Dok više od polovine žitelja Evrope, uglavnom predstavnika jačeg pola, pomno prati i strepi za rezultate koje postižu njihove reprezentacije na prvenstvu starog kontinenta u fudbalu, ljubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu u Srbiji nemaju te probleme. Jer, “plavi” nisu ni izborili učešće na evropskoj smotri fudbala. Za razliku od reprezantacije Srbije, Češka je uspela da se kvalifikuje na EURO i do predaje ovog teksta prošli su grupnu fazu. Igrom, istini za volju, nisu oduševili, ali ni razočarali. Kakve sad imaju veze Srbi i Česi kad je o fudbalu reč, pitaju se neki? Sada, nažalost, gotovo nikakve ali dok ih…

Biografija Jare Ribnikar nakon životnog usmerenja ka književnosti ima nekoliko prepoznatljivih perioda. Na funkciji zamenika urednika beogradskog umetničkog časopisa „Jugoslavija” bila je od 1949. do njegovog ukidanja, 1959. godine. U tom vremenu srela je i upoznala mnogo ljudi iz sveta književnosti i umetnosti, koji će značajno uticati na njenu književnu karijeru. Zaslužna je za skidanje zabrane i stvaranje uslova za rad Srpskog PEN centra 1962. godine. Obavljala je funkciju predsednice PEN centra od 1966. do 1980. godine. Aktivno je učestvovala u književnom i kulturnom životu Srbije nakon 1980. godine. Bila je jedan od osnivača i prvi predsednik Društva srpsko-češkog prijateljstva…

Nakon razočarenja odnosima u političkim krugovima Nove Jugoslavije i njenog nerazumljivog udaljavanja sa funkcije generalnog sekretara Crvenog krsta Jugoslavije, Jara Ribnikar se preorijentisala na oblast kulture i literarni rad. Takvo životno opredeljenje još više je učvrstila posle smrti supruga Vladislava Ribnikara 1955. godine. Godine 1947. održavala se veoma važna konferencija Lige i Komiteta Crvenog krsta u Londonu. Jara Ribnikar je predstavljala Jugoslaviju i na konferenciji bila zapažena, zalažući se za prava zarobljenika i interniraca. Održala je govore na dva strana jezika paralelno, jer tada tamo još nije bilo simultanog prevođenja. Na konferenciji je uspostavila značajne veze sa uticajnim ljudima međunarodnog…

Krajem tridesetih godina XX veka društveni život Jare Ribnikar i cele porodice Ribnikar bio je vrlo kontradiktoran. Na jednoj strani prisustvo u uticajnim aristokratskim krugovima Beograda, a na drugoj strani, sve veće uključivanje u revolucionarni pokret. Deo razloga za takav pristup verovatno leži u avangardnom shvatanju života koje je Vladislav Ribnikar doneo iz Pariza, a Jara iz Praga. Od 1939. godine, kuća Ribnikarovih postala je značajna za revolucionarna komunistička zbivanja na prostoru tadašnje Jugoslavije. Vladislav je podržavao pokret zbog antifašističkog angažovanja i nagoveštenih društvenih promena, verujući u pravednost ideje i ljudsku ravnopravnost koju su komunisti proklamovali. Lično se u pokretu…

U Beogradu i Srbiji, ličnost oko koje se formira i odvija život Jare Ribnikar je otac Emil Hajek. Njegov muzički značaj i društveni autoritet ispoljili su veliki uticaj u novoj sredini. Vrlo brzo nakon dolaska u Srbiju, Hajek je značajno podigao nivo rada beogradske Srednje mužičke škole “Stanković”. Nedugo zatim, zbog svojih svetskih referenci, izabran je za direktora škole. U muzičkom i visokom društenom svetu tadašnjeg Beograda cenio se značajan muzikološki i kulturološki uticaj Hajeka. To je uslovilo da devet godina nakon dolaska, 1937 godine, Emil Hajek, zajedno sa Vukom Dragovićem, Kostom Manojlovićem, Stevanom Hristićem i Petrom Stojanovićem, učestvuje u…

Među medicinskim stručnjacima koji su došli u Srbiju da ojačaju vojni sanitet pre početka srpsko-turskih ratova bio je i Jozef Maržik. Rođen je 17. jula 1844. godine u mestu Spoli u Taborskom okrugu kao najmlađi od osmoro dece zemljoradnika Mateja i domaćice Ane. Hirurgiju na Medicinskom fakultetu završio je u Pragu a kada je čuo da su Srbiji potrebni lekari spakovao je kofere i u julu 1876. godine došao u Beograd. Raspoređen je u vojnu bolnicu čiji je upravnik bio dr Jovan Valenta a tokom mobilizacije i ratnih operacija koje su usledile radio je kao lekarski pomoćnik u Šapcu, Užicu,…

Od četrdesetih godina devetnaestog veka „tinjala“ je ideja da bi u Beogradu trebalo da se izgradi nacionalno pozorište. Već tada se u priču „umešao“ jedan Čeh jer je među ponuđenim bio i projekat mladog arhitekte Jana Nevole. Njegovo viđenje teatra nije prihvaćeno kao, uostalom, ni plan da se na podvodnom zemljuštu beogradskog Zelenog venca sazida velelepno zdanje. Dvadesetak godina kasnije, na mestu Stambol kapije, gde je i danas, ipak je nikla zgrada nacionalnog teatra. Pre nego što je 12. novembra 1869. predstavom „Posmrtna slava Knezu Mihailu“ otvorena, jedan je Čeh doprineo da dvorana poprimi svečan izgled. Reč je o Janu…

Ove godine navršava se 160 godina od rođenja Karla Maćejka istaknutog intelektulaca češkog porekla koji je ostavio neizbrisav trag u kuturnom razvitku jugoistočne Srbije. Tom prilikom, o životu ovog velikog kulturnog poslenika, razgovaramo sa njegovim unukom prof. dr Milivojem Maćejkom koji nam je izbliza govorio o ovom velikom stvaraocu i njegovim brojnim potomcima širom sveta. Profesore, molim vas da nam za čitaoce našeg portala približite lik i delo svoga dede, onako kako su Vama preneli vaši preci? Moj deda, rođen je 1860. godine u malom rudarskom gradu Pelhrimov, u oblasti Bohemija, današnjoj Češkoj. Njegov otac, bio je vlasnik i direktor…

Prvih jedanaest godina života Jare Ribnikar vezane su za Hradec Kralovi. Nakon tog perioda, porodica Hajekovih seli se u Prag. Osnovni inicijator tog preseljenja bila je Jarina majka Ana. Razlozi preseljenja vezani su za nalaženje posla njenog supruga Emila u Pragu. Deo motiva preseljenja bio je vezan i za majčinu želju porodičnog osamostaljenja, kao i za bolju mogućnost školovanja devojčica Ane i Jare. Ispostaviće se da jedino majci taj Prag ništa dobro nije doneo. Opet je bila sama, jer je suprug Emil stalno putovao po koncertima i vraćao se samo na kratko porodici u Prag. Emil Hajek se konačno vratio…

Kada govorimo o znamenitim Česima na prostoru Srbije, najčešće se vraćamo u drugu polovinu XIX i prvu polovinu XX veka. U tom periodu, veliki broj ljudi koji su došli sa prostora današnje Češke na prostore današnje Srbije, stvaralo je dela koja su ostavila duboke tragove u razvoju moderne srpske države. Međutim, u drugoj polovini XX veka u Srbiji je bilo malo Čeha koji se mogu svrstati u grupu znamenitih. Jedna od retkih znamenitih ličnosti zasigurno je Jara Ribnikar. Jara Ribnikar, devojačko Hajek, potiče sa prostora Češke Morave. Rođena je u mestu Hradec Kralovi, 23. avgusta 1912. godine u porodici muzičara…