Nedavna godišnjica Dana primirja u Prvom svetskom ratu prilika je da se setimo da su i Česi bili u sastavu srpske vojske. Po Austrougarskoj objavi rata potomci onih kojima je Srbija pružala gostoprimstvo od sredine devetnaestog veka obukli su uniforme, stavili šajkače na glave i sa oružujem u rukama počeli da se bore za slobodu nove domovine. A, nije ih bio mali broj s obzirom na to da je po popisu iz 1910. godine u Srbiji živelo 1402 stanovnika koji su govorili češki. To može da se kaže i za Skopski đački bataljon poznatiji kao “1300 kaplara”. Razlozi da vrhovna…

U srpskom narodu, i ranije, a i danas, Franja Zah je anonimna ličnost. On lično, tokom svog života, u Srbiji je našao drugu domovinu, kojoj je pomagao da u teškim vremenima pokrene svoj politički, vojni i kulturni zamajac. Zaha su svojevremeno veoma cenili vladari i državnici Srbije. Zbog iskrenosti, velikog iskustva i svestranog obrazovanja, u njemu su nalazili pouzdanog prijatelja i savetnika. U državotvornoj politici Srbije on je nezaobilazna ličnost. Upravo Zahove ideje iskoristio je Ilija Garašanin i na toj osnovi stekao ime najvećeg srpskog državnika XIX veka. Zahov duh prosvećene Evrope na ovim prostorima, najbolje se osetio i najduže…

Ubrzo nakon povratka na vlast 1860. godine, Miloš Obrenović je uvideo problem vojnog organizovanja i obrazovanja koji je nastao odlaskom Zaha, pa ga je ponovo pozvao da preuzme rukovođenje Vojnom akademijom. Zah je to prihvatio, ali pod čvrstim pisanim garancijama, koje su mu date. Tako se Zah vraća na čelo Vojne akademije 01. juna 1860. godine. Poseban period nastaje u vreme vladavine Mihaila Obrenovića, koji se usmerio na oslobodilačku borbu protiv Turaka. Franja Zah je tada dobio veliku podršku za razvoj svojih ideja u vezi odbrane Srbije. Na Zahovu inicijativu, razvijana je srpska vojska, uvećano njeno brojno stanje, i vršeno…

Da li je režiser Srđan Karanović inspiraciju za naziv svoje TV serije “Grlom u jagode” dobio kada su on i Goran Marković leta 1965. seli u auto Goranovog oca Radeta i krenuli u Prag da polažu prijemni ispit za režiju na FAMU? Teško je reći, ali mogao je! Jer, njih dvojica su sa skromnim znanjem o Čehoslovačkoj, njenim žiteljima, kulturi i kinematografiji a pritom gotovo da nisu znali ni reč češkog – pošli u nepoznato. – Informacije o Češkoj davao mi je otac koji je u toj zemlji snimio nekoliko filmova. Tu je stekao prijatelje, među njima režisere Jana Kadara…

Boravak Franje Zaha u Srbiji može se podeliti na pet perioda, (1) 1843. do 1848. godine, (2) 1849. do 1859. godine, (3) 1860. do 1868. godine, (4) 1868. do 1876. godine i (5) 1878. do 1883. godine. Uticaj Zaha na državotvornu politiku posebno je vezan za dva perioda, prvi i treći. Taj uticaj je ispoljen na različite načine i različite subjekte. Prvi na Garašanina, Knićanina i ustavobranitelje, a drugi na kneza Mihajla i Milana Obrenovića, kojima je Zah bio važan savetnik i ličnost od poverenja. Vojnički značajni periodi Zahovog boravka u Srbiji su drugi i četvrti. U drugom periodu od…

Od početka 19. veka, velikim delom poljskog političkog prostora dominirali su oni koji su svoje aktivnosti obavljali van zemlje, kao emigranti. Nakon neuspeha Novembarskog ustanka 1830 -1831. godine, došlo je do najveće emigracije Poljaka. Među prognanima bili su predstavnici poslednje vlade Poljske, zatim vojnici i oficiri ustanka, umetnici i članovi Sejma Kongresa Poljske. Većina političkih emigranata nalazila se u Francuskoj. Značajna ličnost Poljaka iz Velike emigracije bio je knez Adam Jerzi Czartoriski, vođa poljske vlade u egzilu u Parizu, koja je imala svoje ambasade u Londonu i Istanbulu. Franji Zahu je poljska emigracija bila bliska iz razloga prostorne bliskosti moravskih…

U tekstovima koji objašnjavaju kako su nastali najstariji eksponati u Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu po pravilu se pominje jedno ime – dr Eduard Mihel. Ovaj lekar češkog porekla rođen je 24. juna 1864. godine u varošici Rihlov (Rychlov) bez obzira na to što mu je otac, takođe Eduard, već šest godina živeo u Beogradu i bio glavni kuvar i šef protokola na dvoru Miloša Obrenovića. Po svoj prilici budući roditelji smatrali su da će češki lekari stručnije da obave porođaj prvenčeta nego beogradski. Osnovnu školu i gimnaziju Eduard Mihel mlađi pohađao je u rodnom gradu. Upisao…

Na početku 19. veka, situacija narodnog života u Moravskom kraju nije imala definisani češki identitet. Razlozi za to bili su mnogi, ali veliki uticaj imala je činjenica da su sami ljudi u naseljenim mestima i selima još uvek živeli u apatičnom polufeudalnom duhovnom okruženju. To je uticalo da se nije gradio obrazovni sistem koji bi obuhvatio širu češku narodnu populaciju, tako da poseban sistem školovanja na češkom jeziku nije postojao. Negativni uticaj imalo je i rivalstvo dva tada veća grada, Brna i Olomouca, koje je podelilo malobrojnu češku inteligenciju. Takva je bila situacija u češkom naronom životu na Moravi u…

Jedan od onih Čeha koji su u srpskoj kulturnoj istoriji ostavili neizbrisiv trag jeste jedna veoma živopisna ličnost Sava Hilandarac, čije je svetovno ime bilo Slavibor Krištof Jonatan Jeremija Brojer. Rođen je 1837. godine u imućnoj češkoj preduzetničkoj porodici u gradu Kutna Hora u oblasti Bohemija. Putujući Evropom, kao veoma obrazovan čovek koji je govorio nekoliko jezika stigao je i do Leskovca. Ovaj grad je bio prekretnica u Slaviborovom životu. U tom živopisnom gradu upoznao je sve tamošnje uglednije ljude, naučio srpski jezik i putem literature prvi put se susreo sa manastirom Hilandarom. Od niškog arhimandrita Vasilija dobio je prve…

Lik Franćišeka Aleksandra Zaha – Franje Zaha u Srbiji nije jasno opisan, a njegova dela nisu celovito obrađena i određena. Razlozi za to su mnogi, ali osnovni je vezan za pristrasne ideološke i političke analize, kao i različite vremenske i istorijske periode u kojima je vršeno vrednovanje svega što je Zah radio. Ono što su nesporne činjenice jeste da je gotovo polovinu svog života Franja Zah proveo u Srbiji i svoje aktivnosti posvetio njenoj vojsci, odbrani i politici. Jedan je od utemeljivača srpske državne strategije, idejni pobornik poznatog državno-strateškog dokumenta Načertanije, glavni tvorac prve srpske savremene vojne akademije, vojnik u…