Draga\u010devski \u201cSabor truba\u010da u Gu\u010di\u201d kao i brojne manifestacije u Srbiji na kojima limeni duva\u010dki orkestri po pravilu podi\u017eu raspolo\u017eenje u publici i ovog leta su trubu i truba\u010de dovele u \u017ei\u017eu interesovanja. To je razlog da se setimo kako su truba, ali i ostali instrumenti \u201cbleh muzike\u201d, dospeli na muzi\u010dku scenu Srbije.<\/p>\n\n\n\n
Valja re\u0107i da su u tome zna\u010dajnu ulogu odigrali \u010cesi. Prvi me\u0111u njima bio je Josif \u0160lezinger, \u010de\u0161ki Jevrejin ro\u0111en u Somboru koga je Jevrem Obrenovi\u0107 1829. godine anga\u017eovao kao u\u010ditelja muzike i kapelnika orkestra u \u0160apcu. Dve godine kasnije je knjaz Milo\u0161 Obrenovi\u0107 preuzeo orkestar i nazvao ga \u201cKnja\u017eevsko-serbskom bandom\u201d da zameni do tada dvorske svira\u010de \u201cMustafu i njegovu dru\u017einu\u201d. Po\u0161to je knjaz insistirao da muzi\u010dari budu isklju\u010divo sa ovih prostora, pred \u0160lezingerom je bila gotovo nemogu\u0107a misija da \u010detrdesetak mladih vojnika prvo nau\u010di da sviraju, izme\u0111u ostalih, limene duva\u010dke instrumente a potom i da ih obu\u010di orkestarskom muziciranju. Njemu je to, ipak, polazilo za rukom tako da se anga\u017euju i drugi kapelnici, po pravilu, \u010cesi. Posle \u0160lezingerovog penzionisanja 1864. godine du\u017enost kapelnika preuzeo je njegov dotada\u0161nji pomo\u0107nik Franc Njeme\u010dek. Njega je 1868. nasledio Karel (Dragutin) \u010ci\u017eek, potom su do\u0161li Franti\u0161ek Dragutin Pokorni, pomo\u0107nik kapelnika orkestra kraljeve garde bio je Franja Sedla\u010dek\u2026 Kapelnik vojnih orkestara u Valjevu i Ni\u0161u bio je Jan (Jovan) Urban, dok je u Kragujevcu isti posao radio Josif Brodil.<\/p>\n\n\n\n
Pomenuti, kao i mnogi drugi \u010cesi muzi\u010dari, od dolaska u Srbiju do kraja Pravog svetskog rata obu\u010dili su stotine vojnika da sviraju limene duva\u010dke instrumente. Po povratku u rodna mesta, oni su umesto mar\u0161eva, kora\u010dnica i sve\u010danih pesama po\u010deli da sviraju melodije narodnih pesama iz zavi\u010daja.<\/p>\n\n\n\n
Na prvi pogled deluje nelogi\u010dno, isti\u010du muzikolozi, ali limeni duva\u010dki instrumenti su se i po tehni\u010dkim mogu\u0107nostima i po emocijama koje izazivaju pokazali gotovo idealni i za \u0161umadijska kola i za melodije isto\u010dne Srbije koje su pod uticajem vla\u0161kog melosa ali i za orijentalne \u010do\u010deke koji se sviraju na jugu Srbije.<\/p>\n\n\n\n
S obzirom na to da se ono \u0161to su svirali ad hoc formirani i \u010desto nepotpuni truba\u010dki orkestri dopadalo okupljenim na va\u0161arima i veseljima truba i ostali limeni instrumenti privla\u010dili su pa\u017enju i mladih koji su po\u010deli da u\u010de da sviraju. Naj\u010de\u0161\u0107e, \u201cna uvo\u201d to jest koriste\u0107i isklju\u0107ivo sluh. Bleh muzika je u nekim delovima Srbije postala toliko omiljena da su trubu, bez obzira na to \u0161to se na ovim prostorima pojavila u devetnaestom veku, po\u010deli da smatraju narodnim instrumentom. To je bio povod da se po\u010detkom \u0161ezdesetih godina dvadesetog veka u srpskoj varo\u0161ici Gu\u010da odr\u017ei prvi festival truba\u010dkih orkestara kao manifestacija izvornog narodnog stvarala\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n
Tokom \u0161est decenija odr\u017eavanja te smotre bivalo je sve o\u010diglednije da melodije obojene orijentom preuzimaju prevagu nad kolima centralne i isto\u010dne Srbije jer su, posebno mladi, mogli uz ju\u017enja\u010dke zvuke truba\u010dkih orkestara neobuzdano da igraju i pevaju. Popularnosti tog \u017eanra nesumnjivo su doprineli muzika iz filmova Emira Kusturice, melodije Gorana Bregovi\u0107a i njegovog \u201cOrkestra za svadbe i sahrane\u201d, kao neki od laureata Gu\u010de, poput Bobana Markovi\u0107a iz Prekodlca kod Vladi\u010dinog Hana. Njegov i Bregovi\u0107ev orkestar ve\u0107 godinama uspe\u0161no nastupaju \u0161irom Evrope izvode\u0107i takozvanu \u201cworld music\u201d.<\/p>\n\n\n\n
Osim brojnih fanova balkanskog melosa i neki truba\u010dki orkestri u Evropi po\u010deli su da ga koriste u svojim kompozicijama. Me\u0111u njima ima i \u010ceha. Re\u010d je o duva\u010dkom orkestru \u201cHarM\u00e1lek\u201d. Iza neobi\u010dnog naziva (izvedenica od nadimaka lidera orkestra Petra Harma\u010deka i Jakuba Ma\u0161eka) krije se jedanaest muzi\u010dara sa akademskom diplomom koji su se okupili 2016. godine. Oni ka\u017eu da nemaju ni\u0161ta protiv polki i valcera koje sviraju duva\u010dki orkestru u \u010ce\u0161koj ali su, ipak, po\u017eeleli da naprave iskorak i svoju muziku obogate, izme\u0111u ostalog, folklornim melodijama Balkana punim ritma i nabijenih emocijama. Nastupali su u Gu\u010di 2021. godine, na poznatom \u201cSiget\u201d festivalu u Budimpe\u0161ti a svirkom su digli raspolo\u017eenje i publici u \u010ce\u0161kom selu u okviru festivala \u201c\u010ce\u0161ki Banat 2022. godine\u201d.<\/p>\n\n\n\n
Po re\u010dima Harma\u010deka oni \u017eele da se zabave kad komponuju ali i da publiku podstaknu da zaigra i bar na trenutak zaboravi na probleme. U tome u potpunosti uspevaju kad zasviraju pesmu \u201cB\u011blehrad\u201d za koju su snimili spot u glavnom gradu Srbije, meodiju Bobana Markovi\u0107a \u201cDivok\u00fd k\u016f\u0148\u201d, \u201cRychl\u00e1\u201d\u2026<\/p>\n\n\n\n
Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Draga\u010devski \u201cSabor truba\u010da u Gu\u010di\u201d kao i brojne manifestacije u Srbiji na kojima limeni duva\u010dki orkestri po pravilu podi\u017eu raspolo\u017eenje u publici i ovog leta su trubu i truba\u010de dovele u \u017ei\u017eu interesovanja. To je razlog da se setimo kako su truba, ali i ostali instrumenti \u201cbleh muzike\u201d, dospeli na muzi\u010dku scenu Srbije. Valja re\u0107i da su u tome zna\u010dajnu ulogu odigrali \u010cesi. Prvi me\u0111u njima bio je Josif \u0160lezinger, \u010de\u0161ki Jevrejin ro\u0111en u Somboru koga je Jevrem Obrenovi\u0107 1829. godine anga\u017eovao kao u\u010ditelja muzike i kapelnika orkestra u \u0160apcu. Dve godine kasnije je knjaz Milo\u0161 Obrenovi\u0107 preuzeo orkestar i nazvao ga \u201cKnja\u017eevsko-serbskom bandom\u201d da zameni do tada dvorske svira\u010de \u201cMustafu i njegovu dru\u017einu\u201d. Po\u0161to je knjaz insistirao da muzi\u010dari budu isklju\u010divo sa ovih prostora, pred \u0160lezingerom je bila gotovo nemogu\u0107a misija da \u010detrdesetak mladih vojnika prvo nau\u010di da sviraju, izme\u0111u ostalih, limene duva\u010dke instrumente a potom i da ih obu\u010di orkestarskom muziciranju. Njemu je to, ipak, polazilo za rukom tako da se anga\u017euju i drugi kapelnici, po pravilu, \u010cesi. Posle \u0160lezingerovog penzionisanja 1864. godine du\u017enost kapelnika preuzeo je njegov dotada\u0161nji pomo\u0107nik Franc Njeme\u010dek. Njega je 1868. nasledio Karel (Dragutin) \u010ci\u017eek, potom su do\u0161li Franti\u0161ek Dragutin Pokorni, pomo\u0107nik kapelnika orkestra kraljeve garde bio je Franja Sedla\u010dek\u2026 Kapelnik vojnih orkestara u Valjevu i Ni\u0161u bio je Jan (Jovan) Urban, dok je u Kragujevcu isti posao radio Josif Brodil. Pomenuti, kao i mnogi drugi \u010cesi muzi\u010dari, od dolaska u Srbiju do kraja Pravog svetskog rata obu\u010dili su stotine vojnika da sviraju limene duva\u010dke instrumente. Po povratku u rodna mesta, oni su umesto mar\u0161eva, kora\u010dnica i sve\u010danih pesama po\u010deli da sviraju melodije narodnih pesama iz zavi\u010daja. Na prvi pogled deluje nelogi\u010dno, isti\u010du muzikolozi, ali limeni duva\u010dki instrumenti su se i po tehni\u010dkim mogu\u0107nostima i po emocijama koje izazivaju pokazali gotovo idealni i za \u0161umadijska kola i za melodije isto\u010dne Srbije koje su pod uticajem vla\u0161kog melosa ali i za orijentalne \u010do\u010deke koji se sviraju na jugu Srbije. S obzirom na to da se ono \u0161to su svirali ad hoc formirani i \u010desto nepotpuni truba\u010dki orkestri dopadalo okupljenim na va\u0161arima i veseljima truba i ostali limeni instrumenti privla\u010dili su pa\u017enju i mladih koji su po\u010deli da u\u010de da sviraju. Naj\u010de\u0161\u0107e, \u201cna uvo\u201d to jest koriste\u0107i isklju\u0107ivo sluh. Bleh muzika je u nekim delovima Srbije postala toliko omiljena da su trubu, bez obzira na to \u0161to se na ovim prostorima pojavila u devetnaestom veku, po\u010deli da smatraju narodnim instrumentom. To je bio povod da se po\u010detkom \u0161ezdesetih godina dvadesetog veka u srpskoj varo\u0161ici Gu\u010da odr\u017ei prvi festival truba\u010dkih orkestara kao manifestacija izvornog narodnog stvarala\u0161tva. Tokom \u0161est decenija odr\u017eavanja te smotre bivalo je sve o\u010diglednije da melodije obojene orijentom preuzimaju prevagu nad kolima centralne i isto\u010dne Srbije jer su, posebno mladi, mogli uz ju\u017enja\u010dke zvuke truba\u010dkih orkestara neobuzdano da igraju i pevaju. Popularnosti tog \u017eanra nesumnjivo su doprineli muzika iz filmova Emira Kusturice, melodije Gorana Bregovi\u0107a i njegovog \u201cOrkestra za svadbe i sahrane\u201d, kao neki od laureata Gu\u010de, poput Bobana Markovi\u0107a iz Prekodlca kod Vladi\u010dinog Hana. Njegov i Bregovi\u0107ev orkestar ve\u0107 godinama uspe\u0161no nastupaju \u0161irom Evrope izvode\u0107i takozvanu \u201cworld music\u201d. Osim brojnih fanova balkanskog melosa i neki truba\u010dki orkestri u Evropi po\u010deli su da ga koriste u svojim kompozicijama. Me\u0111u njima ima i \u010ceha. Re\u010d je o duva\u010dkom orkestru \u201cHarM\u00e1lek\u201d. Iza neobi\u010dnog naziva (izvedenica od nadimaka lidera orkestra Petra Harma\u010deka i Jakuba Ma\u0161eka) krije se jedanaest muzi\u010dara sa akademskom diplomom koji su se okupili 2016. godine. Oni ka\u017eu da nemaju ni\u0161ta protiv polki i valcera koje sviraju duva\u010dki orkestru u \u010ce\u0161koj ali su, ipak, po\u017eeleli da naprave iskorak i svoju muziku obogate, izme\u0111u ostalog, folklornim melodijama Balkana punim ritma i nabijenih emocijama. Nastupali su u Gu\u010di 2021. godine, na poznatom \u201cSiget\u201d festivalu u Budimpe\u0161ti a svirkom su digli raspolo\u017eenje i publici u \u010ce\u0161kom selu u okviru festivala \u201c\u010ce\u0161ki Banat 2022. godine\u201d. Po re\u010dima Harma\u010deka oni \u017eele da se zabave kad komponuju ali i da publiku podstaknu da zaigra i bar na trenutak zaboravi na probleme. U tome u potpunosti uspevaju kad zasviraju pesmu \u201cB\u011blehrad\u201d za koju su snimili spot u glavnom gradu Srbije, meodiju Bobana Markovi\u0107a \u201cDivok\u00fd k\u016f\u0148\u201d, \u201cRychl\u00e1\u201d\u2026 Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-112","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/112","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=112"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/112\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":113,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/112\/revisions\/113"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=112"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=112"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=112"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}