Srpsko-\u010de\u0161ko udru\u017eenje \u201eBeseda Petrovaradin\u201c ovogodi\u0161nju jesenju manifestaciju \u201eVARADINSKI MOSTOVI KULTURE\u201c, koja \u0107e se odr\u017eati krajem septembra u Petrovaradinu, posve\u0107uje Francu \u0160amsu, apotekaru \u010de\u0161kog porekla i prvom hroni\u010daru Petrovaradina.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ams je ro\u0111en u Lajtmericu u \u010ce\u0161koj 2. decembra 1779. Poti\u010de iz porodice sudetskih Nemaca \u010diji koreni se\u017eu \u010dak do \u0160kotske. Posle osnovne \u0161kole odlazi u Rajhemberg gde zavr\u0161ava gimnaziju. Na studije farmacije upisuje se 1798. u Pragu, da bi naredne godine bio promovisan u Be\u010du za magistra farmacije. U Petrovaradin dolazi krajem 1802. godine.<\/p>\n\n\n\n
Pretpostavlja se da je u Petrovaradin do\u0161ao kao mladi vojni apotekar ili posredstvom Vilima Natorpa, glavnog dobavlja\u010da lekovitih sirovina za gra\u0111anske i vojne apoteke austrijske carevine.<\/p>\n\n\n\n
Do\u0161av\u0161i u Petrovaradin, \u0160ams kupuje ku\u0107u od svog predhodnika Franje. J. Krigera, prvog vlasnika javne gra\u0111anske apoteke. Koliko je bio imu\u0107an govori podatak da je kupljenu ku\u0107u i apoteku isplatio u gotovini.<\/p>\n\n\n\n
Petrovaradin je imao tada 62 ku\u0107e sagra\u0111ene u najlep\u0161em nizu jedna uz drugu.<\/p>\n\n\n\n
Jednospratna ku\u0107a i apoteka \u201eKod zlatnog orla\u201c u Beogradskoj 15 nalazila se u samom jezgru tada\u0161njeg grada. Prepoznatljiva je po svojoj jednostavnosti i strogoj simetriji fasade koja se lepo uklapa uz susedne objekte. U prizemnom delu zgrade nalazila se apoteka (oficina, materijalka i laboratorija), a na spratu je bio stambeni prostor za apotekara. Veliki i prozra\u010dni tavan slu\u017eio je za \u010duvanje i su\u0161enje lekovitog bilja.<\/p>\n\n\n\n
Godinu dana kasnije, maja meseca 1803. godine \u017eeni se Terezijom, \u0107erkom Konstantina i Ljubice Hadi, iz ugledne i bogate zemunske patricijske porodice. Kumovi na ven\u010danju bili su gradona\u010delnici Petrovaradina i Zemuna. Konstantin je bio u bliskim vezama sa Obrenovi\u0107ima jer je Ljubica, bila ro\u0111aka Jevrema Obrenovi\u0107a a on sam je bio jedan od sekretara kneza Milo\u0161a.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ams je sa Terezijom imao sina Franju, ro\u0111enog u Zemunu. Ona je tamo \u010desto boravila kod roditelja, a razlog njenim sve \u010de\u0161\u0107im i sve du\u017eem odlascima bilo je suprugovo sve strastvenije bavljenje naukom i knji\u017eevno\u0161\u0107u, \u0161to je zna\u010dilo da lepoj i mladoj gospo\u0111i \u0160ams nije poklanjao dovoljno vremena. O neskladnom \u017eivotu bra\u010dnog para \u0160ams govori primer iz Zapisnika grada Petrovaradina za 1825. godinu gde se vidi kako je gospo\u0111a Terezija \u0160ams, koja je tada jo\u0161 \u017eivela u Petrovaradinu, preko svog pravnog zastupnika tra\u017eila isplatu duga (1.000 forinti) od svog supruga. Na osnovu njene molbe, zbog neizvr\u0161enja ove obaveze, sud je stavio zabranu na sve \u0160amsove nekretnine. Ostatak \u017eivota Terezija je provela u Na\u0161icama sa sinom Franjom, tako\u0111e apotekarom. Od \u017ealosti je poludela, a ubrzo tamo i umrla.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ams je 1807. kupio apoteku i u Sremskim Karlovcima, a dobio je zemlji\u0161e u Stra\u017eilovskoj ulici, u delu zvanom E\u0161ikovac, za gajenje lekovitog bilja. Tu upoznaje direktora i profesora Karlova\u010dke gimnazije Andriju Volnog sa kojim sara\u0111uje i osniva Botani\u010dku ba\u0161tu. U Zemunu otvara 1808. jo\u0161 jednu apoteku, ali je 1809. prodaje apotekaru Tre\u0161\u010diku, da bi 1812. prodao i apoteku u Sremskim Karlovcima.<\/p>\n\n\n\n
Svoj boravak u Petrovaradinu \u0160ams zavr\u0161ava 1818. godine, kada prodaje ku\u0107u i apoteku Ignacu Mushameru i seli se u Pe\u0161tu. Vlado Jugovi\u0107 bele\u017ei da se jo\u0161 u \u0160amsovo vreme \u201eu onoj sobici kraj ljekarne pri\u010dalo i pilo, pu\u0161ilo, ogovaralo i tra\u017eilo za\u0161tite, zagovora i novosti.\u201c<\/p>\n\n\n\n
U apoteci \u201eKod zlatnog orla\u201c napisana je i prva istorija Petrovaradina iz pera njegovog \u017eitelja i apotekara Franca \u0160amsa. Centar njegovog interesovanja bilo je prou\u010davanje kraja u kom je \u017eiveo, njegove pro\u0161losti, ekonomske i zdravstvene prilike i ispitivanje prirodnog bogatstva. Ovaj ugledni apotekar dao je veliki doprinos ulep\u0161avanju grada daju\u0107i predlog za osnivanje ure\u0111enog parka izvan tvr\u0111ave koji je jedno vreme po njemu nosio ime.<\/p>\n\n\n\n
Knjiga \u201eDobrim gra\u0111anima Petrovaradina\u201c rezultat je njegovog \u0161esnaestogodi\u0161njeg istra\u017eivanja. Iako je bila gotova 1815. godine, \u0161tampana je u Pe\u0161ti 1820. godine na nema\u010dkom jeziku.<\/p>\n\n\n\n
Autorka: Ru\u017ea Kola\u010dek<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Srpsko-\u010de\u0161ko udru\u017eenje \u201eBeseda Petrovaradin\u201c ovogodi\u0161nju jesenju manifestaciju \u201eVARADINSKI MOSTOVI KULTURE\u201c, koja \u0107e se odr\u017eati krajem septembra u Petrovaradinu, posve\u0107uje Francu \u0160amsu, apotekaru \u010de\u0161kog porekla i prvom hroni\u010daru Petrovaradina. \u0160ams je ro\u0111en u Lajtmericu u \u010ce\u0161koj 2. decembra 1779. Poti\u010de iz porodice sudetskih Nemaca \u010diji koreni se\u017eu \u010dak do \u0160kotske. Posle osnovne \u0161kole odlazi u Rajhemberg gde zavr\u0161ava gimnaziju. Na studije farmacije upisuje se 1798. u Pragu, da bi naredne godine bio promovisan u Be\u010du za magistra farmacije. U Petrovaradin dolazi krajem 1802. godine. Pretpostavlja se da je u Petrovaradin do\u0161ao kao mladi vojni apotekar ili posredstvom Vilima Natorpa, glavnog dobavlja\u010da lekovitih sirovina za gra\u0111anske i vojne apoteke austrijske carevine. Do\u0161av\u0161i u Petrovaradin, \u0160ams kupuje ku\u0107u od svog predhodnika Franje. J. Krigera, prvog vlasnika javne gra\u0111anske apoteke. Koliko je bio imu\u0107an govori podatak da je kupljenu ku\u0107u i apoteku isplatio u gotovini. Petrovaradin je imao tada 62 ku\u0107e sagra\u0111ene u najlep\u0161em nizu jedna uz drugu. Jednospratna ku\u0107a i apoteka \u201eKod zlatnog orla\u201c u Beogradskoj 15 nalazila se u samom jezgru tada\u0161njeg grada. Prepoznatljiva je po svojoj jednostavnosti i strogoj simetriji fasade koja se lepo uklapa uz susedne objekte. U prizemnom delu zgrade nalazila se apoteka (oficina, materijalka i laboratorija), a na spratu je bio stambeni prostor za apotekara. Veliki i prozra\u010dni tavan slu\u017eio je za \u010duvanje i su\u0161enje lekovitog bilja. Godinu dana kasnije, maja meseca 1803. godine \u017eeni se Terezijom, \u0107erkom Konstantina i Ljubice Hadi, iz ugledne i bogate zemunske patricijske porodice. Kumovi na ven\u010danju bili su gradona\u010delnici Petrovaradina i Zemuna. Konstantin je bio u bliskim vezama sa Obrenovi\u0107ima jer je Ljubica, bila ro\u0111aka Jevrema Obrenovi\u0107a a on sam je bio jedan od sekretara kneza Milo\u0161a. \u0160ams je sa Terezijom imao sina Franju, ro\u0111enog u Zemunu. Ona je tamo \u010desto boravila kod roditelja, a razlog njenim sve \u010de\u0161\u0107im i sve du\u017eem odlascima bilo je suprugovo sve strastvenije bavljenje naukom i knji\u017eevno\u0161\u0107u, \u0161to je zna\u010dilo da lepoj i mladoj gospo\u0111i \u0160ams nije poklanjao dovoljno vremena. O neskladnom \u017eivotu bra\u010dnog para \u0160ams govori primer iz Zapisnika grada Petrovaradina za 1825. godinu gde se vidi kako je gospo\u0111a Terezija \u0160ams, koja je tada jo\u0161 \u017eivela u Petrovaradinu, preko svog pravnog zastupnika tra\u017eila isplatu duga (1.000 forinti) od svog supruga. Na osnovu njene molbe, zbog neizvr\u0161enja ove obaveze, sud je stavio zabranu na sve \u0160amsove nekretnine. Ostatak \u017eivota Terezija je provela u Na\u0161icama sa sinom Franjom, tako\u0111e apotekarom. Od \u017ealosti je poludela, a ubrzo tamo i umrla. \u0160ams je 1807. kupio apoteku i u Sremskim Karlovcima, a dobio je zemlji\u0161e u Stra\u017eilovskoj ulici, u delu zvanom E\u0161ikovac, za gajenje lekovitog bilja. Tu upoznaje direktora i profesora Karlova\u010dke gimnazije Andriju Volnog sa kojim sara\u0111uje i osniva Botani\u010dku ba\u0161tu. U Zemunu otvara 1808. jo\u0161 jednu apoteku, ali je 1809. prodaje apotekaru Tre\u0161\u010diku, da bi 1812. prodao i apoteku u Sremskim Karlovcima. Svoj boravak u Petrovaradinu \u0160ams zavr\u0161ava 1818. godine, kada prodaje ku\u0107u i apoteku Ignacu Mushameru i seli se u Pe\u0161tu. Vlado Jugovi\u0107 bele\u017ei da se jo\u0161 u \u0160amsovo vreme \u201eu onoj sobici kraj ljekarne pri\u010dalo i pilo, pu\u0161ilo, ogovaralo i tra\u017eilo za\u0161tite, zagovora i novosti.\u201c U apoteci \u201eKod zlatnog orla\u201c napisana je i prva istorija Petrovaradina iz pera njegovog \u017eitelja i apotekara Franca \u0160amsa. Centar njegovog interesovanja bilo je prou\u010davanje kraja u kom je \u017eiveo, njegove pro\u0161losti, ekonomske i zdravstvene prilike i ispitivanje prirodnog bogatstva. Ovaj ugledni apotekar dao je veliki doprinos ulep\u0161avanju grada daju\u0107i predlog za osnivanje ure\u0111enog parka izvan tvr\u0111ave koji je jedno vreme po njemu nosio ime. Knjiga \u201eDobrim gra\u0111anima Petrovaradina\u201c rezultat je njegovog \u0161esnaestogodi\u0161njeg istra\u017eivanja. Iako je bila gotova 1815. godine, \u0161tampana je u Pe\u0161ti 1820. godine na nema\u010dkom jeziku. Autorka: Ru\u017ea Kola\u010dek<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pagelayer_contact_templates":[],"_pagelayer_content":"","footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-100","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/100","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=100"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/100\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":101,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/100\/revisions\/101"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=100"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=100"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/hlas.one\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=100"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}