\u0106iril Kola\u010dek, moj deda, jedna od zna\u010dajnih li\u010dnosti Petrovaradina. Pamtimo ga po pri\u010di, slikama i \u010dlancima iz novina i knjiga. Ro\u0111en je u Beogradu 1879. godine a preminuo, u toku drugog svetckog rata, od tuberkuloze 1943. godine tako\u0111e u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju na parceli 74a. \u010ce\u0161kog porekla. Imao je i brata, \u0161to se vidi na novinskoj objavi za 40-to dnevni pomen. Izu\u010dio je kroja\u010dki zanat i nau\u010dio da svira klavir. \u017deni se Ru\u017eom Novotni, \u010dehinjom, koja je ro\u0111ena 1887.godine u tada\u0161njoj Austrougarskoj, u mestu Pritoka, a dana\u0161njoj \u010ce\u0161koj. Suprugu je upoznao u Beogradu po\u0161to je do\u0161la da radi kod brata, Alojza Novotnovog, u mesari, koju je dr\u017eao u Sarajevskoj ulici. Sa Ru\u017eom je imao \u010detvoro dece. \u0106erka Jelena ra\u0111a se 1907, a Natalija 1909. sin Vlastimir 1910. godine i Slavoljub 1912. godine.<\/p>\n\n\n\n
U toku \u0161kolovanja i obuke za kroja\u010da po\u010dinje i njegova zainteresovanost za radnika, njegova prava i njegovo bolje sutra. \u017denidbom i stvaranjem porodice nije utihnula \u017eelja za pravima radnika\u2026 Zbog toga je \u010desto bio pra\u0107en i privo\u0111en na informativne razgovore. Odlu\u010duje da menja mesto boravka misle\u0107i da \u0107e porodica imati mirniji \u017eivot a on vi\u0161e vremena za \u0161irenje svojih ideja. Preseljava se u Zemun, sa suprugom i decom, u prole\u0107e 1913. godine. Iste godine u jesen dolazi sa porodicom u Petrovaradin, gde \u017eive kao podstanari, kod porodice Kovanac, u Sva\u010di\u0107evoj ulici.<\/p>\n\n\n\n
Po\u010detkom prvog svetskog rata 1914. godine biva zarobljen, kao nepodoban, zbog svojih ideja\u2026 za Austrougarsku monarhiju, i odveden u radni logor u Lincu, dana\u0161nja Austrija. Tamo je kao dobar kroja\u010d sve vreme, \u0161io uniforme za austrougarske vojnike. Supruga Ru\u017ea sa decom dolazi tako\u0111e u Linc ali posle kratkog vremena, zbog lo\u0161ih uslova \u017eivota, odlazi sa decom kod rodbine u Kolin, dana\u0161nja \u010ce\u0161ka republika. Deca se tamo i \u0161koluju, jedno vreme. Kada se rat zavr\u0161io 1918. godine supruga Ru\u017ea sa decom dolazi po njega u Linc i zajedno nastavljaju put do Petrovaradina, na istu adresu i isti podstanarski stan.<\/p>\n\n\n\n
Zavr\u0161etkom rata 1918.godine i povratkom iz zarobljeni\u0161tva u Petrovaradin \u0106iril Kola\u010dek nastavlja sa radom kao roja\u010d i nastavlja zapo\u010detu borbu za po\u0161tovanje prava radnika. Kroz ra\u0111anje revolucionarne partije formirao se i njegov revolucionarni lik kao \u010doveka, radnika i kao sindikalnog vo\u0111e.<\/p>\n\n\n\n
\u010cesta okupljanja i propagiranja prava radnika dovode do omasovljenja samostalnih strukovnih sindikata. \u0106iril je bio \u010dlan kroja\u010dke zadruge \u201eNapredak\u201c . Po\u010dinju masovni progoni komunista i Klasnog radni\u010dkog pokreta na osnovu \u201eObznane\u201c tj. dekreta vlade Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca kojim se zabranjuje rad Komunisti\u010dke partije Jugoslavije i prokomunisti\u010dkih sindikata. Suspendovana su tada i razna radni\u010dka i ustavna prava. Partija nastavlja da funkcioni\u0161e ilegalno. Posle atentata na ministra Milorada Dra\u0161kovi\u0107a 1921. dr\u017eava sprovodi represivne mere i hapsi jula 1921. oko 10.000 ljudi osumnji\u010denih, misle\u0107i da su komunisti. Nakon sedmomese\u010dnog istra\u017enog postupka 22. januara 1922. na optu\u017eeni\u010dku klupu su izvedena 33 optu\u017eena lica me\u0111u kojima je bio i \u0106iril Kola\u010dek iz Petrovaradina. Zbog nedostatka dokaza \u0106iril je oslobo\u0111en. \u010clanstvo se i dalje nastavilo okupljati pa je 1922. godine na ilegalnom sasatanku, u podgra\u0111u Petrovaradinske tvr\u0111ave, u jednoj ku\u0107i, izabran mesni komitet KPJ za Novi Sad. Pored Andra\u0161a Polgara za sekretara je bio izabran i \u0106iril Kola\u010dek. Omladinska grupa se \u010desto okupljala oko njih dvojice i ubrzo postala jezgro za nove partiske organizacije. Godine 1924 je planirana je prvomajska proslava u Novom Sadu, plakate su polepljene po gradu. Odr\u017eano je i nekoliko skupova ali uo\u010di praznika policija je pohapsila poznate revolucionare pa i \u0106irila Kola\u010deka. Novosadski radnici su u znak protesta zbog hap\u0161enja drugara odr\u017eali sna\u017ene protestne demonstracije. \u0106iril je i dalje propagirao svoje ideje, menjao mesta boravka, od \u0161ume do skrivanja u crkvenom zvoniku. Bivao je \u010desto i hap\u0161en, saslu\u0161avan, zatvaran pa pu\u0161tan. Rade\u0107i kao kroja\u010d zara\u0111eni novac davao je supruzi za potrebe porodice. Supruga Ru\u017ea je bila nezadovoljna njegovim odnosom prema porodici ali je ipak \u0161tede\u0107i i uz pomo\u0107 svoje familije uspela kupiti veliki vo\u0107njak u Ljudevita gaju, kako se nazivao deo nekada\u0161njeg Petrovaradina, sa namerom zidanja ku\u0107e, \u0161to je i uspela 1927.godine. Deca su stasala u vredne i po\u0161tene ljude, zavr\u0161ila \u0161kole, uplovila u bra\u010dne vode\u2026<\/p>\n\n\n\n
\u0106irila je bolest zatekla u Beogradu. \u0106erka Jelena sa suprugom ga je negovala i sahranila.<\/p>\n\n\n\n
Autorka: Ru\u017ea Kola\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u0106iril Kola\u010dek, moj deda, jedna od zna\u010dajnih li\u010dnosti Petrovaradina. Pamtimo ga po pri\u010di, slikama i \u010dlancima iz novina i knjiga. Ro\u0111en je u Beogradu 1879. godine a preminuo, u toku drugog svetckog rata, od tuberkuloze 1943. godine tako\u0111e u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju na parceli 74a. \u010ce\u0161kog porekla. Imao je i brata, \u0161to se vidi na novinskoj objavi za 40-to dnevni pomen. Izu\u010dio je kroja\u010dki zanat i nau\u010dio da svira klavir. \u017deni se Ru\u017eom Novotni, \u010dehinjom, koja je ro\u0111ena 1887.godine u tada\u0161njoj Austrougarskoj, u mestu Pritoka, a dana\u0161njoj \u010ce\u0161koj. Suprugu je upoznao u Beogradu po\u0161to je do\u0161la da radi kod brata, Alojza Novotnovog, u mesari, koju je dr\u017eao u Sarajevskoj ulici. Sa Ru\u017eom je imao \u010detvoro dece. \u0106erka Jelena ra\u0111a se 1907, a Natalija 1909. sin Vlastimir 1910. godine i Slavoljub 1912. godine. U toku \u0161kolovanja i obuke za kroja\u010da po\u010dinje i njegova zainteresovanost za radnika, njegova prava i njegovo bolje sutra. \u017denidbom i stvaranjem porodice nije utihnula \u017eelja za pravima radnika\u2026 Zbog toga je \u010desto bio pra\u0107en i privo\u0111en na informativne razgovore. Odlu\u010duje da menja mesto boravka misle\u0107i da \u0107e porodica imati mirniji \u017eivot a on vi\u0161e vremena za \u0161irenje svojih ideja. Preseljava se u Zemun, sa suprugom i decom, u prole\u0107e 1913. godine. Iste godine u jesen dolazi sa porodicom u Petrovaradin, gde \u017eive kao podstanari, kod porodice Kovanac, u Sva\u010di\u0107evoj ulici. Po\u010detkom prvog svetskog rata 1914. godine biva zarobljen, kao nepodoban, zbog svojih ideja\u2026 za Austrougarsku monarhiju, i odveden u radni logor u Lincu, dana\u0161nja Austrija. Tamo je kao dobar kroja\u010d sve vreme, \u0161io uniforme za austrougarske vojnike. Supruga Ru\u017ea sa decom dolazi tako\u0111e u Linc ali posle kratkog vremena, zbog lo\u0161ih uslova \u017eivota, odlazi sa decom kod rodbine u Kolin, dana\u0161nja \u010ce\u0161ka republika. Deca se tamo i \u0161koluju, jedno vreme. Kada se rat zavr\u0161io 1918. godine supruga Ru\u017ea sa decom dolazi po njega u Linc i zajedno nastavljaju put do Petrovaradina, na istu adresu i isti podstanarski stan. Zavr\u0161etkom rata 1918.godine i povratkom iz zarobljeni\u0161tva u Petrovaradin \u0106iril Kola\u010dek nastavlja sa radom kao roja\u010d i nastavlja zapo\u010detu borbu za po\u0161tovanje prava radnika. Kroz ra\u0111anje revolucionarne partije formirao se i njegov revolucionarni lik kao \u010doveka, radnika i kao sindikalnog vo\u0111e. \u010cesta okupljanja i propagiranja prava radnika dovode do omasovljenja samostalnih strukovnih sindikata. \u0106iril je bio \u010dlan kroja\u010dke zadruge \u201eNapredak\u201c . Po\u010dinju masovni progoni komunista i Klasnog radni\u010dkog pokreta na osnovu \u201eObznane\u201c tj. dekreta vlade Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca kojim se zabranjuje rad Komunisti\u010dke partije Jugoslavije i prokomunisti\u010dkih sindikata. Suspendovana su tada i razna radni\u010dka i ustavna prava. Partija nastavlja da funkcioni\u0161e ilegalno. Posle atentata na ministra Milorada Dra\u0161kovi\u0107a 1921. dr\u017eava sprovodi represivne mere i hapsi jula 1921. oko 10.000 ljudi osumnji\u010denih, misle\u0107i da su komunisti. Nakon sedmomese\u010dnog istra\u017enog postupka 22. januara 1922. na optu\u017eeni\u010dku klupu su izvedena 33 optu\u017eena lica me\u0111u kojima je bio i \u0106iril Kola\u010dek iz Petrovaradina. Zbog nedostatka dokaza \u0106iril je oslobo\u0111en. \u010clanstvo se i dalje nastavilo okupljati pa je 1922. godine na ilegalnom sasatanku, u podgra\u0111u Petrovaradinske tvr\u0111ave, u jednoj ku\u0107i, izabran mesni komitet KPJ za Novi Sad. Pored Andra\u0161a Polgara za sekretara je bio izabran i \u0106iril Kola\u010dek. Omladinska grupa se \u010desto okupljala oko njih dvojice i ubrzo postala jezgro za nove partiske organizacije. Godine 1924 je planirana je prvomajska proslava u Novom Sadu, plakate su polepljene po gradu. Odr\u017eano je i nekoliko skupova ali uo\u010di praznika policija je pohapsila poznate revolucionare pa i \u0106irila Kola\u010deka. Novosadski radnici su u znak protesta zbog hap\u0161enja drugara odr\u017eali sna\u017ene protestne demonstracije. \u0106iril je i dalje propagirao svoje ideje, menjao mesta boravka, od \u0161ume do skrivanja u crkvenom zvoniku. Bivao je \u010desto i hap\u0161en, saslu\u0161avan, zatvaran pa pu\u0161tan. Rade\u0107i kao kroja\u010d zara\u0111eni novac davao je supruzi za potrebe porodice. Supruga Ru\u017ea je bila nezadovoljna njegovim odnosom prema porodici ali je ipak \u0161tede\u0107i i uz pomo\u0107 svoje familije uspela kupiti veliki vo\u0107njak u Ljudevita gaju, kako se nazivao deo nekada\u0161njeg Petrovaradina, sa namerom zidanja ku\u0107e, \u0161to je i uspela 1927.godine. Deca su stasala u vredne i po\u0161tene ljude, zavr\u0161ila \u0161kole, uplovila u bra\u010dne vode\u2026 \u0106irila je bolest zatekla u Beogradu. \u0106erka Jelena sa suprugom ga je negovala i sahranila. Autorka: Ru\u017ea Kola\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-114","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/114","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=114"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/114\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":115,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/114\/revisions\/115"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=114"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=114"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=114"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}