu \u201cU \u010derneho orla\u201d u ulici M\u011bninska (danas ulica Orl\u00ed). U novi brak, Barbara je sa sobom povela i troje svoje dece. Kako Jakub i Barbara nisu imala decu, o\u010duh je prihvatio i odgajao Barbarinu decu kao svoju. Bio je dobar roditelj i svakoga od troje dece Zahovih izveo je na pravi \u017eivotni put i obezbedio ih za uspe\u0161an \u017eivot. Jozefu je ostavio zemlju i vinograde u selu Velk\u00fd N\u011bm\u010di, Janu Ji\u0159imu (ocu Franje Zaha), jo\u0161 za svoga \u017eivota ustupio je vo\u0111enje kafane \u201cU \u010derneho orla\u201d, a Janu Nepomucenou udao je za regionalnog komesara Orlitzk\u00e9ho, \u0161to svedo\u010di o vi\u0161em dru\u0161tvenom statusu familija Zah i Kle\u010dansk\u00fd.<\/p>\n\n\n\n
Otac Franje Zaha, Jan Ji\u0159i Zach \u017eenio se dva puta. Prvi brak bio je sa Josefinou Nosovou, koja je bila negde od Hane (naselja izme\u0111u Vy\u0161kova i Krom\u011b\u0159i\u017ea). Sa njom je imao dvoje dece, sina Fran\u0107i\u0161eka (Franju Zha, ro\u0111en 1807. godine) i \u0107erku Amaliu (ro\u0111ena 1808. godine). Do raspada prvog braka do\u0161lo je iz nejasnih razloga. U drugom braku, o\u017eenio se sa Kate\u0159inou, sa kojom nije imao dece, ali je sa sobom doveo decu iz prvog braka. Ma\u0107eha Kate\u0159ina bila je dobra doma\u0107ica i pokazala je vrlo bri\u017ean odnos prema Fran\u0107i\u0161eku i Amaliji. Primerno ih je vaspitavala za budu\u0107i \u017eivot u gra\u0111anskom okru\u017eenju koje se tek formiralo.<\/p>\n\n\n\n
Fran\u0107i\u0161ek Aleksandar Zah rodio se 1. maja 1807. godine u gostionici \u201cU t\u0159\u00ed cisa\u0159\u016d\u201d, koja se nalazila u prigradskoj \u010detvrti grada Olomouc. Ve\u0107 krajem 1807. godine, porodica Zah se seli u Brnu, gde je otac Jan Ji\u0159\u00ed po\u010deo da vodi kafanu \u201cU \u010derneho orla\u201d, koja je veoma uspe\u0161no radila. Tokom narednih godina, kako se ugostiteljski posao \u0161irio, zara\u0111eno je dosta novca, \u0161to je omogu\u0107ilo da se prikupi prili\u010dna u\u0161te\u0111evina. Taj novac je kasnije koristio mladi Franja Zah za \u0161kolovanje, kao i za mnoga putovanja po Evropi.<\/p>\n\n\n\n
U to vreme, po\u010detkom 19. veka, \u010ce\u0161ka kao dr\u017eava nije postojala. Prostor Moravske bio je jedna od oblasti Habzbur\u0161ke Monarhije, bez posebnog \u010de\u0161kog identiteta i definisanog jezi\u010dkog govornog prostora. Zahov otac, Jan Ji\u0159\u00ed dobro je govorio nema\u010dki i \u010de\u0161ki i bilo mu je sve jedno kojim od ta dva jezika se slu\u017ei. Moravski \u010de\u0161ki u porodici je prevashodno koristila baba Franje Zaha, a zatim njegova ma\u0107eha, tako da se u ku\u0107i ve\u0107inom govorilo narodnim moravskim jezikom. Taj nepravilni \u010de\u0161ki jezik u narodu je u\u010den iz starih protivreformatorskih crkvenih knjiga. Osim u ku\u0107i, Franja Zaha je \u010de\u0161ki nau\u010dio mahom u igri sa drugom decom ili kasnije od \u010de\u0161kih studenata koji su dolazili iz Srednje \u010ce\u0161ke i okoline Praga. Posebnih \u0161kola na \u010de\u0161kom jeziku nije bilo, a stale\u0161ki presti\u017e i uticaj favorizovao je nema\u010dko obrazovanje. To je razlog zbog koga Zah nikada nije stekao obrazovanje na \u010de\u0161kom jeziku.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Prof. dr Jo\u017ee Siv\u00e1\u010dek, PhD<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Lik Fran\u0107i\u0161eka Aleksandra Zaha \u2013 Franje Zaha u Srbiji nije jasno opisan, a njegova dela nisu celovito obra\u0111ena i odre\u0111ena. Razlozi za to su mnogi, ali osnovni je vezan za pristrasne ideolo\u0161ke i politi\u010dke analize, kao i razli\u010dite vremenske i istorijske periode u kojima je vr\u0161eno vrednovanje svega \u0161to je Zah radio. Ono \u0161to su nesporne \u010dinjenice jeste da je gotovo polovinu svog \u017eivota Franja Zah proveo u Srbiji i svoje aktivnosti posvetio njenoj vojsci, odbrani i politici. Jedan je od utemeljiva\u010da srpske dr\u017eavne strategije, idejni pobornik poznatog dr\u017eavno-strate\u0161kog dokumenta Na\u010dertanije, glavni tvorac prve srpske savremene vojne akademije, vojnik u ratovima za oslobo\u0111enje i ujedinjenje Srba i vaspita\u010d mnogih generacija srpskih oficira. Na na\u0161im prostorima, poseban nedostatak u biografiji Franje Zaha jeste izostavljanje zna\u010dajnih li\u010dnih podataka, kao i ljudskih eti\u010dkih i moralnih pokazatelja, koji bi dali drugu sliku i druga\u010dije vi\u0111enje ovog vrlo znamenitog i uticajnog \u010ceha. Sadr\u017eaj priloga koji slede, imaju nameru da rasvetle deo tih elemenata \u2013 karaktera li\u010dnosti i \u017eivotnog puta, kojim je u burnim revolucionarnim vremenima 19. veka i\u0161ao Franja Zah. Pristupa\u010dni podaci ukazuju da familija Zahovih poti\u010de iz mesta Velk\u00fd N\u011bm\u010di kod \u017didlichovic. Bilisu to skromni i ugledni moravski \u010cesi. U Velk\u00fdm N\u011bm\u010dima \u017eiveo je i radio kao mlinar Ji\u0159i Zach, deda Franje Zaha. Njegova supruga Barbara, baba Franje Zaha, bila je poreklom iz Donje Austrije (Dolnich Rakous). U braku su imali troje dece, sinove Jozefa i Jana Ji\u0159ija i \u0107erku Janu Nepomucenou. Nakon rane smrti dede Ji\u0159ija 1784. godine, Barbara se preudala za gostioni\u010dara Jakuba Kle\u010danskeho i preselila u Brno. Jakub Kle\u010danski je u Brnu dr\u017eao poznati ugostiteljski objekat \u2013 kafanu \u201cU \u010derneho orla\u201d u ulici M\u011bninska (danas ulica Orl\u00ed). U novi brak, Barbara je sa sobom povela i troje svoje dece. Kako Jakub i Barbara nisu imala decu, o\u010duh je prihvatio i odgajao Barbarinu decu kao svoju. Bio je dobar roditelj i svakoga od troje dece Zahovih izveo je na pravi \u017eivotni put i obezbedio ih za uspe\u0161an \u017eivot. Jozefu je ostavio zemlju i vinograde u selu Velk\u00fd N\u011bm\u010di, Janu Ji\u0159imu (ocu Franje Zaha), jo\u0161 za svoga \u017eivota ustupio je vo\u0111enje kafane \u201cU \u010derneho orla\u201d, a Janu Nepomucenou udao je za regionalnog komesara Orlitzk\u00e9ho, \u0161to svedo\u010di o vi\u0161em dru\u0161tvenom statusu familija Zah i Kle\u010dansk\u00fd. Otac Franje Zaha, Jan Ji\u0159i Zach \u017eenio se dva puta. Prvi brak bio je sa Josefinou Nosovou, koja je bila negde od Hane (naselja izme\u0111u Vy\u0161kova i Krom\u011b\u0159i\u017ea). Sa njom je imao dvoje dece, sina Fran\u0107i\u0161eka (Franju Zha, ro\u0111en 1807. godine) i \u0107erku Amaliu (ro\u0111ena 1808. godine). Do raspada prvog braka do\u0161lo je iz nejasnih razloga. U drugom braku, o\u017eenio se sa Kate\u0159inou, sa kojom nije imao dece, ali je sa sobom doveo decu iz prvog braka. Ma\u0107eha Kate\u0159ina bila je dobra doma\u0107ica i pokazala je vrlo bri\u017ean odnos prema Fran\u0107i\u0161eku i Amaliji. Primerno ih je vaspitavala za budu\u0107i \u017eivot u gra\u0111anskom okru\u017eenju koje se tek formiralo. Fran\u0107i\u0161ek Aleksandar Zah rodio se 1. maja 1807. godine u gostionici \u201cU t\u0159\u00ed cisa\u0159\u016d\u201d, koja se nalazila u prigradskoj \u010detvrti grada Olomouc. Ve\u0107 krajem 1807. godine, porodica Zah se seli u Brnu, gde je otac Jan Ji\u0159\u00ed po\u010deo da vodi kafanu \u201cU \u010derneho orla\u201d, koja je veoma uspe\u0161no radila. Tokom narednih godina, kako se ugostiteljski posao \u0161irio, zara\u0111eno je dosta novca, \u0161to je omogu\u0107ilo da se prikupi prili\u010dna u\u0161te\u0111evina. Taj novac je kasnije koristio mladi Franja Zah za \u0161kolovanje, kao i za mnoga putovanja po Evropi. U to vreme, po\u010detkom 19. veka, \u010ce\u0161ka kao dr\u017eava nije postojala. Prostor Moravske bio je jedna od oblasti Habzbur\u0161ke Monarhije, bez posebnog \u010de\u0161kog identiteta i definisanog jezi\u010dkog govornog prostora. Zahov otac, Jan Ji\u0159\u00ed dobro je govorio nema\u010dki i \u010de\u0161ki i bilo mu je sve jedno kojim od ta dva jezika se slu\u017ei. Moravski \u010de\u0161ki u porodici je prevashodno koristila baba Franje Zaha, a zatim njegova ma\u0107eha, tako da se u ku\u0107i ve\u0107inom govorilo narodnim moravskim jezikom. Taj nepravilni \u010de\u0161ki jezik u narodu je u\u010den iz starih protivreformatorskih crkvenih knjiga. Osim u ku\u0107i, Franja Zaha je \u010de\u0161ki nau\u010dio mahom u igri sa drugom decom ili kasnije od \u010de\u0161kih studenata koji su dolazili iz Srednje \u010ce\u0161ke i okoline Praga. Posebnih \u0161kola na \u010de\u0161kom jeziku nije bilo, a stale\u0161ki presti\u017e i uticaj favorizovao je nema\u010dko obrazovanje. To je razlog zbog koga Zah nikada nije stekao obrazovanje na \u010de\u0161kom jeziku. Autor: Prof. dr Jo\u017ee Siv\u00e1\u010dek, PhD<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-116","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/116","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=116"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/116\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":117,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/116\/revisions\/117"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=116"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=116"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=116"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}