Sokolski pokret, koji su početkom šezdesetih godina 19. veka osnovali Miroslav Tirš i Jindržih Figner, sticao je godinama koje su sledile poklonike među slovenskim narodina. Kada je o Srbiji reč značajnu ulogu u razvoju sokolstva odigrali su gimnastičari iz Češke koji su pomogli da na ovim prostorima Sokolima „ojačaju krila“. Prvi nagoveštaj da će sokolstvo da „pusti koren“ u Srbiji bio je 7. aprila 1891. godine. Tada je „Beogradsko društvo za gimnastiku i borenje“ na inicijativu dr Vojislava Rašića, koji je upoznao rad gimnastičara iz Češke, promenilo naziv u – „Beogradsko gimnastičko društvo Soko“ i priključilo se sokolskom pokretu. To…
-
-
Među oko dve stotine pedeset muzičara koji su u drugoj polovini devetnaestog veka iz Češke došli u Srbiju bio je i Jan Urban rođen 26. oktobra 1875. godine u uglednoj praškoj trgovačkoj porodici. S obzirom na to da je bio jedinac i da su planirali da nastavi porodičnu tradiciju roditelji nisu bili oduševljeni njegovom odlukom da studira muziku. Dok je bio student Praškog konzervatorijuma na odseku za kompoziciju i dirigovanje, kao uostalom i brojni mladi intelektualci tog vremena, prihvatio je panslavističke ideje. To, kao i raniji poziv školovanim muzičarima iz Češke da dođu u Srbiju, podstaklo je Jana da, posle…
-
Ličnost koju predstavljamo je gospodin Jaroslav Bodnar, pripadnik češke nacionalne manjine, čiji su preci tokom 19. veka došli u Banat iz Moravske oblasti. Po struci je diplomirani producent u medijima. Tokom života bavio se elektronikom i oblašću kulture – pre svega muzikom i informisanjem. Trenutno je vlasnik tonskog studija i zastupnik nezavisne produkcije „Češki medijski centar – studio Sunce“ sa opredeljenjem za izradu emisija na češkom jeziku po profesionalnim standardima. Doseljavanja predaka Na početku priloga o Jaroslavu Bodnaru upoznajemo se sa istorijom doseljavanja čeških predaka i njihovim životom u banatskom selu Kruščica, a zatim i u Beloj Crkvi. Priča se…
-
Među „novotarijama“ koje su dvadesetih godina prošlog veka na prostore Kraljevine SHS doneli doseljenici iz Češke ali i ovdašnji studenti iz Praga bila je i hazena. Novina je bila tim veća jer je reč o sportskoj igri kojom se češće bave devojke, što je u suprotnosti sa mišljenjem patrijarhalne balkanske sredine da sportske aktivnosti negativno utiču na materinstvo kao i da je neprimereno da pripadnice nežnijeg pola trče po terenu u suknjicama iznad kolena. Bez obzira na brojne otpore hazena je pustila korene u Srbiji i uticala da se ove predrasude bar donekle prevaziđu. Reč je, inače, o sportskoj igri…
-
Na stručno-edukativnom skupu, predavači su takoĎe bili prof. dr Jaromir Linda i mgr. Pavel Cihlar. Profesor Linda je prezentovao sadržaj “Česká rodina v Srbsku?“. Tema je naslovljena sa znakom pitanja, što ukazuje na rezervisanost predavača kada govori o češkoj porodici i elementima porodičnog identiteta. Profesor Linda poseban problem vidi u odumiranju češkog jezika, čemu doprinosi značajna distanca prema jeziku pripadnika češke nacionalne manjine u Srbiji. Predavač naglašava da se gubi celovitos pismenosti, jer izostaje pisanje i pisani radovi. Poseban problem je pristup književnom jezičkom stvaralaštvu, koga uopšte nema. Rezultat takvog pristupa je „vizuelizacija čeških kulturnih tradicija, formalizacija jezičkih kompetencija i…
-
Stručno-edukativni skup „Brána nejen jazyku a literatuře otevřená“, koji je održan 2019. postaje tradicionalan i naučno značajan za saznanja o češkoj zajednici u Republici Srbiji. Iz predavanja mgr. Stanislava Havela, na temu “Češka (seoska) porodica u Srbiji (Banatu)”, predstavljen je model savremene češke porodice sa ruralnih prostora srpskog Banata. Predavanje je vezanoi za lična iskustva, pošto sa suprugom i decom, učitelj živi u selu Kruščica, blizu Bele Crkve. Češku zajednicu na prostoru Banata upoznao je veoma dobro kroz zajednički život i svakodnevni posao. Njegova zapažanja po naslovljenoj temi naglašavaju sledeće elemente. Podela rada u češkoj seoskoj porodici vršila se na…
-
Stručno-edukativni skup „Brána nejen jazyku a literatuře otevřená“, koji je održan 2019. postaje tradicionalan i naučno značajan za saznanja o češkoj zajednici u Republici Srbiji. Predavanje doc. PhDr. Mareka Jakoubka bilo je za Čehe na ovim prostorima optimistički iskazano. U temi „Češka porodica u Srbiji ne odumire, već se transformiše u skladu sa prostorom i vremenom“, on je izneo tvrdnju da identitet „nije konstanta“, već stalno promenljivi sadržaj. Ono što se trenutno čini kao „gubitak češkog identiteta“ jeste (možda) samo „tranzicija do sledeće, faze razvoja češkog identiteta u vremenu i prostoru“. Kao argument za uticaj prostora, rekao je da je…
-
Pivo je jedno od najstarijih pića nastalih u praskozorje civilizacije, kada su ljudi počeli da žive na jednom mestu i da obraĎuju zemlju. Od gajenih žitarica, vode i uz pomoć sunca i marljivog rada prvobitno se pravila kaša koja je našim precima pružala siguran izvor hranljivih materija. Ta kaša je vremenom dodatno oplemenjivana i nastale su dve namirnice – hleb i pivo. One će da ostave snažan pečat na ljudsko društvo, kulturu, simboličko mišljenje i stvaralaštvo. Spravljajući ih naši preci su počeli da se interesuju za nauke poput hemije i mikrobiologije. Osim toga shvatili su, iako su živeli u kamenom…
-
Stručno-edukativni skup „Brána nejen jazyku a literatuře otevřená“, koji je održan 2019. postaje tradicionalan i naučno značajan za saznanja o češkoj zajednici u Republici Srbiji. Svojim predavanjem na temu „Istorijska predstava porodice u češkim kolonizovanim naseljima Banata“, mgr. Lenka Jakoubková Budilová, Ph.D. razjasnilo je češku porodičnu organizaciju i porodične vrednosti ovdašnjih Čeha. Ona je argumentovano ukazala da je kolonizacija na početku 19. veka u krajeve jugoistočne Evrope uzrokovala veliki broj značajnih porodičnih i etničkih promene u češkoj zajednici. Osnovni razlog bio je prilagoĎavanje novim uslovima života. Različiti modaliteti češke porodične organizacije graĎeni su u planinskim češkim selima u odnosu na…
-
Stručno-edukativni skup „Brána nejen jazyku a literatuře otevřená“, koji je održan 2019. postaje tradicionalan i naučno značajan za saznanja o češkoj zajednici u Republici Srbiji. U uvodnom izlaganju prof. dr Jože Sivačeka, predsednika udruženja Česi Srbije – Češi Srbska naglašen je značaj celokupnog projekta za češku zajednicu. Ove godine glavna tema skupa bila je “Češka porodica u Srbiji”. Prvo predavanje imala je mgr. Lenka Jakoubková Budilová, Ph.D. sa Etnološkog instituta, Filozofskog fakulteta Karlovog univerziteta u Pragu. Njena tema bila je „Istorijska predstava porodice u češkim kolonizovanim naseljima Banata“. Drugo izlaganje imao je mgr. Stanislav Havel, učitelj češkog jezika u češkoj…