U\u010desnik balkanskih i Prvog svetskog rata, uspe\u0161an industrijalac i trgovac tekstilom, dobrotvor.., i jo\u0161 mnogo toga bio je Aleksandar Jarolimek. Ro\u0111en je u Beogradu 1891. godine. Otac mu je bio Josif Jarolimek iz Lipnice nad Sazavom u srednjoj \u010ce\u0161koj a majka Sofija Tantner, Nemica iz Pan\u010deva. Oni su u Beograd do\u0161li 1887. i \u017eiveli su u hotelu \u201cImperijal\u201d na mestu sada\u0161njeg Filozofskog fakulteta. Tu su imali prozvodnju belog rublja a u Knez Mihailovoj 14 prodavnicu \u201cKod doma\u0107ice\u201d \u2013 platnarsku trgovinu, stovari\u0161te rublja, \u201copreme za udava\u010de\u201d\u2026 Jarolimekovima se prvo rodila k\u0107i Bo\u017eena 1888. godine, potom sinovi Ferdinand 1889., Aleksandar 1891. i Jovan 1898. Zbog nesporazuma sa vlasnikom hotela Josif Jarolimek je 1904. godine kupio placeve i ku\u0107u u tada\u0161njoj Kosmajskoj a sada ulici Mar\u0161ala Birjuzova 5 i 7.<\/p>\n\n\n\n
Po zavr\u0161etku trgova\u010dke \u0161kole Aleksandar Jarolimek je poha\u0111ao Konji\u010dku podoficirsku \u0161kolu u Beogradu i zavr\u0161io je u \u010detvrtoj klasi 1911\/12. godine. Kao mlad podoficir u\u010destvovao je u Balkanskim ratovima iz kojih je kao trofej doneo tursku sablju koja se \u010duva u Zadu\u017ebini porodice Jarolimek. U Prvom svetskom ratu pro\u0161ao je zlohudu sudbinu vojske koja se povla\u010dila preko Albanije a na kraju rata bio akter trijumfalnog povratka u Srbiju. Me\u0111u prvima je kao konji\u010dki poru\u010dnik u \u0161tabu Dunavske divizije pod komandom vojvode Petra Bojovi\u0107a u\u0161ao u tek oslobo\u0111eni Beograd. U\u010destvovao je u sve\u010danom defileu ulicama Beograda i tom prilikom je oki\u0107en pobedni\u010dkim vencem kojim su \u017eitelji prestonice darivali oficire. Taj venac i orden Belog orla kojim je odlikovan, a po \u017eelji Aleksandrove k\u0107erke Dobrile, osniva\u010da Zadu\u017ebine porodice Jarolimek, darovani su Vojnom muzeju u Beogradu. Prema re\u010dima Branka Rodi\u0107a, upravnika Zadu\u017ebine koja \u010duva uspomenu na porodicu Jarolimek i poma\u017ee talentima \u0161kolskog uzrasta iz oblasti muzi\u010dke i likovne umetnosti, \u010duva se i Aleksandrov ratni dnevnik koji se trenutno prou\u010dava, uniforme i drugi li\u010dni predmeti koji \u0107e se prikazati javnosti.<\/p>\n\n\n\n
Po zavr\u0161etku rata Aleksandar je demobilisan i sa bra\u0107om je nastavio posao u o\u010devoj firmi \u201cJosif Jarolimek i sinovi\u201d. Posle o\u010deve smrti 1924. Aleksandar je osnovao akcionarsko dru\u0161tvo \u201cDoma\u0107a industrija zavesa i tepiha\u201d. Sagradio je tekstilnu fabriku na beogradskom Du\u0161anovcu a kao predradnike na tada najmodernijim ma\u0161inama anga\u017eovao majstore iz \u010ce\u0161ke. Zavese i tepihe prodavali su u Beogradu, Ni\u0161u i Zagrebu a koliko su se cenili ukazuje podatak da je njima gotovo u putpunosti opremljena zgrada Sku\u0161tine Srbije 1936. godine ali i da u popisu iz 2012. stoji da ovo zdanje krasi jo\u0161 desetak tepiha iz Jarolimekove fabrike.<\/p>\n\n\n\n
Na placu i mestu stare ku\u0107e Jarolimekovi su odlu\u010dili da izgrade novu. Ne bez razloga obratili su se birou koji je nosio ime \u010de\u0161kog arhitekte Mateja Blehe a posla se prihvatio tako\u0111e \u010ceh Jaroslav Prhal. Lepa zgrada, na \u017ealost, samo polovina prvobitno projektovane, zavr\u0161ena je 1926. godine a i danas odoleva zubu vremena.<\/p>\n\n\n\n
Aleksandar se 1930. godine o\u017eenio Nade\u017edom, k\u0107erkom trgovca iz Ni\u0161a Dimitrija Veli\u010dkovi\u0107a. Dve godine kasnije rodio im se sin Zoran, a 1935. k\u0107i Dobrila. Osim poslova u vezi sa fabrikom Aleksandar je bio u dva navrata odbornik u gradskoj skup\u0161tini, bio je u upravnom odboru Trgova\u010dkog fonda, ali je mnogo energije uneo i u rad dobrotvornog dru\u0161tva \u201cRotkva\u201d. Nov\u010dano su pomagali nezbrinutoj deci u Beogradu, izgradnju \u0161kola\u2026<\/p>\n\n\n\n
Po\u010detkom aprilskog rata 1941. Aleksandar se u \u010dinu konji\u010dkog potpukovnika zatekao u Sarajevu gde je zarobljen i deportovan u logor za oficire nedaleko od Nirnberga. Uspomena na te dane je portret koji je nacrtao njegov drug Mo\u0161a Mevorah i \u010duva se u Zadu\u017ebini.<\/p>\n\n\n\n
Te\u0161ko je oboleo u zarobljeni\u0161tvu pa je na osnovu toga porodica njegove majke uspela da ga oslobodi. Po povratku u Beograd obnovio je rad fabrike na Du\u0161anovcu ali je morao da je prilagodi ratnim uslovima i da proizvodi predivo. Posle oslobo\u0111enja sva imovina mu je nacionalizovana, kratko je radio kao direktor fabrike koju je osnovao, me\u0111utim, ubrzo je dobio otkaz. Fabrika je rasformirana, deo ma\u0161ina je prenet u Sloveniju a deo u Zrenjanin. Potom je radio kao blagajnik u Ugostiteljskom preduze\u0107u 1. reona u Beogradu. Savesno je obavljao i te poslove na \u0161ta ukazuju pohvalnice koje se \u010duvaju u Zadu\u017ebini. Na njima pi\u0161e da se \u201cslu\u017ebenik Aleksandar Jarolimek pohvaljuje za izvanredno zalaganje na ispunjenju zadataka Prvog petogodi\u0161njeg plana i socijalisti\u010dke izgradnje\u201d. Oti\u0161ao je u penziju 1953. godine, a naredne je umro.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U\u010desnik balkanskih i Prvog svetskog rata, uspe\u0161an industrijalac i trgovac tekstilom, dobrotvor.., i jo\u0161 mnogo toga bio je Aleksandar Jarolimek. Ro\u0111en je u Beogradu 1891. godine. Otac mu je bio Josif Jarolimek iz Lipnice nad Sazavom u srednjoj \u010ce\u0161koj a majka Sofija Tantner, Nemica iz Pan\u010deva. Oni su u Beograd do\u0161li 1887. i \u017eiveli su u hotelu \u201cImperijal\u201d na mestu sada\u0161njeg Filozofskog fakulteta. Tu su imali prozvodnju belog rublja a u Knez Mihailovoj 14 prodavnicu \u201cKod doma\u0107ice\u201d \u2013 platnarsku trgovinu, stovari\u0161te rublja, \u201copreme za udava\u010de\u201d\u2026 Jarolimekovima se prvo rodila k\u0107i Bo\u017eena 1888. godine, potom sinovi Ferdinand 1889., Aleksandar 1891. i Jovan 1898. Zbog nesporazuma sa vlasnikom hotela Josif Jarolimek je 1904. godine kupio placeve i ku\u0107u u tada\u0161njoj Kosmajskoj a sada ulici Mar\u0161ala Birjuzova 5 i 7. Po zavr\u0161etku trgova\u010dke \u0161kole Aleksandar Jarolimek je poha\u0111ao Konji\u010dku podoficirsku \u0161kolu u Beogradu i zavr\u0161io je u \u010detvrtoj klasi 1911\/12. godine. Kao mlad podoficir u\u010destvovao je u Balkanskim ratovima iz kojih je kao trofej doneo tursku sablju koja se \u010duva u Zadu\u017ebini porodice Jarolimek. U Prvom svetskom ratu pro\u0161ao je zlohudu sudbinu vojske koja se povla\u010dila preko Albanije a na kraju rata bio akter trijumfalnog povratka u Srbiju. Me\u0111u prvima je kao konji\u010dki poru\u010dnik u \u0161tabu Dunavske divizije pod komandom vojvode Petra Bojovi\u0107a u\u0161ao u tek oslobo\u0111eni Beograd. U\u010destvovao je u sve\u010danom defileu ulicama Beograda i tom prilikom je oki\u0107en pobedni\u010dkim vencem kojim su \u017eitelji prestonice darivali oficire. Taj venac i orden Belog orla kojim je odlikovan, a po \u017eelji Aleksandrove k\u0107erke Dobrile, osniva\u010da Zadu\u017ebine porodice Jarolimek, darovani su Vojnom muzeju u Beogradu. Prema re\u010dima Branka Rodi\u0107a, upravnika Zadu\u017ebine koja \u010duva uspomenu na porodicu Jarolimek i poma\u017ee talentima \u0161kolskog uzrasta iz oblasti muzi\u010dke i likovne umetnosti, \u010duva se i Aleksandrov ratni dnevnik koji se trenutno prou\u010dava, uniforme i drugi li\u010dni predmeti koji \u0107e se prikazati javnosti. Po zavr\u0161etku rata Aleksandar je demobilisan i sa bra\u0107om je nastavio posao u o\u010devoj firmi \u201cJosif Jarolimek i sinovi\u201d. Posle o\u010deve smrti 1924. Aleksandar je osnovao akcionarsko dru\u0161tvo \u201cDoma\u0107a industrija zavesa i tepiha\u201d. Sagradio je tekstilnu fabriku na beogradskom Du\u0161anovcu a kao predradnike na tada najmodernijim ma\u0161inama anga\u017eovao majstore iz \u010ce\u0161ke. Zavese i tepihe prodavali su u Beogradu, Ni\u0161u i Zagrebu a koliko su se cenili ukazuje podatak da je njima gotovo u putpunosti opremljena zgrada Sku\u0161tine Srbije 1936. godine ali i da u popisu iz 2012. stoji da ovo zdanje krasi jo\u0161 desetak tepiha iz Jarolimekove fabrike. Na placu i mestu stare ku\u0107e Jarolimekovi su odlu\u010dili da izgrade novu. Ne bez razloga obratili su se birou koji je nosio ime \u010de\u0161kog arhitekte Mateja Blehe a posla se prihvatio tako\u0111e \u010ceh Jaroslav Prhal. Lepa zgrada, na \u017ealost, samo polovina prvobitno projektovane, zavr\u0161ena je 1926. godine a i danas odoleva zubu vremena. Aleksandar se 1930. godine o\u017eenio Nade\u017edom, k\u0107erkom trgovca iz Ni\u0161a Dimitrija Veli\u010dkovi\u0107a. Dve godine kasnije rodio im se sin Zoran, a 1935. k\u0107i Dobrila. Osim poslova u vezi sa fabrikom Aleksandar je bio u dva navrata odbornik u gradskoj skup\u0161tini, bio je u upravnom odboru Trgova\u010dkog fonda, ali je mnogo energije uneo i u rad dobrotvornog dru\u0161tva \u201cRotkva\u201d. Nov\u010dano su pomagali nezbrinutoj deci u Beogradu, izgradnju \u0161kola\u2026 Po\u010detkom aprilskog rata 1941. Aleksandar se u \u010dinu konji\u010dkog potpukovnika zatekao u Sarajevu gde je zarobljen i deportovan u logor za oficire nedaleko od Nirnberga. Uspomena na te dane je portret koji je nacrtao njegov drug Mo\u0161a Mevorah i \u010duva se u Zadu\u017ebini. Te\u0161ko je oboleo u zarobljeni\u0161tvu pa je na osnovu toga porodica njegove majke uspela da ga oslobodi. Po povratku u Beograd obnovio je rad fabrike na Du\u0161anovcu ali je morao da je prilagodi ratnim uslovima i da proizvodi predivo. Posle oslobo\u0111enja sva imovina mu je nacionalizovana, kratko je radio kao direktor fabrike koju je osnovao, me\u0111utim, ubrzo je dobio otkaz. Fabrika je rasformirana, deo ma\u0161ina je prenet u Sloveniju a deo u Zrenjanin. Potom je radio kao blagajnik u Ugostiteljskom preduze\u0107u 1. reona u Beogradu. Savesno je obavljao i te poslove na \u0161ta ukazuju pohvalnice koje se \u010duvaju u Zadu\u017ebini. Na njima pi\u0161e da se \u201cslu\u017ebenik Aleksandar Jarolimek pohvaljuje za izvanredno zalaganje na ispunjenju zadataka Prvog petogodi\u0161njeg plana i socijalisti\u010dke izgradnje\u201d. Oti\u0161ao je u penziju 1953. godine, a naredne je umro. Autor: Karlo Kubi\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-110","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/110","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=110"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/110\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":111,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/110\/revisions\/111"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=110"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=110"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=110"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}