\u010ce\u0161ki jezik je u du\u017eem periodu veliki problem \u010de\u0161ke zajednice u Republici Srbiji. Jezi\u010dka nerazvijenost i slaba primena u komunikaciji ozbiljno ugro\u017eavaju opstanak \u010ceha na prostoru Republike Srbije. Navedeno stanje uslovilo je da deo \u010ceha u Srbiji, zabrinutih za opstanak identiteta i \u010de\u0161ke zajednice, po\u010dne ozbiljno da razgovara o problemima \u010de\u0161kog jezika. Tako je oktobra meseca 2021. godine organizovan stru\u010dni skup na temu \u201c\u010ce\u0161ki jezik u Srbiji \u2013 sada\u0161nje stanje i budu\u0107nost\u201c. Projektovano je da rasprava na skupu objektivno utvrdi stanje i ponudi smernice za prevazila\u017eene uo\u010denih problema vezanih za \u010de\u0161ki jezik.<\/p>\n\n\n\n
Osim stru\u010dnjaka sa fakulteta i obrazovnih institucija u Srbiji, projekat je uklju\u010divao i neophodnost prisutnosti privatnih \u0161kola jezika koje u svom programu imaju \u010de\u0161ki jezik. Namera organizatora, udru\u017eenja \u010cesi Srbije i \u010ce\u0161ke besede Beograd, bila je da se razgovara o obrazovnim mogu\u0107nostima i pokrene pitanje usagla\u0161avanja standarda i normi za u\u010denja \u010de\u0161kog jezika. Na \u017ealost, ni jedna privatna \u0161kola jezika u Srbiji se nije odazvala na poziv.<\/p>\n\n\n\n
Na stru\u010dnom skupu govorili su izlaga\u010di iz Srbije i iz \u010ce\u0161ke Republike. Tematski okvir obuhvatio je sadr\u017eaje podeljene u tri celine: o \u010de\u0161kom jeziku uop\u0161te i jezi\u010dkim standardima, o u\u010denju i nastavi \u010de\u0161kog jezika u Srbiji i o zna\u010daju \u010de\u0161kog jezika i mogu\u0107nostima koje pru\u017ea. Kao slikovit primer trenutnog stanja poslu\u017eila je nedavna neformalna anketa u okviru \u010de\u0161ke zajednice u Srbiji, kojom je konstatovano da se godi\u0161nje pro\u010dita samo nekoliko desetina primeraka knjiga savremenih \u010de\u0161kih autora. Od toga, na \u010de\u0161kom jeziku pro\u010dita se jedva nekoliko primeraka knjiga. Zaklju\u010dak ankete ukazuje da nije re\u010d samo o nepostojanju interesovanja za \u010de\u0161ku knji\u017eevnost i stvarala\u0161tvo, ve\u0107 je ve\u0107im delom re\u010d o nedostatku jezi\u010dkih sposobnosti za \u010ditanje ozbiljne \u010de\u0161ke literature. Sa aspekta te konstatacije treba posmatrati celokupan sadr\u017eaj stru\u010dnog skupa.<\/p>\n\n\n\n
Uvodno izlaganje imala je Nata\u0161a Keserovi\u0107, master filologije i doktorant filolo\u0161kih nauka, asistent za \u010de\u0161ki jezik na Filolo\u0161kom fakultetu u Beogradu. Ona je govorila na temu \u201eKnji\u017eevni i govorni \u010de\u0161ki jezik u Srbiji\u201c. Nakon njenog izlaganja, napravljena je jasna razlika izme\u0111u varijanti knji\u017eevnog i govornog \u010de\u0161kog jezika, njihovog istorijata i njihove upotrebe.<\/p>\n\n\n\n
U okviru prve tematske celine govorio je Jan Zorbi\u0107, lektor iz Ju\u017enomoravskog regiona \u010ce\u0161ke Republike, koji je u\u010ditelj za \u010de\u0161ki jezik u Kragujevcu i Beogradu. Tema njegovog izlaganja bili su \u201eStandardi potrebnih znanja \u010de\u0161kog jezika u Srbiji\u201c. Naglasio je zna\u010daj normativnosti i standardizacije \u010de\u0161kog jezika koji se u\u010di, posebno zbog mladih ljudi koji \u017eele nastaviti \u0161kolovanje i studije u \u010ce\u0161koj Republici.<\/p>\n\n\n\n
Drugu tematsku celinu svojim izlaganjem otvorio je magistar Stanislav Havel, u\u010ditelj \u010de\u0161kog jezika iz \u010ce\u0161ke, anga\u017eovan od strane Ministarstva obrazovanja \u010ce\u0161ke Republike, koji nastavu \u010de\u0161kog jezika provodi u \u010de\u0161kim udru\u017eenjima u Ju\u017enom Banatu. U\u010ditelj Havel govorio je na temu \u201eU\u010denje \u010de\u0161kog jezika u lokalnim sredinama u Srbiji\u201c. U njegovom izlaganju moglo se \u010duti kakav je \u010de\u0161ki jezik u \u010de\u0161koj manjinskoj zajednici i u srpskim sredinama, kao i na mogu\u0107e puteve unapre\u0111enja u\u010denja jezika.<\/p>\n\n\n\n
U okviru druge tematske celine o u\u010denju i nastavi \u010de\u0161kog jezika u obrazovnom sistemu Srbije, izlaganje je imao prof. dr Jo\u017ee Siva\u010dek, presednik udru\u017eenja \u010cesi Srbije \u2013 \u010ce\u0161i Srbska. On je izneo zaklju\u010dke analize na temu \u201e\u010ce\u0161ki jezik u obrazovnom sistemu Republike Srbije\u201c. Iz izlaganja se moglo sagledati da su stru\u010dni, organizacioni i pedago\u0161ki problemi, kada je \u010de\u0161ki jezik u pitanju, vrlo veliki i da neposredno uti\u010du na njegov kvalitet i opstanak na ovim prostorima.<\/p>\n\n\n\n
Tre\u0107om tematskom celinom otvarena je sadr\u017eajna oblast vezana za mogu\u0107nosti i budu\u0107nost \u010de\u0161kog jezika na prostorima Srbije. Vrlo je inspirativno bilo \u010duti izlaganje Tihane Hamovi\u0107, jedne od najboljih i najproduktivnijih prevodilaca savremene \u010de\u0161ke knji\u017eevnosti u Srbiji, na temu \u201e\u010ce\u0161ki knji\u017eevni jezik u srpsko-\u010de\u0161koj kulturnoj razmeni\u201c. Sadr\u017eaj njenog izlaganja naglasio je bogatstvo i lepotu \u010de\u0161kog knji\u017eevnog jezika i ukazao na zna\u010daj njegovog poznavanja, kao i na neophodnost odr\u017eavanja \u010de\u0161ke govorne tradicije na srpskim prostorima.<\/p>\n\n\n\n
Zavr\u0161no izlaganje na skupu imao je Andrej Kubi\u010dek, doktorant sociolo\u0161kih nauka, koji je vrstan poznavalac stanja \u010de\u0161ke manjinske zajednice u Republici Srbiji. Njegova tema bila je \u201eDru\u0161tveni i kulturni zna\u010daj \u010de\u0161kog jezika za \u010de\u0161ku zajednicu u Srbiji\u201c. Poruke njegovog izlaganja su ozbiljno upozoravaju\u0107e u okviru o\u010duvanja \u010de\u0161kog identiteta. Izlaganjem je ukazano da je uru\u0161avanje \u010de\u0161kog jezika u Srbiji do\u0161lo do mere pretvaranja lokalnog govornog dijalekta \u010de\u0161ke zajednice u prisutnost velikog broja neartikulisanih idiolekata.<\/p>\n\n\n\n
Preliminarni zaklju\u010dci skupa govore o neophodnosti o\u010duvanja i unapre\u0111enja kvaliteta \u010de\u0161kog jezika u Srbiji, kako u \u010de\u0161koj zajednici, tako i na nivou ukupnog obrazovnog sistema. Kona\u010dni rezultati projekta i stru\u010dnog skupa usmereni su ka stavovima koji bi dali smernice za dalje aktivnosti na o\u010duvanju, u\u010denju i mogu\u0107em pobolj\u0161anju kvaliteta znanja \u010de\u0161kog jezika. Dokle \u0107e se u tom pravcu sti\u0107i, zavisi od svih subjekata, a najvi\u0161e od samih pripadnika \u010de\u0161ke nacionalne manjine. Prve zna\u010dajne pokazatelje vide\u0107emo ve\u0107 slede\u0107e, 2022. godine, prilikom popisa stanovni\u0161tva u Republici Srbiji.<\/p>\n\n\n\n
Prof. dr Jo\u017ee Siv\u00e1\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u010ce\u0161ki jezik je u du\u017eem periodu veliki problem \u010de\u0161ke zajednice u Republici Srbiji. Jezi\u010dka nerazvijenost i slaba primena u komunikaciji ozbiljno ugro\u017eavaju opstanak \u010ceha na prostoru Republike Srbije. Navedeno stanje uslovilo je da deo \u010ceha u Srbiji, zabrinutih za opstanak identiteta i \u010de\u0161ke zajednice, po\u010dne ozbiljno da razgovara o problemima \u010de\u0161kog jezika. Tako je oktobra meseca 2021. godine organizovan stru\u010dni skup na temu \u201c\u010ce\u0161ki jezik u Srbiji \u2013 sada\u0161nje stanje i budu\u0107nost\u201c. Projektovano je da rasprava na skupu objektivno utvrdi stanje i ponudi smernice za prevazila\u017eene uo\u010denih problema vezanih za \u010de\u0161ki jezik. Osim stru\u010dnjaka sa fakulteta i obrazovnih institucija u Srbiji, projekat je uklju\u010divao i neophodnost prisutnosti privatnih \u0161kola jezika koje u svom programu imaju \u010de\u0161ki jezik. Namera organizatora, udru\u017eenja \u010cesi Srbije i \u010ce\u0161ke besede Beograd, bila je da se razgovara o obrazovnim mogu\u0107nostima i pokrene pitanje usagla\u0161avanja standarda i normi za u\u010denja \u010de\u0161kog jezika. Na \u017ealost, ni jedna privatna \u0161kola jezika u Srbiji se nije odazvala na poziv. Na stru\u010dnom skupu govorili su izlaga\u010di iz Srbije i iz \u010ce\u0161ke Republike. Tematski okvir obuhvatio je sadr\u017eaje podeljene u tri celine: o \u010de\u0161kom jeziku uop\u0161te i jezi\u010dkim standardima, o u\u010denju i nastavi \u010de\u0161kog jezika u Srbiji i o zna\u010daju \u010de\u0161kog jezika i mogu\u0107nostima koje pru\u017ea. Kao slikovit primer trenutnog stanja poslu\u017eila je nedavna neformalna anketa u okviru \u010de\u0161ke zajednice u Srbiji, kojom je konstatovano da se godi\u0161nje pro\u010dita samo nekoliko desetina primeraka knjiga savremenih \u010de\u0161kih autora. Od toga, na \u010de\u0161kom jeziku pro\u010dita se jedva nekoliko primeraka knjiga. Zaklju\u010dak ankete ukazuje da nije re\u010d samo o nepostojanju interesovanja za \u010de\u0161ku knji\u017eevnost i stvarala\u0161tvo, ve\u0107 je ve\u0107im delom re\u010d o nedostatku jezi\u010dkih sposobnosti za \u010ditanje ozbiljne \u010de\u0161ke literature. Sa aspekta te konstatacije treba posmatrati celokupan sadr\u017eaj stru\u010dnog skupa. Uvodno izlaganje imala je Nata\u0161a Keserovi\u0107, master filologije i doktorant filolo\u0161kih nauka, asistent za \u010de\u0161ki jezik na Filolo\u0161kom fakultetu u Beogradu. Ona je govorila na temu \u201eKnji\u017eevni i govorni \u010de\u0161ki jezik u Srbiji\u201c. Nakon njenog izlaganja, napravljena je jasna razlika izme\u0111u varijanti knji\u017eevnog i govornog \u010de\u0161kog jezika, njihovog istorijata i njihove upotrebe. U okviru prve tematske celine govorio je Jan Zorbi\u0107, lektor iz Ju\u017enomoravskog regiona \u010ce\u0161ke Republike, koji je u\u010ditelj za \u010de\u0161ki jezik u Kragujevcu i Beogradu. Tema njegovog izlaganja bili su \u201eStandardi potrebnih znanja \u010de\u0161kog jezika u Srbiji\u201c. Naglasio je zna\u010daj normativnosti i standardizacije \u010de\u0161kog jezika koji se u\u010di, posebno zbog mladih ljudi koji \u017eele nastaviti \u0161kolovanje i studije u \u010ce\u0161koj Republici. Drugu tematsku celinu svojim izlaganjem otvorio je magistar Stanislav Havel, u\u010ditelj \u010de\u0161kog jezika iz \u010ce\u0161ke, anga\u017eovan od strane Ministarstva obrazovanja \u010ce\u0161ke Republike, koji nastavu \u010de\u0161kog jezika provodi u \u010de\u0161kim udru\u017eenjima u Ju\u017enom Banatu. U\u010ditelj Havel govorio je na temu \u201eU\u010denje \u010de\u0161kog jezika u lokalnim sredinama u Srbiji\u201c. U njegovom izlaganju moglo se \u010duti kakav je \u010de\u0161ki jezik u \u010de\u0161koj manjinskoj zajednici i u srpskim sredinama, kao i na mogu\u0107e puteve unapre\u0111enja u\u010denja jezika. U okviru druge tematske celine o u\u010denju i nastavi \u010de\u0161kog jezika u obrazovnom sistemu Srbije, izlaganje je imao prof. dr Jo\u017ee Siva\u010dek, presednik udru\u017eenja \u010cesi Srbije \u2013 \u010ce\u0161i Srbska. On je izneo zaklju\u010dke analize na temu \u201e\u010ce\u0161ki jezik u obrazovnom sistemu Republike Srbije\u201c. Iz izlaganja se moglo sagledati da su stru\u010dni, organizacioni i pedago\u0161ki problemi, kada je \u010de\u0161ki jezik u pitanju, vrlo veliki i da neposredno uti\u010du na njegov kvalitet i opstanak na ovim prostorima. Tre\u0107om tematskom celinom otvarena je sadr\u017eajna oblast vezana za mogu\u0107nosti i budu\u0107nost \u010de\u0161kog jezika na prostorima Srbije. Vrlo je inspirativno bilo \u010duti izlaganje Tihane Hamovi\u0107, jedne od najboljih i najproduktivnijih prevodilaca savremene \u010de\u0161ke knji\u017eevnosti u Srbiji, na temu \u201e\u010ce\u0161ki knji\u017eevni jezik u srpsko-\u010de\u0161koj kulturnoj razmeni\u201c. Sadr\u017eaj njenog izlaganja naglasio je bogatstvo i lepotu \u010de\u0161kog knji\u017eevnog jezika i ukazao na zna\u010daj njegovog poznavanja, kao i na neophodnost odr\u017eavanja \u010de\u0161ke govorne tradicije na srpskim prostorima. Zavr\u0161no izlaganje na skupu imao je Andrej Kubi\u010dek, doktorant sociolo\u0161kih nauka, koji je vrstan poznavalac stanja \u010de\u0161ke manjinske zajednice u Republici Srbiji. Njegova tema bila je \u201eDru\u0161tveni i kulturni zna\u010daj \u010de\u0161kog jezika za \u010de\u0161ku zajednicu u Srbiji\u201c. Poruke njegovog izlaganja su ozbiljno upozoravaju\u0107e u okviru o\u010duvanja \u010de\u0161kog identiteta. Izlaganjem je ukazano da je uru\u0161avanje \u010de\u0161kog jezika u Srbiji do\u0161lo do mere pretvaranja lokalnog govornog dijalekta \u010de\u0161ke zajednice u prisutnost velikog broja neartikulisanih idiolekata. Preliminarni zaklju\u010dci skupa govore o neophodnosti o\u010duvanja i unapre\u0111enja kvaliteta \u010de\u0161kog jezika u Srbiji, kako u \u010de\u0161koj zajednici, tako i na nivou ukupnog obrazovnog sistema. Kona\u010dni rezultati projekta i stru\u010dnog skupa usmereni su ka stavovima koji bi dali smernice za dalje aktivnosti na o\u010duvanju, u\u010denju i mogu\u0107em pobolj\u0161anju kvaliteta znanja \u010de\u0161kog jezika. Dokle \u0107e se u tom pravcu sti\u0107i, zavisi od svih subjekata, a najvi\u0161e od samih pripadnika \u010de\u0161ke nacionalne manjine. Prve zna\u010dajne pokazatelje vide\u0107emo ve\u0107 slede\u0107e, 2022. godine, prilikom popisa stanovni\u0161tva u Republici Srbiji. Prof. dr Jo\u017ee Siv\u00e1\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-108","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/108","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=108"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/108\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":109,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/108\/revisions\/109"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=108"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=108"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=108"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}