Kada govorimo o znamenitim Česima na prostoru Srbije, najčešće se vraćamo u drugu polovinu XIX i prvu polovinu XX veka. U tom periodu, veliki broj ljudi koji su došli sa prostora današnje Češke na prostore današnje Srbije, stvaralo je dela koja su ostavila duboke tragove u razvoju moderne srpske države. Međutim, u drugoj polovini XX veka u Srbiji je bilo malo Čeha koji se mogu svrstati u grupu znamenitih. Jedna od retkih znamenitih ličnosti zasigurno je Jara Ribnikar.
Jara Ribnikar, devojačko Hajek, potiče sa prostora Češke Morave. Rođena je u mestu Hradec Kralovi, 23. avgusta 1912. godine u porodici muzičara i prosvetitelja. Njen otac bio je znameniti muzičar i pedagog Emil Hajek, čovek koji je svojim dolaskom u Srbiju osnovao prvu srednju muzičku školu, poznatu beogradsku instituciju “Muzička škola Stanković”, a kasnije je jedan od utemeljivača beogradske Mužičke akademije. Jarina majka, Ana Hajekova potiče iz pordice Hladik, takođe iz mesta Hradec Kralovi.Osim ćerke Jare, roditelji Emil i Ana imali su još jednu ćerku Anu, koja je bila godinu dana starija od Jare. Devojčice Ana i Jara svoje detinjstvo provele su u samom centru grada, u stanu bake Marije Hladig, koji se nalazio u prizemlju višespratne kuće u tadašnjoj ulici Čelakovskeho, broj 321.
Sa njima u stanu živela je i druga ćerka bake Marije, Jarina tetka Manja. Jedno vreme, dok su Ana i Jara bile male, u kući je boravio i deda Josef Hladik, koji je napustio dom i otišao u nepoznatom pravcu. Hladikovi su imali i sina Jindriha koji je bio najmlađe dete i, nakon povratka iz Prvog svetskog rata, stalno je putovao po svetu, od Pariza do Francuske Okeanije, gde mu se gubi trag.
Roditelji Jarinog oca Emila Hajeka, deda Jaroslavi baba Pavlina živeli su u porodičnoj kući nazvanoj “vila Morušovka” u predgrađu Hradeca Kralovog. U toj kući rodila se i Jara Ribnikar. Osim Emila, Hajekovi su imali i drugog sina Jaroslava (Jarka) koji je bio četiri godine stariji od Emila. Po tom stricu, Jara je dobila svoje ime. Ukući Hajekovih Jara je provodila vreme samo kada je, nakon dugih muzičkih turneja sa bratom Jarkom, otac Emil bio sa porodicom. Inače, “vila Morušovka” sagrađena je novcem koji su zaradili Jarko i Emil na svojim muzičkim turnjama. Deda Jaroslav bio je vešt i sposoban stolar, koji je izrađivao stilski nameštaj i posebne sanduke za pakovanje i transport svetski poznatih klavira firme “Petrof” iz Hradeca Kralovog, ali nije mnogo zarađivao. Baba Pavlina bila je vrlo stroga i zatvorena žena, koju Jara nikada nije zavolela.
Na drugoj strani, baba Marija Hladik je sasvim druga osoba, koja je imale veliki uticaj na vaspitanje i formiranje ličnosti svojih dveju unuka. U delu svoga prizemnog stana gde su živeli, baka je držala trafiku i malu prodavnicu suvenira. To je značajno mesto za formiranje prvih socijalnih kontakata male Jare. U porodici se znalo da opstanak kuće najviše zavistan od bake Marije, posebno tokom Prvog svetskog rata. Za duvan se i u najtežim trenucima moglo dobiti malo mesa ili šećera, poneko jaje ili mast. Ta baka je naučila devojčice da broje, pre nego što je mala Jara naučila da čita i piše. Ređala je prvo je pred Jaru drvca šibica, a kasnije se brojanje prenelo na lipe u drvoredu tokom šetnje, do brojanja oblaka na nebu.
Rano detinjstvo Jare bilo je vrlo nesigurno, zbog rata i zbog prekinute veze sa ocem Emilom Hajekom, koji je bio u Rusiji u mestu Saratov. To detinjstvo bilo je ugroženo slabom ishranom, skučenim prostorom, svedenim na polumračnu kuhinju, pa i pogrešnim shvatanjem kako se najbolje čuvaju deca.
Jara Ribnikar nije pohađala prvi i drugi razred osnovne škole. Učilaju ju je majka Ana, koja je imala završeno pedagoško obrazovanje. Učenje je bilo usmereno na dostva pamćenje i napamet učenje pesama i tekstova. Jarina starija sestra Ana išla je u redovnu školu, kao i sva ostala deca, a Jara je morala da polaže ispit da bi bila primljena na redovno školovanje u treći razred. Osnovna škola bila je u tadašnjoj Pospišilovoj ulici i mala Jara tu školu nikada nije zavolela. U školi je upoznala mnogo dece, pokušavala je da se sprijatelji sa njima, ali nije uspela. Ni učiteljica je nije primećivala. Imala je već svoje miljenike iz prvog i drugog razreda. Sve je to uticalo da Jara školovanju i školi nije pridavala poseban značaj.
Detinjstvo tog perioda Jara Ribnikar je najviše zapamtila događajima u okviru porodičnog života, u okruženju starije sestre Ane, majke Ane, tetke Manje i babe Marije.
Autor: Prof. dr Jože Sivaček