Sokolski pokret, koji su početkom šezdesetih godina 19. veka osnovali Miroslav Tirš i Jindržih Figner, sticao je godinama koje su sledile poklonike među slovenskim narodina. Kada je o Srbiji reč značajnu ulogu u razvoju sokolstva odigrali su gimnastičari iz Češke koji su pomogli da na ovim prostorima Sokolima „ojačaju krila“. Prvi nagoveštaj da će sokolstvo da „pusti koren“ u Srbiji bio je 7. aprila 1891. godine. Tada je „Beogradsko društvo za gimnastiku i borenje“ na inicijativu dr Vojislava Rašića, koji je upoznao rad gimnastičara iz Češke, promenilo naziv u – „Beogradsko gimnastičko društvo Soko“ i priključilo se sokolskom pokretu. To…

Među oko dve stotine pedeset muzičara koji su u drugoj polovini devetnaestog veka iz Češke došli u Srbiju bio je i Jan Urban rođen 26. oktobra 1875. godine u uglednoj praškoj trgovačkoj porodici. S obzirom na to da je bio jedinac i da su planirali da nastavi porodičnu tradiciju roditelji nisu bili oduševljeni njegovom odlukom da studira muziku. Dok je bio student Praškog konzervatorijuma na odseku za kompoziciju i dirigovanje, kao uostalom i brojni mladi intelektualci tog vremena, prihvatio je panslavističke ideje. To, kao i raniji poziv školovanim muzičarima iz Češke da dođu u Srbiju, podstaklo je Jana da, posle…

Ličnost koju predstavljamo je gospodin Jaroslav Bodnar, pripadnik češke nacionalne manjine, čiji su preci tokom 19. veka došli u Banat iz Moravske oblasti. Po struci je diplomirani producent u medijima. Tokom života bavio se elektronikom i oblašću kulture – pre svega muzikom i informisanjem. Trenutno je vlasnik tonskog studija i zastupnik nezavisne produkcije „Češki medijski centar – studio Sunce“ sa opredeljenjem za izradu emisija na češkom jeziku po profesionalnim standardima. Doseljavanja predaka Na početku priloga o Jaroslavu Bodnaru upoznajemo se sa istorijom doseljavanja čeških predaka i njihovim životom u banatskom selu Kruščica, a zatim i u Beloj Crkvi. Priča se…

Među „novotarijama“ koje su dvadesetih godina prošlog veka na prostore Kraljevine SHS doneli doseljenici iz Češke ali i ovdašnji studenti iz Praga bila je i hazena. Novina je bila tim veća jer je reč o sportskoj igri kojom se češće bave devojke, što je u suprotnosti sa mišljenjem patrijarhalne balkanske sredine da sportske aktivnosti negativno utiču na materinstvo kao i da je neprimereno da pripadnice nežnijeg pola trče po terenu u suknjicama iznad kolena. Bez obzira na brojne otpore hazena je pustila korene u Srbiji i uticala da se ove predrasude bar donekle prevaziđu. Reč je, inače, o sportskoj igri…

Pivo je jedno od najstarijih pića nastalih u praskozorje civilizacije, kada su ljudi počeli da žive na jednom mestu i da obraĎuju zemlju. Od gajenih žitarica, vode i uz pomoć sunca i marljivog rada prvobitno se pravila kaša koja je našim precima pružala siguran izvor hranljivih materija. Ta kaša je vremenom dodatno oplemenjivana i nastale su dve namirnice – hleb i pivo. One će da ostave snažan pečat na ljudsko društvo, kulturu, simboličko mišljenje i stvaralaštvo. Spravljajući ih naši preci su počeli da se interesuju za nauke poput hemije i mikrobiologije. Osim toga shvatili su, iako su živeli u kamenom…

Pre tri godine konačno su se stvorili uslovi da se sprovede u delo inicijativa članstva da se u Češkoj besedi Beograd organizuju kursevi češkog jezika. Jer… – Većina naših članova razume češki ali je njihova davnašnja želja bila da znanje aktiviraju i dopune. Organizovanjem kurseva to smo obezbedili. Ponosni smo i na činjenicu da smo i neke koji nisu članovi Besede zainteresovali da nauče češki kao i da smo nastavili prekinutu tradiciju da se u Češkom domu odvija nastava. Do sada smo sami snosili troškove održavanja kurseva, a od ove to radimo uz podršku Ministarstva inostranih poslova Republike Češke iz…

Oblik i sudbinu Beograda su oduvek određivale dve velike reke. Međutim, ovaj grad je u ne tako dalekoj prošlosti imao još na desetine vodotokova. Jedan od njih je tekao sa tada nenaseljenog brda i slivao se u Savu, stvarajući baru na njenoj obali i mnoge probleme rastućem gradu. Priča o Vračarskom potoku koji i dan danas neprimetno teče istovremeno je i priča o modernizaciji naše prestonice i češkoj zajednici koja je doprinela ovom procesu. Krajem 19. veka prvo je nasuta već pomenuta bara pa je na tom mestu podignuta železnička stanica. Velelepno zdanje završeno je iste godine kada je i…

Od formiranja udruženja Čeha u Beogradu amaterska pozorišta u ukviru njih bila su mesta gde se negovala tradicija i čuvao identitet i kulturna baština. Ta pozorišta su, kako su godine prolazile, iz raznoraznih razloga prestajala da postoje. Bilo je, istini za volju, ideja da se na „daske što život znače“ postavi predstava nekog od čeških autora i da na njima zaigraju članovi besede ali je to ostalo samo pusta želja. Tračak nade da je to, ipak, moguće pojavio se kada je Rastku Jevtoviću, profesoru srpskog jezika i književnosti u Petoj beogradskoj gimnaziji, dopao u ruke roman u tri dela češke…

Na prelomu dugog 19. veka Srbija je bila tek delimično suverena država pod vrhovnom vlašću Velike Porte. Osim Rusije, ona je ipak jedina slobodna slovenska zemlja i ma koliko ta sloboda imala mali politički značaj, za druge slovenske narode ona je bila uzor kom su težili. U to vreme je Proleće naroda dočekano u Pragu 1848. godine Sveslovenskim kongresom, ali i oštro prekinuto ranim mrazom austrijskog apsolutizma. Iskustva mnogih Čeha mogu da oslikaju reči studenta medicine Karlovog Univerziteta, dvadesetdvogodišnjeg Jana: „U mojoj otadžbini, u negda veleslavnoj kraljevini češkoj maternji slovenski jezik od sviju strana podjarmljen, iz škola, sudova, i celog…

Grad Niš, glavni administrativni centar jugoistočne Srbije i jedan od najstarijih gradova Evrope osim izuzetnih prirodnih bogatstava, bogatog kulturno – istorijskog nasleđa, slavne istorije može se, između ostalog pohvaliti i brojnim znamenitim ličnostima koji su svojim delima ostavili neizbrisiv trag u razvoju grada koji već vekovima, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. U njemu možete videti bogato arheološko nalazište „Medijanu“, rodnu kuću Cara Konstantina Velikog, šetati starom Tvrđavom, posetiti Nišku Banju, kojoj je posvećena i jedna od najpoznatijih istoimenih pesama, pokloniti se senima slavnih Sinđelićevih junaka na obližnjem brdu Čegar, obilaziti okolinu nestvarne lepote a nakon nezaboravnog izleta, svaki putnik – namernik…