Da biste savladali neki jezik, pa tako i \u010de\u0161ki, potrebno je da usavr\u0161ite \u010detiri jezi\u010dke ve\u0161tine koje poznavanje jezika podrazumeva: \u010ditanje, pisanje, slu\u0161anje (sa razumevanjem) i govor. Svakoj ve\u0161tini se pristupa na poseban na\u010din. Naj\u010de\u0161\u0107e prvo morate da nau\u010dite da slu\u0161ate, a zatim \u010ditate na \u010de\u0161kom jeziku. To \u010dini pasivne ve\u0161tine u\u010denja jezika. Jedna od stvari koju je te\u0161ko savladati jeste pisanje na \u010de\u0161kom jeziku. Pisanje podrazumeva da znate sve slovne oznake i umete da formuli\u0161ete re\u010denicu na \u010de\u0161kom jeziku. To je aktivna ve\u0161tina, kada vi sami morate upotrebiti ono \u0161to ste \u010duli, pro\u010ditali i nau\u010dili. Za ve\u0107inu ljudi najte\u017ea aktivna ve\u0161tina jeste govor na \u010de\u0161kom jeziku. On zahteva da u trenutku formirate re\u010denice i odgovarate na pitanja.<\/p>\n\n\n\n
Iz prethodnog je lako zaklju\u010diti da je u\u010denje \u010de\u0161kog jezika proces koji zahteva vreme. Ljudi naj\u010de\u0161\u0107e u\u010de jezik upravo da ne bi morali da se koriste \u201erukama i nogama\u201c da nekom drugom prenesu odre\u0111enu poruku u \u017eeljenom zna\u010denju. U tome poma\u017eu gramatika i pravopis, jer nude obrasce za gra\u0111enje pravilnih re\u010denica i ta\u010dno iskazivanje \u017eeljenih misli. Poznavanje gramatike i pravopisa \u010de\u0161kog jezika omogu\u0107ava da se poznate re\u010di pove\u017eu u smislene celine. Ako se prihvate ove \u010dinjenice i u\u010denje \u010de\u0161kog jezika posmatra kao vreme koje se odvaja za sebe, obezbe\u0111ena je visoka motivacija i siguran napredak.<\/p>\n\n\n\n
Sve prethodno navedeno vezano je za individualni pristup u\u010denju \u010de\u0161kog jezika. No kada se radi o grupnom i kolektivnom pristupu u\u010denju i znanju \u010de\u0161kog jezika, od izuzetnog zna\u010daja je okru\u017eenje i organizacija u skladu sa jezi\u010dkim normama i standardima. Na prostoru Srbije \u010dini se da je nedostatak tih elemenata najve\u0107i problem. Republika Srbija ima dugo vremena uspostavljen sistem manjinskog obrazovanja. Me\u0111utim, dostupnost i kvalitet takvog obrazovanja je pod uticajem nedostatka kvalifikovanih nastavnika i nedostatka adekvatnih nastavnih materijala. Poseban problem u osnovnim \u0161kolama predstavljaju nerealni ciljevi i utvr\u0111eni programski sadr\u017eaji za u\u010denje \u010de\u0161kog jezika.<\/p>\n\n\n\n
Definisani cilj nastavnog programa \u010de\u0161kog jezika sa elementima nacionalne kulture iskazan je kao razvoj odgovaraju\u0107ih kompetencija u\u010denika. Predmet \u010de\u0161kog jezika sa elementima nacionalne kulture uklju\u010duje nastavu \u010de\u0161kog jezika, nastavu iz knji\u017eevnosti i nastavne sadr\u017eaje iz kulture. \u010ce\u0161ki jezik se u\u010di kao strani jezik i njegova nastava je podeljena na tri dela: prvi deo se odvija u 1. i 2. razredu osnovne \u0161kole, drugi deo od 3. do 6. razreda i tre\u0107i deo u 7. i 8. razredu. Pa\u017enja razvoju govornih sposobnosti posve\u0107uje se uglavnom u drugom delu (od 3. do 6. razreda).<\/p>\n\n\n\n
Slede\u0107i problem \u0161kolskog u\u010denja \u010de\u0161kog jezika je naizgled formalne prirode. Shodno Zakonu o osnovnoj \u0161koli, pripadnici \u010de\u0161ke nacionalne manjine u Srbiji imaju pravo da deo nastave slu\u0161aju na \u010de\u0161kom jeziku, ukoliko se u prvi razred prijavi najmanje 15 u\u010denika koji su se upitnikom izjasnili da \u017eele u\u010diti \u010de\u0161ki jezik. Ovaj broj mo\u017ee biti i manji, ukoliko se dobije posebna saglasnost ministra prosvete. Novina regulisana 2017. godine omogu\u0107ava da \u0161kola koja ostvaruje program izbornog predmeta \u201eMaternji jezik ili govor sa elementima nacionalne kulture\u201d, mo\u017ee da formira grupu na nivou ciklusa, odnosno grupu koju \u010dine u\u010denici od prvog do \u010detvrtog razreda (prvi ciklus) i grupu koju \u010dine u\u010denici od petog do osmog razreda (drugi ciklus). Tako\u0111e, grupe se mogu formirati i na nivou vi\u0161e \u0161kola u jednoj op\u0161tini, uz saglasnost nadle\u017ene \u0161kolske ustanove. Kada sve to treba razviti u jedinstvenu organizacionu celinu, dolazi se do situacije da je to prostorno i vremenski realno nemogu\u0107e.<\/p>\n\n\n\n
Na drugoj strani, privatne \u0161kole jezika nisu zainteresovane za \u010de\u0161ki jezik i njegovo kvalitetno prezentovanje. \u010ce\u0161ki jezik je za njih samo \u201calat za rad\u201d i \u201csredstvo za sticanje lake dobiti\u201d. Te \u0161kole ne pristupaju \u010de\u0161kom jeziku kao oblasti za kreativan obrazovni proces, niti kao poslu sa licenciranim ishodom. Nakon zavr\u0161etka kursa \u010de\u0161kog jezika u privatnoj \u0161koli, pojedinac je prepu\u0161ten samom sebi u potrazi za mestom i institucijom koja \u0107e prihvatiti njegovne \u010de\u0161ke jezi\u010dke sposobnosti i kompetencije.<\/p>\n\n\n\n
Za \u010de\u0161ku nacionalnu manjinu problem je i nepostojanje sadr\u017eaja i obrazovnog rada na \u010de\u0161kom jeziku na pred\u0161kolskom nivou i na srednjo\u0161kolskom nivou obrazovanja. \u0160tavi\u0161e, ne postoji ponuda organizovanog obrazovanja odraslih. Mo\u017ee se zaklju\u010diti da je u\u010denje \u010de\u0161kog jezika u Srbiji individualna i kolektivna avantura sa neizvesnim ishodom.<\/p>\n\n\n\n
Prof. dr Jo\u017ee Siv\u00e1\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Da biste savladali neki jezik, pa tako i \u010de\u0161ki, potrebno je da usavr\u0161ite \u010detiri jezi\u010dke ve\u0161tine koje poznavanje jezika podrazumeva: \u010ditanje, pisanje, slu\u0161anje (sa razumevanjem) i govor. Svakoj ve\u0161tini se pristupa na poseban na\u010din. Naj\u010de\u0161\u0107e prvo morate da nau\u010dite da slu\u0161ate, a zatim \u010ditate na \u010de\u0161kom jeziku. To \u010dini pasivne ve\u0161tine u\u010denja jezika. Jedna od stvari koju je te\u0161ko savladati jeste pisanje na \u010de\u0161kom jeziku. Pisanje podrazumeva da znate sve slovne oznake i umete da formuli\u0161ete re\u010denicu na \u010de\u0161kom jeziku. To je aktivna ve\u0161tina, kada vi sami morate upotrebiti ono \u0161to ste \u010duli, pro\u010ditali i nau\u010dili. Za ve\u0107inu ljudi najte\u017ea aktivna ve\u0161tina jeste govor na \u010de\u0161kom jeziku. On zahteva da u trenutku formirate re\u010denice i odgovarate na pitanja. Iz prethodnog je lako zaklju\u010diti da je u\u010denje \u010de\u0161kog jezika proces koji zahteva vreme. Ljudi naj\u010de\u0161\u0107e u\u010de jezik upravo da ne bi morali da se koriste \u201erukama i nogama\u201c da nekom drugom prenesu odre\u0111enu poruku u \u017eeljenom zna\u010denju. U tome poma\u017eu gramatika i pravopis, jer nude obrasce za gra\u0111enje pravilnih re\u010denica i ta\u010dno iskazivanje \u017eeljenih misli. Poznavanje gramatike i pravopisa \u010de\u0161kog jezika omogu\u0107ava da se poznate re\u010di pove\u017eu u smislene celine. Ako se prihvate ove \u010dinjenice i u\u010denje \u010de\u0161kog jezika posmatra kao vreme koje se odvaja za sebe, obezbe\u0111ena je visoka motivacija i siguran napredak. Sve prethodno navedeno vezano je za individualni pristup u\u010denju \u010de\u0161kog jezika. No kada se radi o grupnom i kolektivnom pristupu u\u010denju i znanju \u010de\u0161kog jezika, od izuzetnog zna\u010daja je okru\u017eenje i organizacija u skladu sa jezi\u010dkim normama i standardima. Na prostoru Srbije \u010dini se da je nedostatak tih elemenata najve\u0107i problem. Republika Srbija ima dugo vremena uspostavljen sistem manjinskog obrazovanja. Me\u0111utim, dostupnost i kvalitet takvog obrazovanja je pod uticajem nedostatka kvalifikovanih nastavnika i nedostatka adekvatnih nastavnih materijala. Poseban problem u osnovnim \u0161kolama predstavljaju nerealni ciljevi i utvr\u0111eni programski sadr\u017eaji za u\u010denje \u010de\u0161kog jezika. Definisani cilj nastavnog programa \u010de\u0161kog jezika sa elementima nacionalne kulture iskazan je kao razvoj odgovaraju\u0107ih kompetencija u\u010denika. Predmet \u010de\u0161kog jezika sa elementima nacionalne kulture uklju\u010duje nastavu \u010de\u0161kog jezika, nastavu iz knji\u017eevnosti i nastavne sadr\u017eaje iz kulture. \u010ce\u0161ki jezik se u\u010di kao strani jezik i njegova nastava je podeljena na tri dela: prvi deo se odvija u 1. i 2. razredu osnovne \u0161kole, drugi deo od 3. do 6. razreda i tre\u0107i deo u 7. i 8. razredu. Pa\u017enja razvoju govornih sposobnosti posve\u0107uje se uglavnom u drugom delu (od 3. do 6. razreda). Slede\u0107i problem \u0161kolskog u\u010denja \u010de\u0161kog jezika je naizgled formalne prirode. Shodno Zakonu o osnovnoj \u0161koli, pripadnici \u010de\u0161ke nacionalne manjine u Srbiji imaju pravo da deo nastave slu\u0161aju na \u010de\u0161kom jeziku, ukoliko se u prvi razred prijavi najmanje 15 u\u010denika koji su se upitnikom izjasnili da \u017eele u\u010diti \u010de\u0161ki jezik. Ovaj broj mo\u017ee biti i manji, ukoliko se dobije posebna saglasnost ministra prosvete. Novina regulisana 2017. godine omogu\u0107ava da \u0161kola koja ostvaruje program izbornog predmeta \u201eMaternji jezik ili govor sa elementima nacionalne kulture\u201d, mo\u017ee da formira grupu na nivou ciklusa, odnosno grupu koju \u010dine u\u010denici od prvog do \u010detvrtog razreda (prvi ciklus) i grupu koju \u010dine u\u010denici od petog do osmog razreda (drugi ciklus). Tako\u0111e, grupe se mogu formirati i na nivou vi\u0161e \u0161kola u jednoj op\u0161tini, uz saglasnost nadle\u017ene \u0161kolske ustanove. Kada sve to treba razviti u jedinstvenu organizacionu celinu, dolazi se do situacije da je to prostorno i vremenski realno nemogu\u0107e. Na drugoj strani, privatne \u0161kole jezika nisu zainteresovane za \u010de\u0161ki jezik i njegovo kvalitetno prezentovanje. \u010ce\u0161ki jezik je za njih samo \u201calat za rad\u201d i \u201csredstvo za sticanje lake dobiti\u201d. Te \u0161kole ne pristupaju \u010de\u0161kom jeziku kao oblasti za kreativan obrazovni proces, niti kao poslu sa licenciranim ishodom. Nakon zavr\u0161etka kursa \u010de\u0161kog jezika u privatnoj \u0161koli, pojedinac je prepu\u0161ten samom sebi u potrazi za mestom i institucijom koja \u0107e prihvatiti njegovne \u010de\u0161ke jezi\u010dke sposobnosti i kompetencije. Za \u010de\u0161ku nacionalnu manjinu problem je i nepostojanje sadr\u017eaja i obrazovnog rada na \u010de\u0161kom jeziku na pred\u0161kolskom nivou i na srednjo\u0161kolskom nivou obrazovanja. \u0160tavi\u0161e, ne postoji ponuda organizovanog obrazovanja odraslih. Mo\u017ee se zaklju\u010diti da je u\u010denje \u010de\u0161kog jezika u Srbiji individualna i kolektivna avantura sa neizvesnim ishodom. Prof. dr Jo\u017ee Siv\u00e1\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-106","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/106","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=106"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/106\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":107,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/106\/revisions\/107"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=106"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=106"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=106"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}